Vodeći srpski političari s dve strane Drine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, na poslednjem sastanku u Beogradu realizovali su još jedan politički igrokaz namenjen domaćoj publici,kako u Republici Srpskoj(RS), tako i u Srbiji. Pritom se, dakako, vodilo računa da Vučić ostane i dalje ne samo vodeći autoritet među Srbima s obe strane Drine, već i da se u međunarodnoj javnosti prikaže kao nezamenljiv faktor mira i stabilnosti u regionu.
Elem, u najavi tog sastanka Dodik je isticao da će sa Vučićem razmotriti dokumente koje je Narodna skupština RS donela u novembru prošle i u februaru ove godine, povodom programske deklaracije najjače bošnjačke stranke, SDA Bakira Izetbegovića, u kojoj je, zapravo, SDA iznela svoj politički cilj o ustavnom uređenju BiH bez entiteta koji „prepisuje“ na svake četiri godine u svakom svom novom-starom programskom dokumentu od jednog do drugog stranačkog kongres.
Dokumenti Narodne skupštine RS iz novembra odnose se na 20 skupštinskih zaključaka u kojima se govori o nadležnostima koje su do pre 15 godina prenošene sa RS na nivo BiH ili su, pak, podeljene između RS i „saveznog“ nivoa, pod pritiskom visokih predstavnika u BiH.To je, kako se u više navrata ističe u tim zaključcima, dovelo do neustavne transformacije BiH, odnosno do derogiranja ustavnih nadležnosti koje je RS imala po dejtonskom Ustavu BiH, tj. Aneksu IV Dejtonskog mirovnog sporazuma. U zaključcima se pozivalo na akciju predstavnika RS u institucijama BiH u pravcu „vraćanja“ tih nadležnosti sa nivoa BiH na nivo RS, ali se izbegavalo saopštiti da su vodeće srpske partije u RS, SNSD, SDS i PDP, manje-više složno učestvovale u stvaranju institucija BiH na osnovu procesa prenosa nadležnosti: neke od najznačajnijih su, recimo, Oružane snage BiH i Obaveštajno-bezbednosna agencija BiH, koje su nastale uz saglasnost političkih vođa RS, ukidanjem Vojske RS i Obaveštajno-bezbednosne službe RS. A podelom nadležnosti u oblasti fiskalne politike, „nestala“ je Uprava carina RS, a nastala Uprava za indirektno oporezivanje BiH, deo nadležnosti u oblasti unutrašnjih poslova preduzela je „savezna policija“ pod nazivom Agencija za državne istrage i zaštitu BiH(SIPA), deo nadležnosti u oblasti sudstva preuzeli su Sud BiH i Tužilaštvo BiH itd.
No, do danas od političke akcije vlasti RS na vraćanju prenesenih nadležnosti nije bilo ništa, pošto vodeći bošnjački i hrvatski političari o tome nisu hteli ni da razgovaraju. Onda je zimus Ustavni sud BiH osporio Zakon o poljoprivrednom zemljištu RS, što su u RS prepoznali kao početak prenosa vlasništva poljoprivrednog zemljišta na nivo BiH, pa je Dodikov SNSD sa vodećom hrvatskom strankom HDZ-om BiH Dragana Čovića uputio u Parlamentarnu skupštinu BiH predlog zakona kojim se predviđa prestanak mandata stranim sudijama u Ustavnom sudu BiH. Međutim, vodeća bošnjačka stranka, SDA Bakira Izetbegovića, zaustavila je taj predlog zakona u parlamentarnoj proceduri. Zatim je počela epidemija „Kovida 19“, pa se na sve ovo nekako zaboravilo.
No, kada je Vučićeva stranka odnela „veličanstvenu“ pobedu na izborima u Srbiji, a zatim se počelo govoriti i o nastavku pregovora Beograda i Prištine koji bi trebalo da budu „krunisani“ Sporazumom o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, tako se i Vučić lično pojavio u Banjaluci krajem jula, obećavajući finansijsku pomoć RS. A Dodik je zauzvrat još jednom ponudio svoju političku podršku Vučiću, ovoga puta „predlažući“ mu da u obzir uzme i status RS kada bude razgovarao o statusu Kosova i Metohije (KiM) sa političkim predstavicima kosovskih Albanaca. „Rešavanje pitanja statusa Kosova mora biti povezano sa budućim statusom Republike Srpske”, rekao je tada Dodik. Vučić je odmah „posavetovao“ Dodika da mu taj svoj „predlog“ pošalje u pisanom obliku, da to Vučić pažljivo pročita, pa da onda Dodiku odgovori, da li pismeno ili usmeno – tada nije saopštio.
Međutim, na ovom poslednjem sastanku u Beogradu Vučić i Dodik nisu ni pominjali nikakav dokument u kome se govori o Dodikovom „predlogu“, već su samo saopštili kako su o svemu razgovarali u četiri oka. Pa je Vučić onda saopštio javno da „Srbija poštuje Dejtonski sporazum“, a Dodik da „secesija RS nije na njegovom dnevnom redu“, ali da „niko ne može da mu zabrani da pita kako Kosovo može da se otcepi a RS ne može“. „Tražim od Vučića da nam garantuje da se naš status neće ugrožavati silom, zahvalan sam mu jer je rekao da neće više biti pogroma Srba i da Srbi moraju da se angažuju na tom pitanju”, istakao je Dodik.“Predstavnici Srpske su izneli mnogo podataka o tome kako se krši Dejton u BiH. To ćemo dodatno analizirati“, odgovorio je Vučić. “Dodatno analiziranje” će verovatno potrajati, s obzirom da je Vučić iza sebeveć imao nekoliko meseci da detaljno prouči zaključke, analize i sve druge dokumente koje je usvojila Narodna skupština RS, u kojima se, recimo, pominje i pravo na samoopredeljenje RS ukoliko status i nadležnosti RS budu dodatno ugroženi.
Istina, Dodik mu je sada malo pomogao u „dodatnom analiziranju“ pošto je nakonsastanka u Beogradu „povukao“svoj „predlog“ o vezivanju statusa RS sa statusom KiM u narednim Vučićevim pregovorima sa političkim predstavnicima kosovskih Albanaca, a Vučić je Dodiku obećao „finansijsku podršku RS krajem ove ili početkom sledeće godine“. Tako su zajedno napravili malo političke predstave za domaću publiku, u kojoj su se trudili da se prikažu kako vode gotovo očinsku brigu za Srbe s obe strane Drine, a „pogotovo“ za Srbe na KiM. Istovremeno, Vučić je još jednom javno pokazao onim zapadnim diplomatama koji veruju u Dodikove „secesionističkenamere“ kako je baš on – Vučić – jedini koji je u stanju da obuzda te Dodikove tobožnje namere i „maligni ruski uticaj“ na Dodika.
Vučiću je to, izgleda, bilo veoma važno baš pred sastanak sa političkim predstavnicima kosovskih Albanaca 4. septembra u Vašingtonu:da tamo neko ne bi ni slučajno pomislio da će Vučić tražiti neke ustupke za RSu zamenu za što „povoljniji“ Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, akoli sklapanje tog sporazumu bude na pomolu.
