Danas, na početku 21. veka, nakon toliko vekova borbe za potpunu slobodu ljudske misli, bila ona politička, istorijska, naučna, kulturna, lična, jednoumlje se vratilo, jače nego ikada. Nije bilo tako davno, kada se, tek poniklo, prosvetiteljstvo borilo protiv teških verskih dogmi, ne bi li oslobodilo nauku hiljadugodišnjih verskih stega, i omogućilo napredak čovečanstva na svim poljima delovanja ljudskog društva. Koliko je samo medicinska nauka i njeni pobornici i tvorci, pretrpela u toj borbi, primenjujući novootkirvenu naučnu metodologiju protiv verskih okoštalih dogmi i narodne zaostalosti, ne bi li se izborila za slobodu naučne istine, koje su doprinele, pre svega zdravlju ljudi i čitavog čovečanstva, rezultirajući na kraju krajeva i produženjem prosečnog ljudskog života, sa svega 32. godine, koliko je iznosio u starom Rimu, na današnjih skoro 3 puta više! Koliko je tu samo lične tragike i teških životnih sudbina pojedinaca, najvećih umova tadašnjeg čovečanstva, žrtvovano u toj teškoj borbi za napredak nauke i danas opšteprihvaćenih, jednostavnih i ogromnoj većini čovečanstva, dostupnih naučnih istina i prirodnih zakona, koji su olakšali život svakom čoveku na planeti!
Mislite li da je slučajno to, što su neki od najboljih anatomskih atlasa građe ljudskog tela, napravljeni daleko (geografski pre svega!) od centara jakih verskih uticaja u ondašnjoj Evropi, nalazeći kakve takve poluslobodne uslove za rad, tek na dalekom severu protestantske Velike Britanije, na primer u Edinburgu, glavnom gradu Škotske. Koliko je ondašnjih lekara, krišom, pod okriljem noći i pod svećama, radilo obdukcije umrlih (često ukradenih leševa na grobljima ili nesrećnika nad kojima je izvršena smrtna kazna), ne bi li otkrili osnovnu građu ljudskog tela, i svakog organa ponaosoba, kako bi mogli da stvore osnov i konačno otkriju „tajnu“ načina na koji ljudski organizam funkcioniše, i samim tim, stvore preduslov, da mogu otkriti suštinu i razlog pojedinih bolesti, da saznaju šta se dešava, kada neki organ ne izgleda uobičajeno i samim tim ne obavlja normalnu funkciju. Mnogi su na tom putu napredka nauke, dopali zatvora, a mnogi su i glave pogubili, pred uspaljenom neobrazovanom svetinom, pod optužbom „bogohuljenja, i „vređanja“ božanske prirode čoveka. Ljudska radoznalost i um, ljudska potreba za saznanjem, prirodna i čoveku svojstvena radoznalost, razigranost i vrcavost ljudskog duha i uma, u to vreme, je gubila pred „silinom i moći“, božanskih namesnika, ili bolje reći, njegovih ovozemaljskih predstavnika, upravljača i tumača interesa Boga na zemlji, pre svega crkve, a posebno one katoličke, i naravno, Pape na njenom čelu.
Navodim sve ovo, samo sa jednim ciljem: da ilustrujem kroz kakve se teške „porođajne“ muke probijala „mlada“ sloboda naučne misli, čak i u medicinsku nauku, koja je uslov svih uslova, za slobodan razvoj i naporedak ljudskog društva, i na kraju krajeva, svakog ljudskog života ponaosob. Rezultati te borbe su današnje nepobitne i neupitne naučne istine, koje danas koristi čitavo čovečanstvo, iako su mnogi hrabri i vatreni borci i tvorci naše dobrobiti danas, bili osuđivani, proskribovani, zatvarani, ubijani, mučeni i proganjani kao zlo i đavoli sami! Samo retki pojedinci koji se bave istorijom razvoja medicine, znaju za njih i njihove teške sudbine. Mnogo činjenica o toj borbi, i razvoju medicine, i sam sam prvi put saznao i čuo kada sam pre nekoliko godina posetio jedinstven muzej u svetskim razmerama, koji je posvećen istoriji razvoja medicine, a nalazi se u živopisnom gradu u Italiji, u Padovi. Još jedna činjenica, koju valja znati, prvi fakulteti i prvi univerziteti, kao svojevrsni „inkubatori“ razvoja celokupne nauke su bili tvorevina, čije je seme posejano baš u Italiji, i to uglavnom na njenom severu. Neverovatna je činjenica, da je od 30 – tak najstarijih univerziteta na svetu, njih desetak (tačnije 11 – i to najstarijih na svetu!), osnovano upravo u Italiji. Blizina Rima, i sedište najmoćnije crkve onog vremena, je neprestano ugrožavala njihova rad i slobodu, preteći često životima ovih hrabrih osnivača, tvoraca i žestokih boraca i ratnika moderne celokupne nauke, a najčešće medicinske.
Naravno, vremenom se sloboda osvojena za bavljenje naukom, polako prelivala i na sva ostala polja ljudskog delovanja i stvaralaštva: društvene nauke, razne grane umetnosti i tvorevine ljudskog duha, a preko njih i na lične slobode svakog pojedinca i svakog čoveka ponaosob.
Rezultati te teške i neizvesne borbe, vekovima vođene, konačno su prevladali, i postali nasleđe u početku samo Evrope, a kasnije su se prelili i na čitav ondašnji, pa i današnji svet. Da, svet u kakvom mi danas živimo, za svoje osnove ima ondašnjetemelje, prepune života, bolje rečeno smrti – odnosno žrtava, najuspešnijih pojedinaca, koji su verovalu u naučne istine, isto onoliko koliko i u samog Boga, a nekada i preko toga.
Danas, ljudska sloboda i prava čoveka, daju svakome na volju, da veruje ili ne veruje, u šta god želi i hoće. Niko mu u tome ne treba ili makar ne bi smeo da pravi probleme i prepreke. Naravno, i pored svega navedenog, dešavali su se i dešavaju se i dalje „teški ekscesi i ispadi“ pojedinih ideologija i društava njima zahvaćenih, pokušavaju da spreče ili oduzmu ove teško stečene univerzalne slobode ljudskog duha i razuma. Razne ideologije su pokušavale da „nametnu“ nove, na prvi pogled sjajne i varljive „istine“ (a u stvari nove okove i lance), namenjene „zarobljavanju“ i „kontroli“ ljudske slobode uma i duha, a vrlo često i samog tela. Ali sve one su uvek bile poražene, i zauvek ostajale na „smetlištu“ istorije, dokazujući svojom propadanjem, uvek iznova i iznova, da osvojene slobode uma i duha ljudskog,, više nije moguće baciti ponovo u lance“, bez obzira kako oni privlačno i primamljivo delovali na prvi pogled! Ljudska sloboda uma i duha, koja potiče od one svojevrsne, „iskrene i instinktivne majmunske“ radoznalosti i želje za otkrićem nečeg potpuno novog i nepoznatog, i dalje vode čovečanstvo putem napretka i progresa, koji pre svega podrazumeva, bolji, lakši i lagodniji život naših potomaka, čime će se stvoriti još bolji uslovi, za nova naučna otkrića, koja dodatno obogaćuju celokupan život čovečanstva, novim sadržajima, otvarajući pred njim, bezbroj novih puteva razvoja i napretka!
Jedna od esencijalnih sloboda, bez čijeg postojanja, ne može biti realizovana nijedna druga ljudska delatnost, bez obzira o kom se polju ljudskog delovanja i aktivnosti radi (od prirodnih, preko društvenih nauka, do bogatih plodova ljudskog duha, ovaploćenih u umetnosti i kulturi, i na kraju i same politike, svojevrsne „alatke“, kojim čovek mora da upravlja i organizuje život svih ljudskih društava i zajednica današnjice – bez obzira kolike su i gde se nalaze ), jeste sloboda protoka i razmene svih vrsta informacija (kako naučnih, tako i običnih i svakodnevinih, pa i potpuno ličnih), koje čovek proizvodi, čak i svojim svakodnevnim uobičajenim životnim aktivnostima, a na osnovu čije odgovarajuće naučne analize, ljudsko društvo dobija nove ideje, tumači ih na svoj „novi“ način, koristi ih kao „sopstvena“ otkrića (iako stara stotinama i hiljadama godina!), i na njima ponovo zasniva nove pomake u razvoju današnjeg ljudskog društva. Penjući se visoko na „drvo saznanja“ (kao nekadašnji njegovi preci – majmuni) sva ta stara (ponekad čvrsta – a ponekad i meka i slaba) nagomilana istorijska otkrića, čovek stremi novim nebeskim i zvezdanim visinama, pri čemu se često, kao da je žrtva nekog starog prokletstva, stropoštava i pada toliko nisko, valja se u užasima i primitivizmu svojih početaka („ranih radova kojih kao da se stidi“) , i koje često u njemu otkrivaju, i dalje sveprisutnu bedu i zlo, i gotovo obeshrabrujuću nemoć prevazilaženja i oslobađanja prvobitnog greha, nastalog pre nekoliko miliona godina, prilikom prvog pokušaja „bekstva“ iz prirode i sveta životinja, težeći visinama svojih nevidljivih i ničim dokazivih Bogova!
Elem, danas smo ponovo svedoci cenzure, autocenzure, zabrane pojedinih medija, zabrane pojedinih stavova, a sve to „u ime demokratije i očuvanja zapadnih vrednosti“, pri čemu nije uopšte jasno koje to tačno vrednosti su predmet tako oštre zaštite.
Zabranjuju se ruski mediji, krenuvši od onog najvećeg, Raša tudej (Russia Today ilikraé RT), jer su oni navodno propagandi i služe da šire neistinite informacije, koje „potkopavaju“ jedine prave vrednosti na ovoj planeti, a to su naravno „zapadne vrednosti“. Šta ako te zapadne vrednosti uopšte nisu prave, šta ako se nekome jednostavno ne sviđaju i ne želi ih u svojoj blizini, ili prosto mu izazivaju mučninu i gađenje, što predstavlja direktno ugrožavanje nečijeg zdravlja? Nešto se ne sećam da je neko zabranjivao „CNN” i ostale moćne zapadne medije, čak i onda kada su zdušno lagali i služili zapadnoj propagandi i širenju dokazanolažnih informacija. Pa bar nama u Srbiji niko ne mora posebno da dokazuje koliko je „CNN” i cela zapadna mreža medija bezočno lažljiva i propagandna i ništavna.
Setite se samo vremena bombardovalja naše zemlje, i iz tog vremena njihovih „informacija i vesti iz Jugoslavije“, na primer da se na fudbalskom stadionu u Prištini nalazi logor za albance i da ih tamo ima na desetine hiljada, a malo posle toga i da je tamo zakopano na hiljade ubijenih albanaca. Kakva ogavna laž i propaganda. Tu laž je izgovorio i predsednik Klinton lično! I na kraju je od svega ispao veliki mućak, da ne kažem neku ružniju reč. Laž nad lažima. I? Da li se neko nije zbog toga osećao loše i da se nije možda neko izvinjavao zbog takvih lagarija. Naravno da nije.
Nego nešto drugo mi pada na pamet. Čini mi se da se čitav „Zapad“ podsmevao (i to sa pravom – ja kažem!), medijima i štampi u bivšem SSSR-u, gde je sve ono što se moglo naći u štampanim medijima tada, moralo da prođe kroz cenzuru, i gde su sve novine i televizije u toj komunističkoj zemlji objavljivale jedno te isto! Pa „drugovi i kamaradi“ amerikanci i zapadnjaci, vidim da niste mnogo odmakli, i da ste i vi danas, posle više od 3 decenije od pada SSSR-a, negde u toj istoj fazi! Svi vaši mediji pišu i pričaju isto, lažu za sve pare, i to je toliko ogavno da ne može niti da se čita, niti da se sluša, niti da se gleda. Apsurd je da za vreme SSSR-a, niko na ondašnjem „Zapadu“ nije imao potrebu da čita ono što su objavljiali komunistički jednostrani i pristrasni mediji komunističkog SSSR-a (sem tajnih službi koje su to analizirale!). Ali su u to vreme slobodoumni intelektualci u SSSR-u, prosto vapili za čitanjem i slušanjem i gledanjem „zapadnih slobodnih medija“, i gledali su na sve načine da se preko njih dodatno informišu, a što komunističke vlasti nisu dozvoljavale, jer su navodno želele da sačuvaje svoje stanovništvo od „štetne propagande Zapada“!
