OTVORENO PISMO OLjI BEĆKOVIĆ I BEOGRADSKIM POLITIČARIMA
Poštovana Olja,
eto, sinoć nisam imao sreće da se uključim u tvoju (izvini što ne persiram) emisiju da iskažem svoje žaljenje, razočaranje i nezadovoljstvo načinom na koji se ophodite prema „našem“ gradu pa sam odlučio da Ti se obratim na ovaj način.
Javljam se iz Prve Varoši Srbije, Malog Pariza. Grada Jevrema Obrenovića, Pop Luke Lazarevića, Vinaverovih ali i naših potomaka. Grada koji je, uostalom, u svoje skute primio i Tebe, kad ti je bilo teško, i sve „lidere“ sadašnje opozicije. Najevropskijeg grada u Srbiji. Grada u kojem stanuje demokratija, u kojem su mediji slobodni da pišu šta hoće i o kome hoće. Grada u čijoj se Skupštini mogu čuti svačija mišljenja i u kojoj opozicija (Srpska napredna stranka) može da priča satima. Grada u kojem građani na slobodnom izjašnjavanju, jedini u Srbiji, odlučuju kako će se potrošiti novac od poreza na imovinu. Grada koji je po svojim ekonomskim potencijalima najperspektivniji grad u Srbiji. Grada koji za kulturu izdvaja 7% (da, nije greška – sedam procenata) svog budžeta.
E, upravo zbog svega gore navedenog (inače sažete priče o Šapcu) ne mogu da dozvolim da o sudbini našeg grada „odlučujete“ vi, Beograđani, i uvlačite nas u političko blato i mulj koji ste, nepromišljeno, sami stvorili. Ne mogu da dozvolim ni da nas terate da izvršimo političko samoubistvo samo zato da bi se zadovoljila vaša sujeta.
Politika je ozbiljna stvar
Politika je veština i umeće da se stvari menjaju. Podrazumeva se nabolje. I, što se stvari brže i češće menjaju to bi građanima trebalo da bude bolje. A kako to izgleda možete u praksi videti u Šapcu. Zato on i jeste „trn u oku“ onima koji politiku shvataju kao svoj lični interes. Na žalost javnost u Srbiji je sluđena i većina ljudi ne može da shvati o čemu se radi.
Prvo što pada u oči je izuzetno tanka nit koja razdvaja vlast i takozvanu opoziciju. Za ovih tridesetak godina višestranačja svi su, u nekom trenutku, bili u nekom „bliskom“ odnosu bilo da su pripadali istoj stranci bilo da su bili u nekoj „neprincipjelnoj“ koaliciji. I zato toliko „prljavog veša“ u javnosti. Mnogo se dobro poznaju.
Takođe, u oči pada i to da je još tanja nit između političara i organizovanog kriminala. Sasvim je jasno da su sve pravosudne institucije pod kontrolom vladajuće stranke i predsednika države i da je to omogućilo vladajućoj strukturi da se javno i bez posledica bavi trgovinom oružja, droge, ruši, pali… Jasno je i da su svi oni koje smatramo kriminalcima, a pod direktnim su uticajem i kontrolom političara i služe da, isključivo, „uteruju“ strah među običan narod, čestitiji ljudi od političara koji vode državu.
Pa kako, običan čovek, može ovo da razume…?
Kako se menja vlast u Srbiji?
Treba biti potpuno realan i objektivan i shvatiti da se vlast u Srbiji ne menja ni bojkotom ni izlaskom na lokalne ili parlamentarne izbore. Da vas podsetim da su Slobodan Milošević i socijalisti ostali bez vlasti tek kad je, po nagovoru svoje žene, Milošević uz parlamentarne raspisao i prevremene predsedničke izbore i, naravno, izgubio vlast. Kad je Koštunica izgubio predsedničku fotelju njegova stranka je otišla u istoriju… Slično se dogodilo i Borisu Tadiću. I on je imao savetnike, većina je sada kod Vučića, koji su ga savetovali da raspiše prevremene predsedničke izbore pa su i on i njegova stranka otišli u istoriju i još uvek ne mogu da se oporave.
E takav luksuz Vučić sebi neće dozvoliti. Da li zbog „savetnika“ koji su se naučili pameti ili zbog njega samog on će na vlasti ostati i u naredne dve godine. U međuvremenu, oni koji navodno hoće da ga smene, poklanjaju mu celu Srbiju na tacni i mogućnost da postane doživotni predsednik ili bude ustoličen za kralja.
Koska je bačena
Koska zvana 3% cenzusa je bačena i, kao što se može videti, raspomamila brojne „političare“ koji se nadaju da će se naći u parlamentu sa svim prinadležnostima koje funkcija poslanika donosi. Ne bi me čudilo da se na predstojećim izborima pojavi i više od 30 stranaka ili grupa građana. A to će, uz institucije koje u Srbiji ne postoje i medije koje naprednjaci potpuno kontrolišu stvoriti lažnu sliku da narod hoće Vučića i naprednjake.
