Ministarstvo spoljnih poslova Kosova nastavlja sa naporima na razvoju svoje digitalne diplomatije i naglašava da su već priznati kao četvrta najbolja digitalna diplomatija na svetu. Sa Kosova, takođe, nastavljaju jačanje veza sa Albanijom. Ove nedelje, u Prištini je potpisan Memorandum o saradnji za sprovođenje projekta “Projekat za digitalnu diplomatiju – Digitalna Albanija i digitalno Kosovo”, zajedno sa Ministarstvom spoljnih poslova Republike Albanije, Britanskim savetom i ambasadom Kraljevine Norveške u Tirani i Prištini, koja upravo finansira ovaj projekat sa 300 000 evra. Akcenat u projektu je usmeren ka mladim Albancima od kojih se očekuje da promovišu „svoje zemlje“, saopštilo je ministarstvo iz Prištine.
Najnoviji projekat kosovskog ministarstva spoljnih poslova ima za cilj da podrži napore Albanije i Kosova u „međunarodnom priznavanju“, da „promovišu njihov imidž u digitalnim diplomatijama“, te da se „angažuju mladi kao faktor doprinosa u jačanju imidža svojih zemalja“.
BIDD: Srbija nema digitalnu diplomatiju, pioniri u kampanji sprečavanja prijema Kosova u UNESCO
Na ovu vest reagovala je Beogradska inicijativa za digitalnu i javnu diplomatiju – BIDD, koja je, prenoseći vest iz Prištine, navela i da je potrebno da Srbija odgovori, ali i da u Srbiji ne postoji digitalna i javna diplomatija.
„Na ovaj projekat Srbija treba adekvatno i konačno da odgovori svojom, trenutno nepostojećom digitalnom i javnom diplomatijom. Ignorisanjem digitalne i javne diplomatije, bez obzira na formalne razloge, političari koji vode Srbiju samo će otežati promociju vrednosti i principa Srbije među narodima i institucijama drugih zemalja,“ navodi BIDD.
Iz ove inicijative podsećaju da su za „povoljnu odluku“ o neprihvatanju članstva Kosova u UNESCO zaslužni, pored ostalih srpski volonteri – neplaćene digitalne diplomate Srbije, koji su izvršili pritisak na međunarodnu javnost i institucije akcijom na društvenim mrežama.
„Svi učesnici kampanje #NoKosovoUnesco, postali su digitalne diplomate Srbije,“ navode iz Beogradske inicijative za digitalnu diplomatiju, naglašavajući i da je „neočekivano“ podstrek za akciju stigao i od srpskog predsednika.
Oni su podsetili i na aktivnu digitalnu diplomatiju igumana manastira Visoki Dečani, oca Save Janjića, tvrdeći da je njegov rad „srpskoj javnosti malo poznat“, kao i na rad studentske kancelarije u Kosovskoj Mitrovici i njihovu peticiju GOOGLE-u da se na njegovim mapama nazivi mesta na Kosovu i Metohiji objavljuju na srpskom a ne na albanskom jeziku.
Memorandum su potpisali zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova, Petrit Selimi, njegov kolega iz Albanije, Haljilj Huseni, ambasador Kraljevine Norveške u Tirani i Prištini, Jan Bratu i direktorka Britanskog saveta na Kosovu, Arjeta Emra.
Seljimi je nakon potpisivanja sporazuma rekao da je to jedan od ambicioznijih projekata u oblasti digitalne diplomatije.
„Vlade Norveške i Britanije dosledno su podržavale napore Kosova u ovoj oblasti, napore koji su postavili sami građani i inovativna omladina Kosova u prvom planu kao aktivne diplomate,“ rekao je Seljimi.
On je naglasio da su nacrt Strategije o digitalnoj diplomatiji Kosova i napori MIP-a Kosova priznati kao četvrta po redu najbolja digitalna diplomatija na svetu (nakon SAD-a, Ujedinjenog Kraljevstva i Izraela), a prema prestižnom turskom časopisu u oblasti javne i digitalne diplomatije, “Yeni Diplomasi”.
Zamenik ministra spoljnih poslova Albanije, Halil Huseni je prilikom potpisivanja naveo da će se ovim projektom obuhvatiti još veći broj mladih iz Albanije i sa Kosova, sa potencijalima da promovišu „svoje zemlje“. Memorandum će promovisati mrežu “digitalnih diplomata” i pomoći u sprovođenju javne i kulturne diplomatije.
Ambasador Kraljevine Norveške u Tirani i Prištini, Jan Bratu – zemlje koja finansira digitalnu diplomatiju Kosova i Albanije – ovoga puta sa 300000 evra, naglasio je da su upravo mladi ti koji mogu da „ruše barijere koje političari i ambasadori ne mogu da prevaziđu“. A direktorka Britanskog saveta na Kosovu, Arjeta Emra, istakla je da su upravo građani Kosova „najbolje diplomate u zemlji“.
Iako spada u najmlađa ministarstva spoljnih poslova, kosovska diplomatija je veteran u internacionalizaciji kosovskog pitanja kao državotvornog, a koje je još 1996. godine jasno postavljeno kao jedno od prioritetnih međunarodnih pitanja, pre svega za zapadne zemlje, na čelu sa SAD-om, Nemačkom i Velikom Britanijom. Ove zemlje su i danas ostale najvažniji partneri Kosovu u podršci za lobiranje novih priznanja Kosova kao samostalne države. Kosovo danas ima 22 diplomatske misije i 14 konzulata, mahom u ključnim i razvijenim zemljama Zapada, kao i u regionu. Posebnu pažnju poklanja digitalnoj diplomatiji koja je za srpsku javnost „postala vidljiva“ tek u finišu snažnog lobiranja za prijem Kosova u UNESCO. Ipak, Kosovu su 10. novembra nedostajala tri glasa od potrebnih 95 da bi postalo članica najvažnije svetske organizacije za nauku, tehnnologiju i kulturno nasleđe, uprkos ranijoj preporuci Izvršnog saveta da „UNESCO prizna Republiku Kosovo“. Više o aktivnostima digitalne diplomatije Kosova možete pratiti na našoj posebnoj tematskoj stranici „Lobiranje kosovske diplomatije“.
KoSSev
