Bez psihološkog obrazovanja čovečanstvo ne može napredovati!

2
830

Psihološka saznanja ukazuju na to,  da samo vaspitanje bez nasilja i hijerarhije može da stvori miroljubiv svet.

Ko pažljivo prati kretanja u našem društvu, primećuje porast nasilja , i medju decom i omladinom. Ovoj tendenciji se treba suprotstaviti prosvećivanjem roditelja i nastavnika koje će im pomoći da svoju decu i učenike vaspitavaju bez primene sile i na razuman način. Vaspitanje bez primene nasilja stvoriće tip čoveka „bez podaničkog mentaliteta“,  koji više neće biti poslušno orudje vlastodržaca u našem svetu. Znanja iz psihologije moraju se učiniti pristupačnim ne samo intelektualcima i filozofima, već i vaspitačima, roditeljima, celokupnom stanovništvu.

Dubinska psihologija nam je pojasnila koliki neizmeran domet ima vaspitanje.  Danas, kada znamo u kojoj meri je čovek proizvod svog vaspitanja, smemo da gajimo nadu da je pomoću boljih tj. psiholoških metoda vaspitanja moguće odgajiti  ljude koji neće biti opsednuti silom.

U današnjoj  nasilničkoj kulturi put pojedinca neminovno dospe u uticajnu sferu  težnje za moći i vlašću. Svi uzori i ideali uz koje odrasta dete naših kulturnih krugova su obojeni željom za moći. Tako nagon čoveka ka samousavršavanju nehotično prihvata liniju vodilju pohlepe za moći: biti velik,  biti moćan postaje cilj koji sebi postavlja slabić da bi postao jak. Opsena vlasti zaposedne u jednom trenutnu dušu pojedinca, tako da on ne raspolaže ni svesnim uvidom ni oformljenim osećanjem za pravednost. Zbog toga smanjenje pohlepe za moći i težnje za silom  nije postulat propovednika morala: ono je naprosto nužnost zajedničkog života.

Od ogromnog je značaja da se pedagogija u roditeljskoj kući i u školi odrekne autoritarnog principa , koji je vekovima smatran za neupitno važeći osnov  vaspitnog ponašanja, kao i primene sile. Vaspitači moraju da se sa istinskim razumevanjem prilagode dečjem duhovnom životu, da poštuju ličnost deteta i da mu se  posvete na prijateljski način.

Konsekvence vaspitanja uz primenu sile, koje vodi ka poslušnosti i misticizmu, nisu još u celosti sagledane. Samo apsolutna dobrovoljnost i nenasilje u vaspitanju mogu da stvore tip čoveka koji doživljava odnos prema  drugom čoveku, saradjuje i nema „podanički mentalitet“ – i zato neće više biti poslušno orudje vlastodržaca u našem svetu.

Čovek koji je odrastao po starom, tradicionalnom vaspitanju,  uz poštovanje stavova religije, države i autoriteta, taj ne poznaje nikakvu drugu tendenciju mišljenja i osećaja. On ne zna za neko drugačije mišljenje.  On je tako izmanipulisan da naseda na mamce autoriteta. On je tako vaspitan da ne može da kaže ne. On je tako vaspitan da uvek kaže da. Autoritarno vaspitanje proizvodi takve reakcije.

Vaspitanje bi trebalo da bude i razumno. Uobičajeni remetilački faktori u autoritarnom vaspitanju potenciraju njihovim povezivanjem sa mističnim predstavama duhovnu iritaciju individue. Ako se detetu u ranim godinama nameću mistične predstave, ono neće  moći da razvije ocećanje za zajednicu. Racionalno vaspitanje bez bilo kakve natprirodne instance je put ka zdravom razvoju čoveka i društva.

Autor  nenasilno vaspitanje dece stavlja u širi kontekst odnosno vidi u njemu najefikasnije sredstvo za sprečavanje razvoja ideologije moći, te užasne zablude ljudskog roda koja truje atmosferu naše kulture, a opšta infekcija bacilom pohlepe za moći iznova vodi ka epidemijskim  deformitetima kao što su rat i teror, od kojih stradaju milioni ljudi kao što su stradali od kuge u Srednjem veku. Pohlepa za moći onih koji zauzimaju vodeće pozicije u svojim narodima vodi stalno ka novim ratnim sukobima u kojima narodi umiru zbog koristi svojih gospodara.

Čovečanstvo ne zna kako može da reši ove probleme.  Nije dovoljno organizovati masovne demonstracije. Jedni zahtevaju izgradnju široke i dobro organizovane mreže mirovnih pokreta (kao Michel Chossudovsky), drugi kao jednu od mogućnosti vide u “civilnoj neposlušnosti” (kao nekada Martin Luter King).  Neki pak izlaze na ulicu i razbijaju prozorska stakla. Medjutim, sto i više godina istorije nam je pokazalo da je gubitnik onaj ko misli da može da se bori protiv države. Država je dobro naoružana.

Zbog toga mi moramo – da bi smo mogli da odgovorimo na postavljeno pitanje – da uzmemo u obzir i rezultate psihološkog istraživanja.  Nenasilno ponašanje i mir moraju biti ukorenjeni u mislima i moralnim principima ljudi, u solidarnosti, u osećanju pripradnosti zajednici, u bratstvu. Generacije odraslih mogu to da nauče kroz prosvećivanje, na primer uz pomoć psihoterapije, ali mnogo je efikasnije ako se sa time počne ranije – kroz vaspitanje dece.

Rudolf Hänsel
Dr. paed. / Dipl.-Psych. 

2 KOMENTARA

  1. Psihoterapija ili psihoterapeuti stvaraju labilne licnosti a ne odgovorne ljude. Mnogo sam vremena provela radeci sa ljudima razlicitih religija, nacija, profesija, zanimanja sa skoro svih kontinenata i mogu slobodno da kazem da amerikanci i englezi imaju svoje licne terapeute i psihijatre.
    Sta su te dve nacije dale ovom svetu u poslednjih 200 godina? – Ratove, ubistva, nasilje, okupacije……Dali je dovoljno da shvatimo da je psihologija vrazija rabota, od pametnih i mudrih prave ludake a istinske ludake podizu na vlast i stvaraju od njih prividne i lazne elite.
    Sve sto se danas desava ima duboke korene u odstupanju od istinske vere i ljubavi i pristupanju religijama i sektama koje religijoznost imaju samo u nazivu.
    Psihologija nije dala odgovore na mnoga pitanja a ja sam poslednjih 30 godina od mnogih i vojnih i civilnih psihologa dozivela ogromno razocaranje u pristupu lecenja ljudi sa psiholoskim odnosno dusevnim problemima.
    Jedan vrlo poznat slovenacki psiholog tvrdi da su zene (majke i supruge) krive za muske padove nevolje alkoholizam, kocku, drogu. Zato sto im zene uskracuju ljubav u onoj meri u kojoj oni traze. Majke odgajaju slabice vaspitavajuci ih kao da su devojcice a zena od takvog slabica napravi alkoholicara impotentog u cetrdesetim godinama.
    Kad tu teoriju iznosi ugledan psiholog jedne evropske drzave meni preostane da zaplacem. Ljudi nisu svesni da se dusevne bolesti ne lece drogom a vecina medikamenata antidepresiva jeste neka vrsta droge. Ne lece se ni dodirima ruku, setnjom raznim animacijama, kako vecina psihoterapeuta cini, niti razgovorom, poznajem mnoge koji kod psihijatra pricaju jednu pricu a kuci drugu.
    Dozivela sam da mi psihijatar kaze da veruje svom pacijentu koji ima dijagnozu sto posto lud i vodi se pod sifrom a ne veruje njegovoj supruzi ili obratno jer je pacijent za svoje ludilo okrivio bracnog druga.
    E sad, ako jedan vrhunski psihijatar vise veruje ludom bolesniku nego zdravoj supruzi i ostalim ukucanima, onda treba debelo da se zapitamo kakvi su to ljudi na koji nacin oni uopste mogu formirati neko ljudsko bice da odrasta u zdravo.
    Tako da price o psiholoskom vaspitavanju dece ne piju vodu kao sto dobro vidimo kako pojedine crkve vaspitavaju decu kroz verouk pa kad porastu postanu poput krvolocnih vukova.
    Problem nacija u dvadeset prvom veku lezi u nepravdi, u izjednacavanju zrtve i dzelata ( primer je obelezavanje 100 g. od prvog sveskog rata u Parizu gde su u istom redeu sedeli dzelati i zrtve.
    Nasilje se ne radja u detetu niti kroz vaspitavanje, ja sam bila zrtva porodicnog nasilja, batine su mi bile dorucak i vecera pa nisam zbog toga postala nasilnik naprotiv, mrzim nasilje u svim oblicima i ceo zivot se borim za one koji su trpeli nasilje bilo koje vrste.
    Nasilje se radja u urusenom sistemu u drustvu gde su jedine vrednosti marka patika, hlaca, mobitela, gde deca prebiju drugaricu zato sto je siromasna. Nije to zbog toga sto su deca bogatih vaspitavana batinama, ne, da jesu nebi mlatili one slabije oko sebe, siromasne i palili prosjake. Da su nekad dobili preko dupeta mozda nebi sami premlacivali druge.
    Ucite decu da rade od malih nogu, da budu samostalni kao da ce sutra ostati sirocad. Znate li koliko je dece ratovalo za slobodnu Srbiju?
    Jesu li ona deca imala psiholoski profil nasilnika, mozda im je bila urodjena ljubav i ratobornost za otadzbinu, mozda im je bilo dosadno.
    Ne, nego su videvsi zlocine i nasilje okupatora, gledajuci ubistva najblizih odlucila da se bore da osvete prolivenu krv oca, majke brata.
    Onako mali i nepismeni a ipak puni pravde i ljubavi.
    Sramota je na sta nam danas lici potomstvo, uprkos silnoj armiji socijalnih radnika, psihologa, psihoterapeuta……

  2. Kakva gomila gluposti… Psiha je odraz srca i duse a ne obrnuto, zato je nemoguce „nauciti“ mir, vec ga treba osecati. A kako se osecati mirnim u ovako pokvarenom svetu? Samo rat moze da nam donese mir, ali ne rat izmedju ljudi, vec rat ljudi protiv drzava i sistema. Dok postoje drzave, novac, vojska, policija, stalezi …. nema mira! Ne mozes ti da glumis Gandija, dok ti sistem zavlaci ruku u dzep i otima ti decu i imovinu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime