Beogradski vrisak za Malićija i muk za Prilepina

Zaista nije jasno zašto su čuvenom ruskom književniku Zaharu Prilepinu zabranili ulazak u BiH.

Zvanično, zabranu je donela Obavještajno-bezbednosna agencija BiH s obrazloženjem da „njegovo prisustvo na teritoriji BiH predstavlja prijetnju sigurnosti BiH, javnom poretku ili međunarodnim odnosima BiH“ (ovde).

Prilepin je trebalo da učestvuje na književnoj večeri u Narodnoj biblioteci RS u Banjaluci.

Zahar Prilepin nije bilo ko. Njegova dela prevedena su na 25 jezika – samo na srpskom izašlo mu je do sada 10 naslova, a ako pogledamo književne nagrade koje je dobio u domovini videćemo da je ovaj pisac laureat gotovo svih najprestižnijih odličja. U Rusiji ga smatraju „najpoznatijim savremenim ruskim piscem“ (ovde) i „najprevođenijim ruskim piscem u poslednjoj deceniji“ (ovde).

Vest o zabrani ulaska Prilepinu gromko je odjeknula u Rusiji – o tome su smesta izvestili TASS, Ruska TV, RIA Novosti i drugi uticajni mediji. Ambasada Rusije u Sarajevu odmah je izrazila „zabrinutost i duboko razočarenje“ povodom incidenta i „zatražila razjašnjenje (ovde).

Prilepin je, inače, do 10. jula 2018. godine bio zamenik komandira bataljona specijalaca armije Donjecke Narodne Republike, kada se povukao kako bi napisao biografiju Sergeja Jesenjina (ovde). Dok je bio na toj dužnosti redovno je dolazio u BiH – između ostalog i dva puta prošle godine: kako bi primio Andrićevu nagradu u Višegradu (ovde) i kako bi prisustvovao tamošnjem sajmu knjiga (ovde). Nikada nije imao problema sa ulaskom u BiH, baš kao ni kada je putovao u Švajcarsku, Italiju, Nemačku ili Francusku (ovde).

Zašto je upravo sad kada se povukao iz vojne službe Prilepin proglašen pretnjom za bezbednost BiH? I u čemu se tačno sastoji ta pretnja?

Na to još nema odgovora. Najviši funkcioneri RS – Predsednik (ovde), Premijerka (ovde) i Predsednik skupštine RS (ovde) – oštro su osudili ovaj gest vlasti u Sarajevu. Dodik je otvorio i pitanje držanja srpskih funkcionera u centralnim organima. „Nije moguće da je sve sam uradio šef OBA Mehmed Osmanagić i da niko drugi ništa nije znao“, kazao je on.

Prozvao je direktno i srpskog člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića da je „svojim činjenjem ili nečinjenjem proizveo najveći konflikt u svom mandatu s provjerenim prijateljem Srpske kakva je Rusija“ (ovde).

Ivanić je prethodno i sam protestovao zbog Prilepina, indirektno tvrdeći da nije znao za zabranu njegovog ulaska i zahtevajući od nadležnih potpuno razjašnjenje (ovde). Obavještajno-bezbjednosna agencija BiH je, inače, odluku o Prilepinu donela još 26. marta 2018. godine i zato je neobično da sa njom nisu bili upoznati Srbi iz Veća ministara ili Predsedništva BiH.

Posebna priča je reagovanje srpske intelektualne javnosti na ovaj skandal. Oštro je protestovao Kusturica, nazvavši odgovorne „nepismenim izvršiocima koji teško da su pročitali i lektiru iz osnovne škole“ i „fukarom koja je oduvjek mrzila kulturu“ (ovde). Drugi dobitnik „Andrića“ za 2017, Dušan Kovačević, takođe se solidarisao sa Prilepinom, nazvavši događaj „skandalom bez presedana“. „Nezabeleženo je da je bilo kom piscu zabranjen ulazak u neku zemlju i da je na spisku ljudi koji su opasni“, rekao je on. „To se nije dogodilo još od vremena totalitarizma i gvozdene zavese“ (ovde).

I to bi zapravo bilo sve. Izostalo je, recimo, reagovanje srpskog PEN centra, organizacije koja kao svoj glavni zadatak ima odbranu slobode pisaca i književnosti (ovde). Aktuelna predsednica srpskog PEN-a, Vida Ognjenović, mogla je, na primer, da ide u Istanbul da bi na ulici stajala u znak protesta zbog „represije nad turskim književnicima“ (ovde), ali joj nije palo na pamet da kaže makar reč o skandalu koji joj se dešavao ispred nosa – da se jedan književnik proglašava bezbednosnom pretnjom za državu i proteruje.

Udruženje književnika Srpske osudilo je zabranu ulaska Prilepinu (ovde), ali nažalost ne i Srpsko književno društvo ili Udruženje književnika Srbije. Prilepin je dvadesetak puta bio u Srbiji i bio glavni gost Beogradskog sajma knjiga 2016. godine, učestvujući na mnogim književnim večerima. Zar je moguće da ova udruženja pisaca postoje samo zbog njihovog zdravstvenog i penzionog osiguranja?

„Da je nekom američkom ili britanskom spisatelju onemogućen dolazak na književno veče, BiH bi već bila pod sankcijama“, primetio je Kovačević (isto). No, pošto je u pitanju Rus – nije važno.

Ali, važno je. Ako se oćuti skandal s Prilepinom, sutra će na red doći i drugi književnici. Milov DPS nedavno je gostovanje Matije Bećkovića u Budvi već nazvao „udarom u temelj države“ (ovde). Pazite – čitanje stihova predstavlja udar na državu!? Odatle je samo korak do zabrane ulaska Bećkoviću u Montenegro.

Službena Banja Luka u pravu je što je u vezi Prilepina podigla galamu – to je poniženje njenih gostiju iz inostranstva, pa onda svakako i nje kao domaćina. Odgovor Moskve tek se očekuje i on svakako neće biti prijatan po Sarajevo.

No, zašto Beograd ćuti – ne samo onaj službeni? Zar beogradska inteligencija više ne neguje imperativ slobode – kao, recimo, onomad kada je Škeljzen Malići sprečen da dođe u Beograd, pa se zapomagalo kako je to smak sveta (ovde i ovde)?

Dvostruki aršini su znak licemerja, a ono je najčešće autodestruktivno. Naš beogradski umetnik mora da zna: danas zabranjuju Prilepina i Bećkovića, sutra će i njega. Zar je to tako teško shvatiti? De te fabula narratur.

Slobodan Antonić 
sveosrpskoj.com