Izložba «Bela Rusija: ruska emigracija u Vojvodini», otvorena u Muzeju Vojvodine, trajaće u toku dva meseca. Za to vreme posetici će moći da upoznaju sve aspekte života emigranata iz Rusije u severnoj pokrajini Srbije posle Oktobarske Revolucii.
O koncepciji izložbe priča njen organizator, rukovodilac odelenja drevne istorije i istorije kulture Muzeja Vojvodine Suzana Milovanović.
Napravljena je jedna koncepcija da se prikaže dolazak ruskih emigranata, njihove institucije, škole, kadetske korpuse, devojačke institute. Tu je prikazana ruska zagranična crkva mitropolita Antonija Hrapovickog, njihov svakodnevni život i na kraju krajeva veliki doprinos koji su ruski emigranti ostavili u nauci, kulturi, privredi ovih prostora. Oni su došli zaista kao visoko obrazovani ljudi, pružili su svoj maksimum i ostavili su veliki doprinos u Vojvodini. Imamo predmete koji su vezani za vojnu emigraciju, dakle oružje, sablje, šaške, pištolje, ordene, medalje. Imamo dosta predmeta vezana za školstvo. To su dnevnici, računaljke, sveske. Imamo kadetske bluze od dva kadeta u Beloj Crkvi gde je bio centar tog kadetskog korpusa. Mi smo našli dosta predmeta u vojnom muzeju u Beogradu, u muzejima u Vršcu, u Beloj Crkvi i u Zrenjaninu. Sve je u mestima gde su Rusi bili prilično prisutni u velikom broju. Uglavnom su predmeti možda 70 posto iz privatnih kolekcija, a sve ostalo je iz muzejskih zbirki iz Srbije.
Između ostalih, prema rečima Suzane Milovanović, organizatori izložbe su imali sa predmetima iz privatnih kolekcija određene teškoće.
Postojala je izvesna doza straha i nepoverenja zašto mi sad to radimo, otkud je odjednom takvo interesovanje za ruske emigrante kad dosada nije niko o tome toliko puno pisao. I mi smo objašnjavali koje su naše namere da upravo zbog toga što dosada o tome je i pisano ali nikada nije urađena nijedna muzejska izložba. I to su polako počeli da se otvaraju. Mogu vama reći da očekujemo da je šesdesetak porodica učestvovalo da su dali predmete koje prosto smatramo i svojim saradnicima her nez njih ova izložba ne bi bila to što jeste. U muzejima i arhivima je nešto sačuvano. Ali ovo što se nalazi po privatnim kućama to je stvarno nešto neprocenljivo. One čuvaju ordene svojih deda i pradeda, srenreninu i nakit, razne umetničke slike. Znači, izložba je zaista raznovrsna, ima preko 330 predmeta. Imamo naoružanje, kozačku zastavu, mornaričku zastavu, puno ikona, čak i rusku plaštanicu. Sada kolege su baš oduševljene zato što je ovo posebna izložba koju odavno nismo imali. Mi smo kao muzej Vojvodine radimo izložbe za prostor Vojvodine. Mi smo s toga smanjili jer i ta tema je preširoka. I ovako sužena ona je preogromna. Svaka ta oblast, i školstvo, i doprinos, i crkva, i vojska, sve je to moglo biti tema posebne izložbe. A mi smo sve to skupili u jednu izložbu ali smo se ograničili na prostor Vojvodine zato što ako bismo krenuli priču o celoj Srbiji to bi biloi ogromno, to prosto ne bismo mogli da iznesemo. Mislim da ima ideja, baš sam pričala sa kolegama iz Beograda koji su takođe oduševljeni ovom pričom. I mislim da će u neko dogledno vreme se pojaviti i priča koje će se bazirati na celu Srbiju. A pre svega na Beograd jer u Beogradu je bilo jako puno ruskih emigranata. I to je zaista baš najveća elita koja je postojala u Beogradu i ostavila je svoga traga. Istoričari pretpostavljaju da je u Jugoslaviji bilo između 43 i 47 ziljada ruskih emigranata, znači oko 45 hiljada. Mogućnosti ove države kakva je Jugoslavija u to vreme bila nisu bili donre her ona je bila iznuđena i izmorena ratom. I to je zaista bio veliki poduhvat da primi takav broj ljudi.
Lajtmotiv ekspozicije je postalo platno ruskog umetnika Dmitrija Beljukina «Bela Rusija. Egzodus», koje je sam slikar poklonio Muzeju Vojvodine. Na njemu se vidi brod kojim odlaze emigrati. Tu su vojna lica i civili, sveštenici, deca. Upravo, naziv slike je postao tema izložbe. Između ostalog, prema rečima Suzane Milovanović, Muzej Vojvodine je već uspostavio kulturnu saradnju s Rusijom.
Mi smo inače bili krajem oktobra prošle godine u Moskvi i poklopili smo ugovor odnosno o saradnji sa Državnim Istorijskim Muzejem. Videćemo čime će sve to rezultirati. Pretpostavljam da će doći do razmene nekih izložbi. I sad naša rukovodstva razgovaraju o tome da dođe eventualno do razmena nekih izložbi. Mi smo konkretno bili zainteresovani za izložbu portreta Romanovih. Mi smo to videči u ljinovom muzeju, jako se nam to dopalo, i mislimo da ni našu javnost to jako zanimalo. Vrlo je verovatno da će može tokom sledeće gosine doći do te neke razmene.
Međutim, to je za budućnost. Za sada pozivamo stanovnike Novog Sada i goste grada na izložbu «Bela Rusija: ruska emigracija u Vojvodini» u Muzeju Vojvodine.
serbian.ruvr.ru
Grigorij Sokolov