Ali danas primećujem drugi obrnuti fenomen – današnja „zapadna najšira javnost“ je prosto „gladna i željna“ informacija iz ruskih medija, i vrlo rado ih čita, sluša gleda! Isto kao nekada što je ruska javnost rado čitala, gledala i slušala „zapadne medije“!? A sada vlasti „zapadnih“ država, štite svoje stanovništvo od „propagande i lažnih informacija iz Rusije“! Ha, ha, ha. Pa recimo, da je više nego očigledno, da su se uloge i mesta zamenila, i da sada neko drugi mnogo laže i plaši se istine (a to danas nije Rusija!), a vi pogodite ko je.
Kada je u Velikoj Britaniji, pre nekoliko godina (možda i više od 5.), ispitivanjem javnog mnjenja, ustanovljeno da to isto javno mnjenje najviše gleda i veruje u informacije koje objavljuje ruska svetska mreža „Raša tudej ili Russia Today – RT“, taj kanal je momentalno zabranjen. Mora se svoja javnost zaštiti od laži i propagande neprijatelja koji „laže sigurno“!
E moji Zapadnjaci, mnogo ste se izgleda zaglibili i mnogo toga prevideli. Prvo, nekadašnji SSSR je bio ideološki neprijatelj, jer je širio komunizam – kao jedini prihvatljiv oblik idealne državne organizacije, u kome je bilo potpuno proterano privatno vlasništvo, a sva imovina pripadala državi i društvu. Zaboravli ste da se u međuvremenu taj SSSR raspao, a današnja Rusija, više nije ideološki neprijatlj, već oblik države kao i vaš, i u kome je privatno vlasništvo osnovni oblik vlasništva,a privatna inicijativa i preduzetništvo ono što podržava i ruska država, isto kao i vi na „Zapadu“. U Rusiji danas, vlada demokratski oblik vladavine, kao i kod vas, a to što vam se ne dopadaju rezultati tih izbora, i ono za šta tamnošnji narod glasa, to je već vaš problem, a svakako nije ni ruski, ni svetski, kao vi želite da ga predstavite.
Zanimljivo je, da je „zapad toliko napredovao, da se danas u SAD-u, ne priznaju postignuti rezultati demokratskih izbora, i izražava se sumnja u njih, a u očekivanju rezultata izbora se dešava da ljudi upadaju u državne institucije (kao posle zadnjih izbora u SAD-u, kada je bilo i poginulih, prilikom protesta Trampovih pristalica). Dragi Amerikaci, namestili ste tolike izbore u svetu, širili vašu mrežu zla (i vaših sebičnih interesa) širom sveta, izvodili državne udare pod plaštom „demokratskih promena“, da bi se na kraju ispostavilo da ste nesposobni da „namestite“ vaše sopsvene izbore („Đenka, rasturio si tolike brakove, a ne možeš jednu usranu ljubavnu vezu!“ – iz filma „Maratonci trče počasni krug“). I što je najgore od svega, došli ste u taj stadijum, da optužujete Rusiju i Putina da „nameštaju“ baše izbore u vašoj kući! Ha, ha, ha. Pa vi ste ovom optužbom, sami sebe ponizili kao niko u istoriji vašoj do sada – katastrofa! Pa vi ste gori od nekadašnjeg SSSR-a. Izgleda da ste slabo „radili“ na sebi u zadnjim decenijama, uljuljkala vas je moć i slavodobitni osećaj apsolutne moći na planeti zemlji. Neke zemlje su sve vreme vredno radile na sebi u međuvremenu, a vi ste „odmarali“, i „prespavali“ tih nekoliko decenija nečijeg „krvavog i nesebičnog“ rada i učenja. I sada je problem. I kod vas i u „Evropskoj uniji – EU“.
EU je posebna priča: u organima EU sede i vladaju neizabrane nepoznate osobe (a ustvari birokrate – ni od koga izabrane), za koje niko ne zna da su ikada postojale čak ni u njihovim sopstvenim državama (ogromna većina ne zna ko su i šta su), i nikada ne bi mogli pobediti na izborima ni u svojoj kući (zemlji, a da ne kažem, ni u gradu), a onda se takvi opskurni likovi nađu na čelnim pozicijama najviših organa upravljanja EU-om! Kako to neodoljivo podseća na nekadašnji SSSR- gde su jednopartijski organi donosili odluku o samima sebi, i ko će zauzimati koju najvišu poziciju u čitavoj državi. Javnost i nadod se nije ništa ni pitao, niti odlučivao. Kao i u EU danas.
I sada, kada ste u Ruskoj Federaciji instalirali demokratiju, sve vam je bilo idealno, dok su na demokratskim izborima „pobeđivali“ oni koji su bili po vašoj volji i pod vašom kontrolom. Ali kako se to promenilo, i kako više nemate direktnog uticaja na „demokratski izborni proces“ u Rusiji, više vam se ništa ne sviđa.
Zapadnjaci, kako ste tako brzo posrnuli i sami upali, u onu istu rupu, koju ste pre toga decenijama poturali da u nju upadaju sve zemlje sveta, koje ste kontrolisali i radili u njima šta god ste hteli, a pre svega, čija ste tržišta preuziali i eksploatisali njihove resurse.
Zapadnjaci, uspeli ste u međuvremenu, i da celu privredu i tržište Ruske Federacije inkorporirate u svetsko tržište, postali ste suvlasnici ili vlasnici ogromih nekadašnjih državnih preduzeća, objašnjavajući rusima, kako je globalizacija neminovni i jednosmerni proces, koji svima donosi korist i dobit, pa i njima samima. Objšanjavali ste decenijama da slobodan protok robe, ljudi i kapitala je ono što je dobro za čitav svet (a posebno za vas koji ste imali finansijku moć da kupujte i preuziumate resurse i kompanije širom sveta, pa i Rusije), da bi sada odjednom pokrenuli kontraproces-ekonomske sankcije – neviđene do sada – koje imaju za cilj da zaustave slobodan protok ljudi, robe i kapitala!
Ali, gde je suštinski problem i logična greška vaše odluke?
Probme je što ste u međuvremenu čitav svet „uvukli“ u proces globalizacije i otvaranja svih tržišta svih zemalja sveta, što su taj model prihvatile sve države na planeti, i što vam se to mnogo sviđalo jer ste u tom procesu, u samom početku vi bili neprikosnoveni dobitnici, dok ste preuzimali najprofitablinije resurse svih država sveta, a na ta njihova tržišta izvozili, finansijski kapital, gotove proizvode i znanje. Ali, neočekivano, samo nekoliko decenija je bilo dovoljno, da mnogi u vsetu nauče i izuče vaš „zanat“, i da mnoge zemlje sveta, razviju sopstvene razvojne i naučne kapacitete, a mnoge korporacije poreklom iz nekada nerazvijenih siromašnih zemalja, sada kupuje korporacije sa sedištem u vašim zemljama, i počinju da zarađuju ekstraprofit koji je do sada bio samo vaš. Dok ste vi „zapadnjaci“ kupovali državna preduzeać i Kini, Rusiji, Indiji, afričkim zemljama, sve je bilo u redu. Ali kada su sada, na primer, kineske i ruske korporacije počele da kupuju nemačke, američke, britanske, evropske kompanije i korporacije, to vam se više ne dopada, pa počinjete preko svojih vlada da donosite odluke da se ta i ta kompanija, „zbog viših državnih interesa vaših – ne može prodati kineskoj ili ruskoj kompaniji“! Opa – nema više slobodnog tržišta i javnog nadmetanja, ako pobednik ne može biti vaša kompanija?!
I šta ćemo sada?
Zna se, „Zapad“ se vraća dobrom starom jednoumlju! Nema drugog načina nego da se za početak, preuzme kontrola nad svojim stanovništvom i javnim mnjenjem. Mora se narodu objasniti da samo njihovi političari i njihove kompanije mogu da ih sačuvaju od zlih „rusa, kineza, arapa, muslimana, indijaca, afrikanaca, migranata i dr.“!
Dragi „Zapadnjaci“, samo da vas podsetim, kada ste zadnjih par puta zaustavili proces opšte globalizacije, izbijali su veliki svetski ratovi. I da, još nešto važno: kada ste to zadnji put uradili – a to je vreme pred Drugi svetski rat: stvorili ste najveće zlo koje je ikada nastalo na ovom svetu: nacizam i fašizam! Čini mi se da ste i danas na istom tom – dobro utabanom putu!
Čini mi se da ste se odlučno i jednoglasno vratili dobrom starom jednoumlju – i da vršite pritisak na ceo slobodumni svet – da i svi oni moraju misliti onako kako i vi mislite! A to je tek bezumlje – i to ono njagore: bezumlje jednoumlja!
Ps. Izgubićete!
Piše: Milanko Šekler
Izvor: NSPM
