Bezumnik na Gazimestanu

0
2298

Ako je išta održalo duh Vidovdana ove godine baš na taj dan – onda je to bilo zviždanje i skandiranje Tomislavu Nikoliću, koji se usudio da stane ispred spomenika na Gazimestanu i da ne pokaže vidno osećanje sramote.

Vredi podsetiti šta piše na tom spomeniku:

„Ko je Srbin i srpskoga roda
A ne došo na boj na Kosovo
Ne imao od srca poroda
Ni muškoga ni devojačkoga
Od ruke mu ništa ne rodilo
Rujno vino ni pšenica bela
Rđom kapo dok mu je kolena“

2014-07-03_093229Ustvari, u jednom trenutku, na 3:15 na snimku,[i]u svojevrsnom frojdovskom izletanju, Nikolić izgovara: „Mene je sramota pred ovim spomenikom da vas slušam“. A šta je imao da čuje od življeg dela prisutnih? „Izdao si Kosovo“, „Izdaja, izdaja“, „Tomo ustašo“, „Vojislav Šešelj“, „Gavrilo Princip“… Slušao je duhove sopstvene, ne tako daleke prošlosti, kako mu se vraćaju, reči koje je i sam doskoro izgovarao, reči na kojima je gradio političku karijeru, onu istu koju je i na rečima i na delima i kršeći zakletvu koju je sam položio mnogo pre predsedničke[ii]– izdao. Kao što je izdao i obećanja, koja su mu donela sadašnju funkciju.[iii]Zbilja, šta je on tražio na Gazimestanu, osim kao bledi duh predanjskog Vuka Brankovića, kojemu, ni da je predanje istinito, ne bi bio ni do člankobrana.

Naravno, Nikolić je, pominjući „sramotu“ koja ga je navodno pritiskala, mislio na nešto drugo, na nešto što ne bi trebalo da se odnosi na njega već na one koji su mu skandirali. Mislio je na sramotu kakvu bi trebalo da oseća malograđanština kojoj sada i programski teži – nelagodnost živih mrtvaca naspram izliva životne spontanosti i istine koji bi da poremete neku „prigodnu“ svečanost, kakvih smo se nagledali tokom poslednje decenije i od kojih je mnogima već odavno muka. Svečanosti na kojima su pljeskajući dlanovi jedina „bojna“ podrška visokoparnim rečima, koje, po završetku predstave, ne obavezuju nikog od pljeskača. Svečanosti koje bi da nekako muzejski konzerviraju velike izlive ljudskog duha, čineći ih prividno dostupnim konzumentima koji bi da se, u podrazumevajućem komforu i bez trunke rizika, ogrebu o veličinu, postanu prividni pričasnici junačkog dela činom koji ne zahteva ništa više od prisustvovanja i čuljenja ušiju. A da zatim sitnim koracima nastave hod po starim, utabanim stazama samozadovoljnih potrošača, za koje prisustvovanje nekoj svečanoj akademiji ne predstavlja nimalo veći napor od posete Mekdonaldsu.

Da Vas podsetimo:  500 radnika višak u Fijatu, 1000 mora na rad u inostranstvo

I, onda – šta će taj i takav duh nego da se grozi od životnog izliva vidovdanskog duha, koji nije kontrolisan, režiran, naručen, plaćen, glumljen, profesionalno osvetljen i ozvučen? Jedno je slušati o čestitom Knezu, kosovskoj verziji Tajne večere i kneževoj kletvi – a nešto sasvim drugo živeti je svim svojim bićem, i javno, u lice prozivati one koji je ne žive a na nju se besramno pozivaju. Šta je istinitije i prigodnije: učtivo, poltronsko pljeskanje na reči onih koji na delima rade suprotno – ili živo reagovanje na te reči, iskazivanje životnog odnosa prema njima? Šta je važnije, vernije, istinitije: goli čin ceremonijala ili nastojanje da se živi i dela u skladu sa porukom tog istog ceremonijala?

Nikolić je, u svom debaklu na Gazimestanu, pokušao sebe da svrsta u one koji se „bore za Kosovo“. A kako se to on bori za Kosovo? Tako što pristaje na svaki ustupak koji se od njega traži? Tako što blagosilja održavanje lažnih Tačijevih izbora na doskoro potpuno slobodnom severu Kosova? Što blagosilja zastrašivanje onih koji odbijaju učešće u njima, ucenjivanje trudnica socijalnom pomoći ako ne glasaju za ukidanje sopstvene državnosti? Da li je Nikolić današnji knez Lazar, ili je Vesna Ćosić, trudnica koja je odbila da glasa po cenu da njoj i njenom tada još uvek nerođenom detetu, beogradski uzurpatori i razbojnici uskrate socijalnu pomoć[iv]– današnja Kosovka devojka? Ko od njih dvoje danas živi više u skladu sa Kosovskim zavetom? Kome je od njih dvoje bilo mesto na Gazimestanu Vidovana 2014? Gledano vidovdanskim videlom, odgovor se sam nameće.

Šta su to uradili Nikolić i Vučić osim urušavanja naših pozicija na celom Kosovu i Metohiji? Pre njih, imali smo tvrd, jedinstven sever, na kojem nije bilo ni primese tačijevsko-terorističke vlasti. Takav sever je bio čvrsto povezan sa ostatkom Srbije – i više od toga. Takav sever je predstavljao našu nogu u kosovskim vratima, čvrstu pregovaračku poziciju, snažan pregovarački adut, garanciju naše rešenosti da nikad ne odustanemo od celog Kosova i Metohije. Taj i takav sever je sprečavao zaokruživanje lažne frankenštajn države Kosovo*, njenog polaganje prava na Pančićev vrh kao koraka ka daljem širenju ka severu Srbije. Šačici Srba sa severa koji su 13 godina odolevali i NATO-u i njegovim terorističkim saveznicima ni ta velika sila nije mogla ništa – sve dok se nisu pojavili „junaci“ Nikolić i Vučić i iznutra rasturili njihovo u borbi izgrađeno jedinstvo. Šta je tražio Nikolić na Gazimestanu tog dana, osim da se ruga njegovoj poruci?

Da Vas podsetimo:  Šoder lista

Ustvrdivši da oni koji mu skandiraju „ne znaju šta čine“, Nikolić ih je ipak počastio konstatacijom da su „bezumnici“. No, pre je on podsećao na obrazac čoveka za kakvog je još u antičko doba važila izreka: Quemdeusvultperdere, priusdementat. Koga bog želi da upropasti, prvo mu oduzme pamet.

Aleksandar Pavić
FONDSK


[i] http://facebookreporter.org/2014/06/28/%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B
[ii] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/326343/Koja-zakletva-je-bila-od-srca
[iii] http://www.kosovo-metohija.com/index.php/component/k2/item/2957-%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D1%
[iv] http://www.novinar.de/2013/11/27/k-mitrovica-trudnica-ucenjena-socijalnom-pomoci-za-njen-glas-video.html

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:498233 -Данас-је-Видовдан-Николић-на-Газиместану

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime