Bezbednost – pogled sa različitih planeta

0
896

«Imamo danas više aviona u vazduhu i više bornih brodova na moru, održava se više vojnih vežbi na kopnu. Osim toga, uzimamo u obzir trajne posledice, koje su sposobne da pruže akcije Rusije na sve, što činimo u NATO-u».

Rasmusen

To su reči generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena, razmeštene na zvaničnom veb-sajtu alijanse. On ih je izgovorio ne na zatvorenom operativnom savetovanju za razradu planova bornih akcija. One su bile deo njegovog govora prilikom održane u glavnom gradu Slovačke – Bratislavi međunarodne konferencije za bezbednost GLOBSEC-2014.

Konferencija, organizovana od strane slovačke Atlantske komisije, održana 9. put, trajala je 3 dana. U njoj je učestvovalo više od 800 predstavnika iz više od 60 država. U zvaničnim saopštenjima se posebno isticalo prisustvo na forumu generalnog sekretaraя NATO-a Andersa Foga Rasmusena, zamenika državnog sekretara SAD za poslove Evrope i Evroazije zloglasne Viktorije Nuland, koja je u evropskoj turneji, kao i premijera Višegradske «četvorice» – Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke.

U centru diskusija je bila tema političke krize u Ukrajini. Doduše, onaj, ko je očekivao mane-više objektivnu analizu situacije u zemlji i čuje o novim prilazima rešenju krize, bio je očito razočaran. Bio je utisak da i generalniй sekretar, i drugi visoki predstavnici zemalja alijanse, u ocenama uzroka današnje situacije i puteva izlaska iz nje nalaze se kao da na drugoj planeti, i govore o nekoj drugoj Ukrajini. Inače konferencija u Bratislavi nije izuzetak, ona samo potvrđuje dobro poznati stav zapadne strane.

Glavne teze govora Rasmusena su jednostavne poput članova vojnog statuta, – za sve je kriva Rusija, zato treba da se naoružava. Nikakvi dokazi se ne navode.

Zaključci su isto tako nepobitni. Prema rečima Rasmusena, pred licem «ruske agresije» traži se «vidljivije» vojno prisustvo NATO-a na teritoriji zemalja-članicai I, svakako, treba učvrstiti odbrambenu moć.

Da Vas podsetimo:  Rad pevačke župe “Mokranjac” u Skoplju

Inače, nisu svi u Bratislavi stajali u stavu «mirno!». Kako je saopšti austijski list « Der Standard », slovački premijer Robert Fiko je izjavio o nemogućnosti povećanja troškova za odbranu. Šef odelenja evropske bezbednosti Instituta Evrope Dmitrij Danilov ne veruje da će svi slediti poziv generealnog sekretara.

Linija, usmerena na neophodnost povećanja sredstava za odbranu, pre svega od strane evropskih saveznika, prožima vse pozive rukovodilaca NATO-a, – kaže ekspert. – Posle ukrajinske krize ona je samo pojačala. Kako a da se ne iskoristi situacija da bi se postigao ranije određeni cilj. Međutim, mislim, Evropljani nisu spremni za rast vojnih troškova. Moguće je preko parlamenata usvojiti neko njihovo povećanje, ali ne bih govorio o tome kao o tendenciji u Evropi .

Što se tiče same Ukrajine, neki političari u zemljama NATO-a ipak se trude da shvate interese običnih ljudi.

Šef ruskog MIP Sergej Lavrov je istakao u intervjuu TV kanalu « Bloomberg », da je moguće shvatiti osećanja ljudi, s kojima postupaju, prema njegovom izrazu, «kao sa blatom ili zverima», ili prosto potpuno ignorišu, kako su to činile kijevske vlasti. A to će trajati, dok u zapadnim glavnim gradovima budu gledali probleme Ukrjaine s drugih političkih «planeta».

Oleg Severgin

serbian.ruvr.ru

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime