Ne svi, naravno. Samo oni koji su služili interesima SAD, koja pune 22 godine drži pod okupacijom južnu srpsku pokrajinu, i koji su u ovom periodu i u godinama koje su mu prethodile vršili etnički i verski motivisane zločine.
I ne odmah, razume se. Taj će stampedo malo pričekati, pošto čak ni ova konfuzna i groteskna američka administracija nema kapacitet da sve svoje štićenike napusti i ostavi ih na milost i nemilost neprijateljima u ekstremno kratkom roku.
Ali, vreme se skraćuje, a događaji ubrzavaju, tako da pripreme ne treba ostavljati za poslednji čas. Scene sa kabulskog aerodroma opominju.
Umesto izlistavanja dugačkog spiska ostavljanja na cedilu „prijateljskih“ režima i režimčića, od Latinske Amerike do jugoistočne Azije, a najveća tek slede, evo rečenice Zbignjeva Bžežinskog (1928 – 2017), jednog od najznačajnijih arhitekata američkog pohoda na istok, koji će se, uz sav trud i novac, ipak završiti neslavno.
„Činjenica je da je Amerika previše demokratska kod kuće da bi mogla na strani biti autokratska. Ovo ograničava upotrebu američke moći, posebno njene sposobnosti vojnog zastrašivanja. Nikada dosad nije neka demokratija posedovala međunarodnu supremaciju“ (Velika šahovska tabla, izdavači CID Podgorica i Romanov Banja Luka, 2001, str. 38).
Zvuči uverljivo, zar ne? Jedino što baš i nema veze sa stvarnošću koja je svima pred očima i sasvim jasno vidljiva. Ali, kakve to veze ima? Amerika može sve. I da kupi i da proda. I da otme i da doda. Jedino što ne sme sebi da dozvoli je da izgovori istinu i bude lojalna.
Kome, posle svega, nije jasno sve, nikada mu neće biti jasno ništa.
izvor:iskra.co