Beograd ipak nije najlepši grad na svetu

8
2767
Narodni muzej / Foto: Dejan Briza / Noizz.rs

Svako od nas ko se sa odmora vraćao u Beograd i pomislio da lepšeg od njega nema, varao je sebe do iznemoglosti. Da se razumemo, ima on nešto posebno, magiju koja ga ističe i jedinstvenost samo njemu svojstvenu, ali nikako gracioznost poput drugih gradova.

Pre nego što počnu da se nižu komentari u kojima će preovladati psovke, odmah da napomenemo da tekst piše rođeni Beograđanin i koji je sva svoja pijanstva, velike ljubavi, lepe i loše vesti, gimnazijske i fakultetske dane proveo u njemu. Ne bi ga menjao ni za šta na svetu, ali da može da se promeni na bolje – može i te kako.

„Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu”, čuvene su reči Duška Radovića. A slavni švajcarski arhitekta švajcarskog porekla, koji je stvarao pod pseudonimom Le Korbizije, za prestonicu je imao malo istinitiju misao: „Beograd je najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu”.

Čini se da je Beograd poput boksera na zalasku karijere koji je za života pretrpeo više udaraca nego što bi neko drugi na njegovom mestu to podneo. I zaista, Beograd je od svojih začetaka bio rušen i obnavljan nekoliko desetina puta, poslednji put 1999.

Nažalost, te obnove su, čini se, neplanski rađene i ožiljci se naziru na svakom koraku i dan-danas. Te imaš građevine iz doba komunizma gde god da prođeš, sivilo Novog Beograda ponekad para oči, staklena zgrada nasred Trga Republike je arhitektonska nejasnoća svoje vrste, fasade zgrada i kuća su beskrajno dosadne, ulice su često preuske što i uzrokuje kolapse… Malo je toga što u arhitektonskom smislu valja.

Da Vas podsetimo:  Osamnaest načina da se (ne) zaposlite u Srbiji

Čini se da su najlepša zdanja srpske prestonice nastala pre silnih ratova koji su poharali Evropu. Nažalost, umesto da se Beograd posle toga razvijao po ugledu na Prag ili Beč, sve se gradilo navrat-nanos i bez ikakvog smisla, ukusa, a kamoli plana.

I jedan i drugi pomenuti grad nisu bili pod opsadom vekovima kao što je to bio Beograd. Ta rečenica će se mahom koristiti kao argument zašto našoj prestonici fali toliko lepih građevina, monumentalnih mostova, oslikanih holova najobičnijih zgrada i prelepih spomenika. I eto, samostalni smo skoro 150 godina (od proglašenja kraljevine Srbije 1882.), što je bio sasvim dovoljan period da Beograd zaliči na nešto. I znate šta? Nije uspeo u tome.

Ipak, najveća vrednost Beograda ne leži u lepoti naslaganih cigala ili u zgradi Narodnog muzeja koji ne radi. Srećom, najvrednija stvar koju on poseduje su – Beograđani. Nećemo mi nikada imati parkove, zamkove i muzeje kao Beč niti trgove kao Prag, ali izgleda da nam to nikada i nije bilo suđeno.

Ako želite da uživate u lepoti nekog grada, uplatite par noćenja bilo gde u Evropi (potrebno vam je stotinak evra) pošto lepotu Beograd ne poseduje. A ako želite da zauvek imate taj specijalni osećaj koji samo Beograd ume da stvori i koji može da se meri sa leptirićima u stomaku kada se zaljubite, onda ni makac odavde. Samo, vodite i računa malo o njemu, ostareli bokser će umeti da vam vrati.

Miloš Ljuna

Izvor: Noizz.rs

8 KOMENTARA

  1. Lepota je u oku posmatrača. Ono što je nekom lepo, može drugog ostaviti potpuno ravnodušnim. Istina u ovom tekstu je da je Beograd građen kampanjski i bez ozbiljnog plana. I tu se ništa nije promenilo do danas. Pobogu, pa imamo najveće „divlje“ naselje (nadam se da je legalizovano i „pripitomljeno“) Kaluđericu. ALI, uvek postoji to neko ali…Duh Beograda je nešto što nećete naći nigde. Pogotovu ne ako ste Beograđani. Lepota ima estetsku, ali i duhovnu dimenziju. O estetskoj se može diskutovati i mnooooooogo problema i propusta naći…Ali, o duhovnoj nema diskusije…. (Osim, ako se ne zovete Srbo i vidite komuniste svuda gde obični psihići vide bele miševe…)!

    • Hm,hmm..a,ti si,vidjeniji komentator “ super vajzer“…vrlo pismen,ali samo sa jednom,te istom priprostom recenicom,iz slovara, Gebelsa..“ sto puta ponovljena laz,postaje istina „…manjkom materijala u glavi ?

    • Srbo, čoveče, ja se, već. brinem! Tebi se ne priviđaju beli miševi i slične karakondžule, kao svakom pristojnom duševnom bolesniku! Tebi se svuda i na svakom mestu i po svakoj temi priviđaju komunisti! Verovatno svi crveni! Ova GMO hrana i vakcine izgleda da produkuju nove oblike bolesti….

  2. danas sve novine objavljuju o kriminalu,koji je sinonim za beograd,jedino nedeljnik ima na naslovnoj strani normalan lik,BORU PEKIĆA.eto beograd je grad sa naj većim kriminalom i kriminalnom vlasti na balkanu.tu su se skupili svi titovi puleni iz cele jugoslavije,zbog toga oni sebe nazivaju naj lepšim jer se sve od po njinim naj lepšim merilima.inače posle će ce se reći kako srbiju ceo svet mrzi.naravno,neće oni reći da je to njino delo.

    • Hm,hmm…cini mi se,da na javnoj i oko nje sceni,ima vrlo malo „tiovih pulena od 90 godina starosti“..a,mislim,da osim slike,nemas nikakva znanja i saznanja o Pekicu. Uporan simda siris mrznju prema ljudima “ iz cele jugoslavije,mahonpm srba“. Problem ste vi “ srbske ustase“..!

  3. Na žalost. I to se polako gubi uz „demokratizaciju države“ i EU standarda. Pariz je naj bolji primer bio je grad svetlosti, grad koji ne spava. Ljudi bili sretni, živi družilo se po kafanama noć i dan. Danas smeta muzika, buka. Do dva sata i gazda kafića mora da je izašao iz svog lokala, pod pretnjom debel kazne. E to se polako dešava i Beogradu samo što je proces još u toku. Mnogesu se stvari promenile. Dobar je primer Skadarlija, gde je boemski život nestao, gde se ne nadmeću vise naši intelektualci ko bolje deklamuje, lepše pesme piše, bolje slike pravi. Novinari koji imaju pravilniju kritiku društva i koji se bore za pravedniju državu. Ne toga nema više tamo, već je postalo neki izlog turistima nekog archeloškog etničkog zaostalog društva. Ne treba se varati, oni nas tako vide kao neko zaostalo afričko pleme. Ne obazirući se na svoju bez krajnju primitivnost i nekulturu. Da nemci, englezi, holanđani, amerikanci lideri kulture, dobrog ponašanjai demokratije, ne dolaze tu da dožive neko kulturno, ljubavno iskustvo već piju da bi izgubili mozak, da bi ne kontrolisano radili ono što im savest ne dozvoljava pod opravdanjem napio sam se. Njima je dožvljaj da postanu ne ljudi, stoke negde gde predstavljaju silu misleći da neće biti kažnjeni. Mi tu igramo glavnu ulogu jer dozvoljavamo našem društvu da se kreće tim putem. Dokaz su ti unutrašnji društveni neredi, „anomalije“ kao što je nedavna tuča partizanovih navijača ili u dnevnoj hronici ubijanja u porodici kao i među prijatelja, ljudi zbog nesaglasica. E to je što kao domaći stranac imam da priložim uz ovaj tekst

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime