Vrlo je zanimljivo to kako su „bastioni demokratije i slobodnog sveta“ poput N1 i Nove.rs podivljali zbog otvaranja portala „Raša tudej“ (RT) na srpskom. Odjednom, svi mogući evropski zvaničnici, svaki drugosrbijanac i sve „demokrate“ naglas mantraju o „štetnom ruskom uticaju“, „propagandi“, „ratnom mediju“, „Putinovom ‘udaru na neutralnost Srbije’“.
Najsmešnije od svega je upravo to što se nisu potrudili da nađu nekog ruskog liberala da im pomogne u pokušaju da RT bude mrtvorođen u Srbiji, nego su potegli predstavnike Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju i svoje polunovinare lišene bilo kakvog nacionalnog i osećanja morala. Na sve strane se poteže argument kako RT ima „zabranu emitovanja u EU zbog podsticanja i podrške ruskoj agresiji“, kako je otvaranje ovog medija udar na slobodu govora, kako je ovo biranje strana u najvećem svetskom sukobu i tome slično.
Slušaćemo kome je EU stavila zabranu? EU koja je, slobodno se može tako tumačiti, stavila zabranu i na prijem Srbije u svoje davno okrunjene redove, i na tome joj hvala. EU koja je za otimanje Kosova i Metohije Srbiji? EU čiji je veliki broj članica bombardovao Srbiju 1999. godine? EU sa kojom se usklađujemo, čini nam se, otkako je sveta i veka i sve što smo tim usklađivanjem dobili jeste poricanje sopstvenog identiteta u onom delu naroda koji je polupismen ili jednostavno zlonameran?
Kako otvaranje jednog medija može biti „udar na slobodu govora“ i kako tako nešto mogu da tvrde televizije na kojima kada pomenete Srbiju ili Kosovo i Metohiju u nacionalno relevantnom kontekstu, čak mnogo ni ne pohvalite, odmah bivate proglašeni fašistom? Zar ne traže baš te televizije da se „čuju obe strane“? Demokratija koje nema! Deklarativna demokratija koja samo dobro zvuči, jer odzvanja prazninom.
Otkud to da je otvaranje jednog medija ravno „biranju strana“ u okvirima ruske vojne intervencije? Zar se onda ne može tvrditi da je otvaranje N1 i Nove.rs razvijanje stokholmskog sindroma kod sopstvenog naroda? Uostalom, zar se čitanjem vesti bira strana?
Je li vest o „ustupanju“ Oskara Šona Pena Zelenskom ono o čemu treba da čitamo? O tome ni Zelenski ne bi da čita, jer je i sam svestan do kolikog poniženja je doveo svoju državu. Mislite li da Zelenski ne zna, a da mi, običan narod, ne shvatamo da je jedan propali glumac zbog svoje karijere dopustio da strada njegov narod? Treba li nama ili Ukrajincima RT da nam tako nešto kaže?
Nije li ova povika N1 i Nove.rs protiv RT-a u stvari otvoreno zastupanje i biranje strana? Je li svakodnevni kontigent novih zabrana pokazatelj demokratije? Zar nije upravo EU bastion Hitlerove ideje da tamo mogu ući samo one države od kojih ima nešto da se dobije zauzvrat, a onda tretirati države koje nisu članice sa pozicije „više rase“?
Pozivajući se na demokratiju, navedeni mediji direktno ugrožavaju prava drugih medija samo zato što im se uređivačke politike ne slažu. A čime se bore za svoj cilj, isto čime i Zelenski – ispraznim argumentacijama koje se svode na fraze toliko puta izrečene da je i samim frazama muka, pozivanjem na nešto što ne postoji zarad uklanjanja pretnje koja to i nije, težnjom da se usled nepostojanja druge strane svi čitaoci zadrže na ovim portalima upravo radi formiranja jednog načina razmišljanja. Da, zvuči vrlo demokratski.
Svako ko je iole pratio RT na bilo kom jeziku, ostao je zadivljen upravo prilikom da se dve strane suprotstave visokom argumentacijom. Iako je Šon Pen postao oličenje svega pogrešnog u ovom sukobu i maskota duboke države, vi ćete na RT-u čuti pohvale njegovih glumačkih bravura. Čućete šta je rekao Bajden bez navođenja na to da je ono što on priča potpuno pogrešno. Gledaćete dokumentarce o svemu onome što privlači pažnju u svakoj oblasti, nebitno iz kog podneblja.
Ne mogu da garantujem da će srpski RT biti upravo onakav kakav je taj medij u Rusiji, Engleskoj, Nemačkoj i drugim zemljama, ali sa sigurnošću mogu da tvrdim da neće dostići te vrhove snobizma, drugosrbijanštine i uposliti sebe kao razarača naših interesa i nacionalnog identiteta, ne zato što ja nešto znam o srpskom RT-u, već zato što su ti dometi u devijacijama koje neguju N1 i Nova.rs nedostižni bilo kome.
I ne sekirajte se vi za demokratiju, jer otvaranje RT-a nije ništa drugo nego demokratija na delu.
Ne možete se baviti Darom Bubamarom, a onda se pozivati na svoj intelektualni, novinarski ili moralni autoritet.
Bavite se vi rodnom ravnopravnošću, gej paradama, pevačima Granda, pljuvanjem po SPC, veličanjem „uspešnih“ koji nisu uspeli da završe ni osnovnu školu, a ostavite ove ljude da rade novinarski posao koji je, za razliku od tog vašeg koji tako nazivate, lišen propagande i lažnog morala.
Na RT-u Fuzaro i Dugin, a na vašim televizijama Teofil i Basara. A ako neko već ima dovoljno visok nivo inteligencije, zašto bi birao da završi osnovnu školu umesto da doktorira.
I dok Fuzaro na RT-u kritikuje kapitalistički i neoliberalni poredak kroz Hajdegera, Kanta i Hegela, N1 piše o najbržem načinu za uklanjanje dlaka vašeg kućnog ljubimca sa taburea, a Nova.rs bruji o tome kako je „Edita pala i polomila trtičnu kost“.
Ako uopšte razmišljate šta da izaberete – izaberite N1 i Novu.rs, jer očigledno je da više cenite svoju trticu na čistom tabureu, nego čistu savest i uposlenu inteligenciju.