Beograd

Nebrušeni turistički dragulj

1
915

Beograd32Promišljenom turističkom strategijom dvocifreni rast Beograda mogao bi presudno uticati na rast i diverzifikaciju nacionalnog BDP

Nedavno obraćanje premijera Vučića na samitu u Indiji, kad je pozvao indijske privrednike da umesto Dubrovnika za posetu odaberu Beograd, izazvalo je mnogobrojne polemike u javnosti, i poređenja onoga što se može porediti samo na prvi pogled. Ipak, da li je sve baš tako, i zbog čega indijski poslovni ljudi ipak biraju Dubrovnik ispred Beograda?

Dubrovnik i Beograd nisu uporedivi ni po jednom objektivnom kriterijumu. Mali grad sa dugom turističkom tradicijom na jadranskoj obali i izraženom sezonalnošću i milionski velegrad sa ozbiljnim turizmom u povoju na prvi pogled nemaju dodirnih komparativnih tačaka. Ipak, jedina sfera gde poređenje ima smisla je ona koja presudno ne zavisi od resursa, već od adekvatnog načina predstavljanja svetu. Predstavljanje turističke ponude ova dva grada i njihov prelazak iz formata regionalne turističke destinacije u globalni brend je moguće dovesti u korelaciju, na korist razvoja beogradskog turizma. U čemu je to Dubrovnik bolji? U tome što je daleko bolje predstavljen, brendiran a samim tim i bolje prilagođen ciljnim grupama koje ga posećuju, što rezultira daleko većim brojem turista i boljim rejtingom u odnosu na konkurenciju.

Zbog toga je potrebno raditi najpre na promeni percepcije Beograda, zatim kreiranju njegovog novog imidža, iskorišćavanju komparativnih prednosti grada u državnom interesu, uz sve propratne ekonomske mogućnosti koje centralna vlast mora da obezbedi.

PERCEPCIJA I IMIDž
Veličinom, obimom, turističkom ponudom i karakteristikama predstavljanje Beograda je uporedivo sa predstavljanjem manje države ili turističkog regiona. Dobri regionalni i nama organizaciono bliski primeri su Slovenija ili Istra. Najbitnija stvar je uspostavljanje jedinstvenog identiteta Beograda, u odnosu na koji će on sa lakoćom biti prepoznavan u moru drugih city break destinacija.

Repozicioniranje Beograda na globalnoj turističkoj mapi mora da sadrži promenu imidža. Dubrovnik i ovde može da posluži kao primer destinacije koja je od negativne medijske slike u kontekstu ratnih razaranja došla do mesta koje najbogatiji turisti biraju za odmor ili za jednodnevno putovanje kruzerom. Bilo da se Beograd posmatra kao „niskobudžetni Njujork“ (Momo Kapor) ili „šarmantni haos“ (kako ga je u svom članku nazvao britanski „Gardijan“), pozicija na prvom mestu liste najboljih mesta za provod koju je sastavio ugledni Lonely Planet je dobra polazna tačka.

Da Vas podsetimo:  Ne smemo biti poligon za lečenje frustracija EU birokrata

Poput primera Dubrovnika koji je dodatni impuls rastu veoma uspešno dao preko serije „Igra prestola“, potrebno je u Beograd privući svetski poznate filmske ekipe i učiniti ga prepoznatljivim mestom ljubiteljima sedme umetnosti. Takođe, vraćanje života na rečne obale, po dužini uporedive sa crnogorskim primorjem, otvara mogućnost predstavljanja grada koji živi na obalama iako je stotinama kilometara daleko od mora. Međutim, paralelno sa globalnom rekalibracijom Beograda u prestižnu turističku destinaciju i prepoznatljiv brend mora seprovoditi potenciranje njegovih prednosti na tržištu, kako bi se ostvarili željeni autputi.

KOMPARATIVNE PREDNOSTI
Turizam se ne razlikuje od drugih grana ekonomije po bazičnim principima, a jedan od njih je pronalaženje komparativnih prednosti u odnosu na konkurenciju i odigravanje na najjaču tržišnu kartu. Komparativna prednost je ona sfera gde smo bolji od konkurencije. Kod Beograda je to slučaj sa ugostiteljskim objektima, posebno specifičnom i šarolikom gastronomskom ponudom, ali i posebnom vrstom objekata i ambijentalnih celina, kao što su boemske četvrti, splavovi i kafane.

Prednost ugostiteljskih objekata je u tome što njihove potencijale koriste svi, bio da su u pitanju studenti na vikend turama, poslovni ljudi na konferencijama ili pak visokoplatežni turisti koji su za svoj city break boravak odabrali Beograd. Kod ovog tipa usluga fokus je na privatnoj inicijativi i omogućavanju da ona „diše“. Pojedinac ima definisan interes, racionalnost u donošenju strateških odluka i jasnu viziju krajnjeg cilja. Stvaranje podsticajnog zakonskog okvira za razvoj siti brejk turizma, smanjivanje nepotrebne regulative, smanjenje poreza na ugostiteljske usluge, sa krajnjim ciljem omogućavanja investitorima da svoje zamisli ostvare na što efikasniji način, doprineće procvatu i ostvarenju zamisli pojedinaca, a samim tim i prelivajućem efektu u vidu konkretnog benefita za sve. Takođe, smanjenjem poreskog opterećenja na ugostiteljske usluge bi se u zanemarljivoj meri doprinelo smanjenju budžetskih prihoda, dok bi se sa druge strane tim potezom dao ogroman podsticaj za razvoj celokupnog tercijernog sektora.

Da Vas podsetimo:  Izbori – liste za parlamentarne izbore u Srbiji 2022.

Konkurentnost je neophodno podsticati, ali očuvanje tradicije nema cenu. U tom smislu kao dobar primer može poslužiti upravo dubrovački „Orlando“ gde su gosti spremni zbog tradicije da izdvoje i 4 evra za običnu kafu. Na sličan način beogradska Skadarlija i zemunski Gardoš moraju da očuvaju svoje prepoznatljivo ruho, i očuvanjem tradicije donesu konkurentsku prednost koja se na druge načine ne može nadoknaditi.

Ostvarenje opipljivih stopa profita u turizmu je na dužem štapu i daleko nepredvidivije nego u drugim sektorima privrede, pa i najmanji stepen nepoverenja može da dovede do potencijalnog gubitka budžetskih prihoda i radnih mesta. Zbog toga je osnovni preduslov snažnih stopa rasta beogradskog turizma stabilnost.

Konsenzus o turizmu kao pitanju od nacionalnog interesa bi trebalo da je lako postići. To bi značilo ojačavanje diplomatske pozicije kroz projekciju meke moći u region i svet, što ima za cilj da dovede „spillover“ efekta na visoku politiku i opšti uticaj zemlje u svetu. U kontekstu popunjavanja budžeta značajniji je kongresni turizam zbog veće platežne moći gostiju, i on treba da bude usmeren ka najvećim tržištima – Zapadu, Rusiji, Kini, Indiji i petromonarhijama. Sastavni deo meke moći Srbije mora da bude masovni turizam usmeren na region bivše Jugoslavije. Jedno ne isključuje drugo, a jedino takva kombinacija donosi benefit svima.

RAZVOJNA ŠANSA ZA SRPSKU PRIVREDU
Turizam kao buduća okosnica tercijernog sektora i značajna komponenta ukupnog BDP-a države blagotvorno će delovati na dinamiku privrednog rasta, njegovu strukturu, kao i pozitivne eksterne efekte koji iz toga proizilaze. Jedan evro u turizmu je ekvivalet tri do četiri evra neto izvoza, zbog pozitivnih eksternalija koje kreira na više nivoa. Promišljenom turističkom strategijom već ogroman dvocifreni rast Beograda se može dodatno pogurati ka rekordnim ciframa i presudno uticati kako na rast BDP-a na republičkom nivou, tako i na njegovu preko potrebnu diverzifikaciju.

Da Vas podsetimo:  Ukrajina – pravednički bes ili efikasnost medijalne histerije na zapadu i okolini?

Neefikasna državna administracija je teg na nogama beogradskog turizma, a njegov neverovatan zamah je rezultat entuzijazma pojedinaca, a ne deo nekog šireg plana ili strategije. Međutim, uprkos tome što mu otežava dinamičniji razvoj, ona beogradske turističke preduzetnike čini drastično otpornijim i dovitljivijim u nalaženju rešenja koja naš grad čine prepoznatljivim na globalnoj turističkoj mapi. Upravo to iskustvo može da bude polazna tačka još dinamičnijeg razvoja. „Balkanski Njujork“ poseduje specifičan šarm, neobičan spoj tradicija, epoha, kultura, pogleda na svet, i arhitektonskih stilova. Kao takav, u kombinaciji sa ljubaznošću lokalnog stanovništva, pristupačnošću i raznovrsnošću noćnog života ima potencijal da postane city break destinacija broj jedan u Evropi.

Mi koristimo samo delić potencijala kojim raspolažemo, i to na pogrešan i zastareo način. Ipak, Beograd je grad koji počinje da živi od turizma. Da bi se to u ozbiljnijoj meri odrazilo na celokupnu ekonomiju države, ekspanziju ove privredne grane samo treba usmeriti u željenom pravcu, a Beograd treba prepakovati u prepoznatljivo ruho i brend koji će se dobro prodavati šarolikim ciljnim grupama ka kojima može da bude usmeren. Brend, strategija nastupa na globalnom tržištu sa posebnim fokusom na region, kao i kreiranje poslovne klime koja će tercijerni sektor osloboditi okova, neophodni su koraci u tom smeru. Kampanja mora biti jedinstvena i originalna, baš kao i naš glavni grad. Izbrendiraj, predstavi, „pokupi kajmak“. Nije teško.

Ivan Ristić

www.standard.rs

1 KOMENTAR

  1. Hm,hmm.. da se, ne zavaravamo, sa sarlatanskim ponudama prostitucije,kocke,droge kao „privredne grane novog doba“, manijakalni likovi su, dobro obrusili i opljackali dragulje..Robne kuce Beograd, 21 maj Rakovica,IMR,IMT,ZMAJ,Teleoptik,PKB.. i citav niz preduzeca.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime