Žale se plantažeri da ne mogu da nađu berače. Dnevnica je, kažu, čitavih 2.000 dinara. Radno vreme od 6 do 20 časova. Obezbeđen smeštaj i hrana.
I?
Neće ljudi. Ne javljaju se za posao. Milion ljudi je nezaposleno u Srbiji. I nema zainteresovanih za posao.
U čemu je problem?
Ponovo čitam kako su naši ljudi lenji i neće da rade. Neoliberali drvlje i kamenje bacaju po našem narodu. Pljuju ga na svakom mestu. Ovo im je omiljena tema.
Pa, stvarno, u čemu je problem?
Zašto se svi prave blesavi? Otkud toliko licemerja i tuposti? Otkud toliko sebičnosti i pretvaranja?
Gospodo drugovi, ne solite nam više pamet!
Problem mora da reši samo – TRŽIŠTE!
Nikakvi apeli, pretnje i ucene. Nikakve kritike i samokritike. Nikakvo sažaljavanje i čuđenje.
Problem rešava, ponavljam, samo – TRŽIŠTE! Pustite neka tržište odradi svoj posao. Tako je uvek bilo. I tako će uvek biti.
Gospodo plantažeri, možete li sami da oberete svoje malinjake? Možete! Odlično! Niko vam ne treba. Vi i vaše porodice ćete uštedeti pare. Imaćete veću zaradu na proizvodnji malina.
Ne možete sami da oberete? Ne možete mobu da napravite? Neće rođaci i prijatelji iz grada da vam pomognu. Pa, šta vam je preostalo?
Izađite na tržište i potražite radnu snagu. Dali ste cenu 2.000 dinara dnevno? Niko se ne javlja. Šta treba da uradite? Nemojte da pričate i trošite vreme. Podignite cenu.
Vi hoćete da platite što manje. To je sasvim pravilno. Potpuno vas razumem. Hoćete da smanjite sve troškove. I zaradu da što bolju imate.
Berači se, takođe, ponašaju racionalno. Tržišno. Hoće svoj rad da naplate što više. Rade od ujutru do uveče po suncu. Izuzetno teški uslovi za rad.
Ako niko neče da radi za 2000 dinara dnevnicu, onda plantažeri moraju da dignu cenu dnevnice. To je jedini način da dobijete radnike. Dignite cenu na 3.000 dinara. Na 4.000 dinara, na 5.000 dinara. I dižite cenu dok ne nađete radnike koji će da beru.
Cena sve određuje. Nema velike priče. Tamo gde se pogode plantažeri i berači, to je he tržišna cena. Ona je jedina realna.
Plantažeri su na potezu. Oni moraju da naprave kalkulacije. Nemaju ni velikog izbora. Ili sami beru ili plaćaju radnu snagu.
Branko Dragaš
dragas.biz
POnuda za branje voca se verovatno odnosi na ljude koji znaju to da rade,a to su ljudi sa sela.Ljudi iz grada ne znaju i ne mogu da izdrze da ceo dan beru voce.a posto su sela ispraznjena ,nije cudo sto ne mogu da se nadju radnici
U pravu je predhodni komentar. Samo zelim da kazem i drugu stranu. U sredini gde zivim nismo mogli naci berace voca prosle godine a placakli smo dnevnice, ne kilograme….zaista nisam razumeo kako je to moguce. Mislim da smo postali toliko apaticni i depresivni da smo izgubili radni elan. A iskreno , nije ni cudo kad nam deca odrastaju uz Parove i slicne debilske serije made in India ili Meksiko….sta ovo bi sa nama? Zasto dzozvolismo da nam deca budu bez posla i elana ???
Nadam se da o tržistu govorimo kao o tržistu radne snage i tržištu poljoprivrednih proizvoda. U ovoj državi godinama proizvođač najmanje zaradi u lancu poljoprivrednog proizvoda od njive do krajnjeg proizvoda, plasiranog na tržiste. Proizvođač, koji uloži najviše u smislu i materijalnog ulaganja i utrošenog rada,koji naravno niko ne računa, najmanje zaradi. Ako je tako lako raditi ne bi nam zarastale hiljade hektara u korov i krš.
Da se razumemo, ja jesam za to da se rad svih u nizu plati korektno(tržišno), ali da li u ovoj državi zaista tako.Da li neko računa i jednu dnevnicu proizvođača malina? Koliko je on dana proveo u tom istom malinjaku, bez radnog vremena (a verujte mi da je mnogo duže od osam sati dnevno, bez prava na bolovanje….)?I na kraju kad oduzme troškove, podeli svoju zaradu (ne računajući sopstveni rad) ostane mu manje od minimalca! E to vam je gospodo, tržište! Imamo tržišnu ekonomiju? Kako da ne!
IMA TU SA SVAKE STRANE ZACKOLJICA,RECIMO ZNAM IZ SOPSTVENOG ISKUSTVA IAKO JE BILO DAVNO,DODJES DA BERES TRESNJE I CEO DAN BERES SA DRUSTVOM DA NA KRAJU DANA DODJE DA KAZEM NADZORNIK I NECE NISTA DA PLATI,BILI SMO MLADI 15,16 GODINA,NISMO OBRALI VRHOVE DRVECA ,A NI MERDEVINAMA SE NIJE MOGLO PRICI,OBRASMO NEKAKO NEKO DRVECE I DOBISMO NESTO CRKAVICE ALI NA ZALOST RUZNO NAUCISMO ZNANJE DA I DECU LAKO IZRABLJUJU