„Biće više umrlih nego 2020, za natalitet treba stabilnost“

0
110

U 2021. godini imaćemo i veći broj umrlih i manji broj živorođenih u poređenju sa 2020. godinom, kada je negativan prirodni priraštaj bio rekordan u mirnodopskim okolnostima.

Goran Penev, FOTO: Printscreen

Tada je bilo 55.000 više umrlih nego živorođenih. Na kraju ove godine taj broj će sigurno biti veći, jer mi samo u prvih šest meseci imamo 37.000 manje živorođenih nego umrlih. Poređenja radi, takav negativan priraštaj imali smo na kraju cele 2019. godine, kaže u razgovoru za Danas demograf dr Goran Penev, član Odbora za proučavanje stanovništva pri SANU.

Prema poslednjim podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku pokazuju da je u prvih šest meseci ove godine preminulo 14.248 osoba više u odnosu na isti period prošle godine, što je povećanje od 27,8 odsto.

– Prošle godine umrlo je oko 117.000 građana, što je bilo preko 15.000 više u odnosu na 2019. Mi samo u prvih šest meseci ove godine imali oko 14.000 više umrlih nego 2020. Povećana smrtnost posebno je bila vidljiva u martu i aprilu, s tim da je u junu došlo do relativnog smirivanja situacije. Ipak, kada sve uzmemo u obzir, mi ćemo na kraju ove godine sigurno imati više umrlih nego 2020, i to je direktna posledica pandemije kovida 19, navodi Penev.

Prema zvaničnim podacima koji se objavljuju od početka pandemije do kraja juna ove godine u Srbiji je od kovida 19 preminulo 7.049 osoba. Istovremeno, Ministarstvo zdravlja saopštilo je pre mesec dana da je Komisija za utvrđivanje smrtnosti od kovida 19 utvrdila da je prošle godine bilo 10.356 osoba čije se smrti mogu „dovesti u vezu“ sa kovidom.

Goran Penev ističe da je broj umrlih do koga je Komisija došla isti kao broj koji je saopštio i Republički zavod za statistiku beležeći osobe kod kojih je Kovid-19 naveden kao direktan uzrok smrti.

Da Vas podsetimo:  SNS o gradnji na jezeru Bubanj „Opozicija LUPA ko Maksim po diviziji“

– Komisija Ministarstva zdravlja suštinski ništa nije uradila. Oni su na kraju saopštili isti podatak o broju umrlih od kovida 19 do kojih je i došao RZS u svojoj redovnoj proceduri, tako da ne vidim šta je komisija zapravo ispitivala. Neshvatljivo je na kraju i to što je komisija saopštila da je samo u 2020. od kovida umrlo preko 10.000 osoba, a da u ovom trenutku prema zvaničnim podacima koji se svakodnevno saopštavaju ukupan broj umrlih od početka pandemije je oko 7.000 – ističe sagovornik Danasa.

FOTO: Shutterstock

Upitan da li višak od preko 14.000 preminulih tokom prvih šest meseci ove godine, ukazuje na to da i dalje podaci o žrtvama kovida nisu tačni, sagovornik Danasa navodi da to ne može da zna. On ipak dodaje da postoji niz okolnosti posredno povezanih sa kovidom koje mogu doprineti povećanju smrtnosti.

– Mi ne znamo da li je povećana smrtnost tokom prvih šest meseci 2021. direktno povezana sa kovidom, odnosno da li su umrli u trenutku smrti bili i pozitivni na virus, ili se pak radi i o osobama koje su umrle zbog komplikacija nakon preležane bolesti. Takođe ne smemo da zaboravimo da je posebno tokom prvih meseci ove godine naš zdravstveni sistem bio usmeren na zbrinjavanje kovid bolesnika što se sigurno odrazilo na nekovid pacijente. Na kraju, sve više se govori i o negativnim posledicama pandemije na mentalno zdravlje i smanjenje opšteg imuniteta, pa se i taj aspekt mora uzeti u obzir, navodi Penev.

On objašnjava i da kada pandemija prođe postoji mogućnost da se i smanji broj umrlih.

– Pretpostavlja se da su osobe koje su zdravstveno bile najugroženije bile i u najvećem riziku od umiranja ili od kovida ili zato što nisu mogli da dobiju odgovarajuću negu. Možda tokom narednih godina budemo imali manju smrtnost, pa se na taj način i negativan priraštaj smanji, zaključuje Penev.

Da Vas podsetimo:  Nema zakona po kojem bojkot opozicija može na RTS pred izbore

Komentarišući najavu da bi roditelji mogli da dobiju 5.000 evra za rođenje deteta Goran Penev ističe da iskustva drugih zemalja koje su uvodile slične mere pokazuju da takva finansijska stimulacija ne postiže željeni efekat.

– Slične mere postojale su osamdesetih u Švedskoj i prošle decenije u Rusiji pa je primećeno da dugoročno ne ostvaruju nameravani cilj. Finansijska podrška može na nekoga da utiče da dobije prvo dete, ali ne i da dalje proširuje porodicu. Mnogo je važnije graditi ambijent koji je podsticajan za rađanje.

– To između ostalog znači da je potrebna pouzdanost i stabilnost, odnosno da se pravila i sistemi podrške ne menjaju svaki čas. Deca i porodica su visoko vrednovani među mladima. Oni žele pouzdane partnere za život, ali i pouzdanu državu u koju mogu da imaju poverenja. Na kraju, šta takav podsticaj znači, čak i da se ostvari kratkotrajni efekat, ako će ta deca kroz deceniju ili dve masovno odlaziti iz zemlje – ističe Penev

IZVOR: Direktno

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime