Bezdušni cirkuzanti na grobljima

Grupa starleta i sponzoruša dolazi na jednu od sahrana (Foto: Dušan Milenković)

Prilika za promiciju i reklamu šunda i kiča

• Sve je više pevačica, estradnih zvezda, klaberki, stilistkinja, sponzoruša, navodnih umetnica širokog spektra, koje sahrane poznatih ličnosti koriste za lične promocije, pokazivanje neukusne garderobe, davanje provokativnih izjava o preminulim osobama koje su slabo ili nikako poznavale.
• Čak izazivaju i međusobne svađe nad grobovima samo da bi se privukla pažnja medija i javnosti, a što posebno vređa osećanja rodbine i normalnog sveta
• Tabloidi prave beskrupulozne priče sa desetinama fotografija o tim spektakularnim dolascima „poznatih“ zvezda na groblje pa su to danima glavne teme i udarne priče na naslovnim stranama
• Za sve velikane iz Srbije iz sveta muzike, estrade, politike, vojske, novinarstva, umetnosti, sporta, menadžerstva i raznih oblasti nauke i književnosti više nema pogrebnih mesta u Alejama velikana, jer Srbija ima toliko velikih, istaknutih ličnosti

Piše: Jovo Vukelić

Umiralo se u Srbiji i ranije i više za vreme epidemija i ratova, a ne samo sada za vreme korone.

Ali, nikada kao sada sahrane na grobljima nisu korišćene u lične svrhe promocija onih koji dolaze da se „poklone“ senima pokojnika.

Umrli više nisu važni, značajniji su oni koji će doći na sahranu, doneti cveće, biti u specijalnoj garderobi, imati poseban stajling frizura, našminkanih i uglavnom lažnih tužnih faca… Desetine fotoreportera što tabloidnih što privatnih se tiska oko rodbine preminulih, sanduka, cveća ne bi li što bolje uhvatili trenutak te eruptivne tuge Grand i Šund zvezda za pokojnikom.

Starlete i netalentovane pevačice, kao i poznate dive, što smatraju da nisu dovoljno istaknute u medijima nude izjave o tome kako su dobro poznavale umrlu osobu, družile se, prijateljovale… A već sutradan se otkriva da su bile u sukobu, da su dugovale novce, ali sav taj prostakluk se zaboravlja i najvažnije ostaje da su bile u medijima, da su uslikane tužne, uplakane…

Mnogo velikana za malo groblje

Ovom neukusu i cirkusu koji se širi srpskim grobljima uveliko doprinose i nadležne uprave grobljanskih preduzeća i opštinskih i gradskih lokalnih uprava koje određuju koja su to preminula lica koja imaju pravo da se sahranjuju o državnom trošku na za to određenim mestima: u Aleji zaslužnih građana, ili kako to narod rađe zove u „Aleji velikana“.

Iz toga sledi da Srbija ima toliko velikana i velikanki da skoro da nema mesta na tim grobljanskim parcelama da se sahrane. Mnoge ili većinu od preminulih većina običnih građana i nije znala, nije čula za njih, a ako je i čula tek posle smrti saznaje kakve su to bile gromade, veličine, svetle zvezde na nebu Srbije.

Bez ikakve namere da nekoga uvredimo ili umanjimo njegovu veličinu, navešćemo jedan primer: poslednjih 15 dana u svim tv i štampanim medijima je izašlo više vesti o stanju zdravlja Marka Živića nego što je to bilo za vreme bolesti i smrti Josipa Broza ( O Brozu je saopštavana jedna kratka vest dnevno)! Dnevne novine su čak po dva-tri puta menjale sadržaj vesti o njegovom zdravstvenom stanju tako da sam na kraju počeo da tražim biografiju ovog sredovečnog čoveka da vidim ko je i šta je, šta je to on toliko značajno učinio za Srbiju, koja nagrade i priznanja je stekao, a da do tada nikad nisam čuo za njega.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Starleta Kristina u žurbi pomešala žive i mrtve

Umesto od Tozovca starleta se oprostila od Rade Jorovića

Starleta Kristina Marković, poznatija kao Atina Ferari šokirala je javnost objavom koju je posvetila pokojnom muzičaru Predragu Živkoviću Tozovcu, ne znajući da je na toj fotografiji zapravo folker Rade Jorović koji je još uvek živ.

Ona je na svom Facebook profilu objavila sledeću fotografiju.

“Dragi kolega i prijatelju, nema te više među živima…Živećeš večno, dobri moj! Počivaj u miru, Tozovče”, napisala je Markovićeva na zajedničkoj fotografiji sa Jorovićem.

Svi su izgledi da Kristini nije slučajno dat nadimak „Ferari“.

Videvši da se pogrebna mesta za poznate, slavne, velike zvezde pune velikom brzinom Gradska uprava Beogradskih grobalja odlučila je da izgradi novu veliku parcelu na Bežanijskom groblju za zaslužne velikane, tako javljaju beogradski mediji, da bi imalo mesta za sve velikane iz Srbije iz sveta muzike, estrade, politike, vojske, novinarstva, umetnosti, sporta, menadžerstva i raznih oblasti nauke i književnosti. I da se tako ne stvaraju gužve i rasprave gde će ko počivati pored koga, jer i toga je bilo napretek.