Krug dvojke
Ono što je sasvim jasno je da ljudi koji predstavljaju opoziciju gledaju samo „svoja posla“ i interese a politika Srbije se ponovo vodi isključivo „u krugu dvojke“. „Bombasti“ govori, bez ikakvog plana išli su više na ruku Vučiću nego građanima Srbije.
Više od godine nije iskorišćena velika energija „Stop krvavim košuljama“ i „1 od 5 miliona“ samo zato što su se lideri opozicije ponašali kao pomahnitali čopor. Jedan „arlaukne“ a svi ostali za njim. Bez plana, cilja, smisla… Tako je i dan danas.
Otvoreno pitam sve „lidere“ da mi odgovore ili objasne narodu šta bi se danas desilo da su naprednjaci, pre četiri godine, osvojili Šabac, Paraćin, Stari Grad…? Za opoziciju se ne bi ni čulo da postoji…
Ovako svi su oni dolazili u Šabac i u Šapcu započinjali živote svojih novoosnovanih stranaka. I, što bi rekao naš Hanibal, „šiljili onu stvar“ „objašnjavajući“ nama kako se vodi politika i šta mi treba da radimo. A mi smo ih, kao dobri domaćini, gostili, slušali, uvažavali, trpeli…
E, „neće više da može“!
Šta činiti?
E, to je pitanje na koje većina slobodnomislećih građana traži odgovor. Ući u neki „polu bojkot“ i pokušati da se „otme“ što više gradova i opština koji će pred predsedničke izbore biti oslonac promene vlasti ili potpuno prepustiti vlast naprednjacima i čekati da promene izvrši Evropska unija, Amerika, Rusija, neka druga velika sila… a što mi liči na onu narodnu: „lipši magarče do zelene trave!“
Šabac ne sme pasti
Naravno, potpuno mi je nejasno (ili nije) kako i zašto su opozicioni lideri spremni da žrtvuju Šabac i sve nas koji smo, stavljali „glavu u torbu“, i još uvek je stavljamo, da bi oni postojali.
Takođe, ako prepustimo grad, bez borbe, i „obradujemo“ šabačke naprednjake onda je sva naša dosadašnja borba bila uzaludna.
Ipak, bilo kako bilo, Šabac i Šapčani će biti junaci predstojećih izbora. Zato što, za razliku od „opozicije“, nećemo kukavički sedeti kod kuće zaklonjeni iza nekog „sporazuma“ nego ćemo javno pokazati šta o ovoj vlasti mislimo. Zato što imamo plan, zato što znamo šta hoćemo…
Polu bojkot je veća hrabrost
Svi vi koji ste spremni da bojkotujete izbore i tog dana ne uzmete ni jedan glasački listić pričaćete posle, ako vam to zatreba, kako ste baš tog dana bili bolesni, došli vam gosti, morali da otputujete, zaboravili… Ali mi koji smo spremni da branimo svoj grad bićemo obeleženi za sva vremena.
Zamislite članove moje porodice i mene koji ćemo se tog dana pojaviti na glasačkom mestu i uzeti samo jedan listić. Onaj lokalni. Tog trenutka ćemo na svoja čela iscrtati metu da smo protiv Vučića i naprednjaka. I, nema nazad, nema, doši mi gosti, zbunio sam se…
Zato pre nego što nas unapred osudite za vašu krivicu i nesposobnost praveći predstavu za „Malog Đokicu“ kako je bojkot u Srbiji propao zato što je Vlast (a koja vlast bojkotuje izbore?) u Šapcu branila svoj grad razmislite malo o ovome i: „ne lomite nam bagrenje jer mogu vas vetrovi oduvati“.
1.000 džipova i 1.500 batinaša
I prestanite više, kao što je, sinoć, to učinio mladi Stojanović, da plašite građane Šapca sa 1.000 džipova i 1.500 batinaša. Nije fer. A i glupo je jer pokušavate da uplašite jedan grad i jedan slobodarski narod koji se, u svojoj istoriji nije plašio ni velike turske vojske Sulejman – paše Skopljaka. Zaboravili ste i kako je prošao Oskar Poćorek, naveći vojni stručnjak tog vremena sa velikom austrougarskom vojskom.
Nije Vučić toliko glup. Ne plašite mečku rešetom.
NEKA PAMET I RAZUM POBEDE! DA MISLITE A NE DA VERUJETE!
Srdačan pozdrav,
Nije mi jasno šta treba Kovačeviću da po stoti pu ponovi jednu laž, koja ni tada nije postala istina !!!!!
Rušenje Miloševića su organizirali Amerikanci hrpom dolara! Ni to nije prošlo, pa su saučesnoci morali spale glasačke kutije u skupštini!!