Što bi se reklo, nije se osušilo mastilo na tekstu o Janšinom balonu, a pojavo se novi u vidu Kosovo-non-paper. I opet živa reakcija o sadržaju ovog “papira trube“ (nekada se u slengu trubom nazivalo nešto promašeno ili krajnje nezanimljivo) kao da je reč o nečemu pravom. Ovoga puta, najvažniji učesnik ove bespredmetne javne priče, sam šef države, zabacio je udicu u vidu nagradnog pitanja uz nagoveštaj da samo on zna odgovor. Gotovo šeretski, izazvao je znatiželju mnogih zgubidana u javnoj sferi izjavivši: „Sumnjam na jednu osobu, na jednu fantastično pametnu ženu, jer osim nje to niko drugi ne bi mogao da sastavi“ (ovde). Mnogi su zagrizli i tipovanje je započelo. Te ona, te ova…
Papir-truba kao papir-truba – puno novih ideja o „rešenju“ ali pod okriljem „pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“. Ovih šest reči sa jednom svezom praktični Džo (Bajden) najzad je sveo na jednu – priznanje, i to je najveći napredak koji su zapadni činioci ostvarili od kada su priznali nezavisnost tzv. Kosova. Ali, to sada nije ni bitno ni interesantno. Govorimo o trenutno najvećoj domaćoj igri na sreću. Ona se igra po pravilima šibicara. Kuglica nije ispod nijednog poklopca za šibice, već ispod malog prsta glavnog igrača. Ali, ono što sam se uvek pitao datim povodom – zašto ljudi igraju igru koju ne mogu da dobiju, pitam se i sada: zašto pogađaju kada je nemoguće pogoditi. U redu, vuče ih strast sitnog dobitka. Ali, pošto je često reč o tzv. analitičarima, zar nisu mogli da u papiru-trubi, koji nam je dostavljen preko medija, uoče jednu unutrašnju protivrečnost. Ne mislim na onu gde se navodna autorka, u objašnjenju stava o međusobnom (Srbije i tzv. Kosova) poštovanju „suvereniteta i teritorijalnog integriteta druge strane“, poziva na Parisku povelju i Helsinški završni akt. To je standardna protivrečnost zapadnog pogleda na državne granice Srbije, koje su zapravo zaštićene tim aktima.
U tekstu čiju autorku treba da pogodimo, a voditelj kviza nam je dao neke nagoveštaje – žena, fantastično pametna i izuzetni poznavalac „materije“ – potkrala se greška (protivrečnost) koja se ne bi mogla dogoditi osobi tih kvaliteta. Dakle, dve stvari, među ostalima koje se navode u novom meniju „rešenja“, ne stoje jedan uz drugu, tj. među njima postoji protivrečnost. Jedan stav govori o „primeni svih do sada postignutih sporazuma“, a drugi o „autonomnom okrugu severnog Kosova“ kao „posebnoj administrativnoj jedinici regionalne samouprave“(svi citati ovde).
Najvažniji „do sada postignuti sporazum“ svakako je briselski Sporazum o normalizaciji odnosa iz aprila 2013. i prateći sporazum o implementaciji iz avgusta 2015. Tu je utvrđeno pravo srpskih većinskih opština (ne samo onih na „severnom Kosovu“) da, sledeći postojeći Ustav Kosova i tamošnji Zakon o lokalnoj samoupravi, osnuju zajednicu srpskih opština. I pored nadljudskog napora čelnika vladajuće garniture (Nikolića, Vučića i Dačića) da nam objasne da je reč o srpskoj autonomiji na tzv. Kosovu, ovde se samo radi o međuopštinskoj koordinaciji poslova koje opštine imaju kao jedinice lokalne samouprave.
Žena „fantastične pameti“ itd, nema razloga da manipuliše srpskom javnošću poput navedenih čelnika. Ona, da uzmemo začas ozbiljno da je reč baš o „njoj“, samo pravi fantastičnu grešku kada pored zahteva da se primene svi postignuti sporazumi uvodi i ideju o autonomnom okrugu tzv. severnog Kosova. Pri tome, uredno navodi nadležnosti ove regionalne jedinice koje zaista upućuju na njen autonomni status. To niukom slačaju ne ide uz sporazumni koncept o zajednici srpskih opština, i to ne samo zbog znatno razvijenijih nadležnosti tzv. severnog Kosova, nego i zbog okolnosti da bi srpske opštine na severu i u drugim delovima Pokrajine imale međusobno drugačiji status. Takav propust ne bi se mogao dogoditi osobi „fantastične pameti“ i dobrog poznavanja „materije“.
Ovakav podbačaj sadržaja nije svojstven ozbiljnom, kolikogod, „non/paper-u nekog zapadnog zvaničnika ili institucije, koji jedini mogu biti nosioci raznih političkih inicijativa. Zato je reč o papiru-trubi, koji je nažalost ostvario svoj cilj – unošenje smutnje u srpsku javnost povodom jednog vitalnog državnog pitanja a posredstvom nedoraslih učesnika.
Prvi deo: Ko se primio na Janšin balon? – Koreni
Izvor: Srbija i Svet