Sećam se dobro, neki nisu hteli da im najmiliji budu u grobu sa Rahmanom Morinom, ili da dele taj večni kutak da dele neki general, političar zajedno sa borcem za ljudska prava, disidentom, borkinjom za ljudska prava.

Očigledno je da se propisi o tome ko je nesporna veličina, zaslužni građanin za razvoj Srbije u nekoj oblasti moraju menjati, da ne ispadne da imamo više zaslužnih ličnosti od jedne Nemačke ili Francuske, Italije ili Španije. Ostaje da se uredi i način i pravila sahrane tih ličnosti da se ne pravi cirkus od tog tužnog i dostojanstvenog događaja. Ne uradi li to država opet uskoro neće biti mesta za velikane na grobljima. I posebno je važno da se do takvog statusa ne stiže političkim oportunitetom ma koje vrste.

Jer se onda sve devalvira – i život i smrt!

Bizarno, neukusno, prosto – tim se diče!

Ovde se nećemo baviti koliko sve to košta. Jedan grobar nam kaže da ove pompezne, „gala“ sahrane sada koštaju prava bogatstva, samo sanduk doseže oko 2. 000 evra, a drugi pogrebni rituali, pokrovi, cveće dekoracije, i muzika sa svešteničkom službom dostižu 10.000 evra.

Kad je sahrana „državna“, kao ove zaslužnih građana, onda to staje nešto manje.

A Obična smrt postaje u medijima tragedija, užas, pakao…Tabloidni mediji od normalih situacija čine ogromne drame, tuga stiže do neba kad umre neka baba-tetka Dari Bubamari, pa tuguje i plače, nariče pola Srbije, kažu naši vrli mediji, koji nisu ni znali da postoji ta baka i tetka. Srbija se trese, rida, plače, tuguje, jeca, nariče, umire…

Marketing timovi estradnih umetnica su procenili da su smrti i sahrane sjajna prilika za dodatnu promociju svojih štićenica, pa ih pažljivo pripremaju i šalju na ove događaje da se tu promovišu, vide, slikaju i daju, šalju medijima, naravno sve vrlo potresene i neku izjavu da bi iskazale tugu i bol.

Jedna od najistaknutijih u ovim grobljanskim ritualima je „srpska majka“, naravno, kako bi rekao bezgrešni Palma, „naša“ Ceca.

Kako ko umre od glumaca, pevača, menadžera sa estrade, ili sportista, eto do groba Cece u prvim redovima, sa velikim buketima, vencima, obučena kao da je skicirao Iv Sen Loran. Mediji izgiboše da zabaleže svaki taj dramatični i istorijski trenutak! Sve ovo je aranžirano, orkestrirano kao da su ona i pokojnica bile velike prijateljice, drugarice, bliske koleginice. I tako to traje kao utisak u medijima mesecima dok se pre nekoliko dana, prilikom sahrane pisca stihova Marine Tucaković, njenom sinu na grobu, na samoj sahrani nije smučilo kad je zatražio da se „srpska majka“ ipak korak-dva, udalji od groba, jer je ispadalo da je ona najožalošćenija osoba, više od rodbine i bliske familije.

To je nadobudnu, bezobraznu i nadmenu umetnicu toliko uvredilo da se sa svitom odmah pokupila i otišla sa groblja mimo svih pravoslavnih običaja.

Sutra je naravno već bila na Kipru, na nekom slavlju, prkosutra na nekom koncertu, jer tuga je kulisa koja se lako menja.

ko je i danas neobjašnjivo kako se „naša“ Ceca (Ceca nacionale) i odakle stvorila u hramu Svetog Save ne 5-6 metara pored predsednika Rusije Vladimira Putina piljeći u njega kao da godinama nije videla nekog svog najrođenijeg.

Ali, njoj se može, ona je „srpska majka“, a odakle joj je taj nadimak prišiven teško bi se moglo objasniti.

No, da se dalje ne bavimo našim estradnim kičom i šundom ostaje veliki društveni problem da se ovaj cirkus na grobljima prekine i ne dozvoli devalvacija svakog ljudskog dostojanstvenog tugovanja za najmilijima.

Ali, sva je prilika da se to neće videti sve dok se ne promeni vlast koja je, izgleda i sama, ovaj trend, kao i svaki drugi izliv prostakluka u Srbiji, ubrzala i ojačala do neslućenih razmera. Kao da i na smrti ljudi želi da napabirči pokoji politički poen. Ulizujući se estradi i rijaliti zvezdama da bi preko njih došli do njihove publike i njihove podrške. I u tom procesu, kao i u svakom drugom koji sprovodi u Srbiji, vlast, između ostalog, uništava elementarne civizacijske norme i pristojnost.

                      I Vučić u koloni ožalošćenih

Na mnogim sahranama u poslednjih godinu dana viđen je i predsednik Srbije. MNaravno, kad je u pitanju smrt bliskog saradnika ili dobrog prijatelja onda je to u redu. Ali biti na svakoj sahrani neke ličnosti koju ste jedva dvaput sreli ili s njom se upoznali i razgovarali, je previše i nepotrevbno.

Zato postoje šefovi kabineta i druge ličnosti koje u ime predsednika obično odnose venac i buket cveća i izjavljuju saučešće.

Ovako i ovaj postupak je devalviran i obesmišljen.

https://izmedjusnaijave.rs/