Dok Republičko javno tužilaštvo podnosi tužbu protiv poverenika Rodoljuba Šabića zbog naloga da se javnosti da biografija javnog tužioca u slučaju Hercegovačka, na sajtu Državnog veća tužioca, doduše malo skriven, objavljen je izvod iz ove biografije.
U dokumentu koji je objavljen početkom februara ove godine pod nazivom „Odluka o izboru zamenika javnog tužioca“ objavljeni su delovi radne biografije izabranih zamenika javnih tužioca, među kojima je i Sanja Đurić, postupajuća tužiteljka u slučaju Hercegovačka.
U obrazloženju ove odluke navodi se da je Komisija Državnog veća tužilaca rangirala sve kandidate na osnovu utvrđenih kriterijuma.
Zanimljivo je, međutim, da je upravo Sanja Đurić za period vrednovanja rada od početka 2015. do oktobra prošle godine dobila ocenu „izuzetno uspešno obavlja javnotužilačku funkciju“, iako je predmet u kojem postupa već više od godinu dana u predistražnom postupku.
Takođe je Đurićeva u kriterijumu „ažuriranost u postupanju“ dobila ocenu „izuzetno uspešno“ sa 96, 62 odsto donetih odluka u predmetima u kojima postupa, dok je kriterijum „stručnosti i uspešnosti“ takođe isto ocenjen ali sa 100 odsto pravosnažno osuđujućih odluka.
„Radno telo Državnog veća tužilaca, je nakon obavljenog razgovora sa kandidatom, utvrdila da Sanja Đurić poseduje najviši nivo veština komunikacije, spremnost za obavljanje javnotužilačke funkcije i profesionalnog integriteta, zbog čega je ocenjena sa maksimalnih 20 bodova“ navodi se u obrazloženju Odluke.
Osim stručnih ocenjivanja, u ovom dokumentu se navodi da je Sanja Đurić rođena u Crnoj Gori, pravni fakultet završila u Beogradu 1995. godine. Pre Višeg javnog tužilaštva, radila je u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu i Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Podsetimo, Tužilaštvo je odbijalo da objavi i ime postupajuće tužiteljke u slučaju Hercegovačka, pa se javnost upoznala sa imenom postupajuće tužiteljke tek nakon što je Poverenik naložio tužilaštvu da te informacije dostavi građaninu Draganu Mariću.
Nakon toga, Marić je zatražio od Višeg tužilaštva da dostavi profesionalnu biografiju Sanje Đurić.
Međutim, umesto toga, Republičko javno tužilaštvo podnelo je tužbu protiv poverenika uz obrazloženje da je Poverenik zahtevom da se objavi biografija „povredio zakon na štetu javnog interesa“.
Zanimljivo je, da je druga tužba protiv Šabića podneta u maju ove godine, a dokument s delovima biografije tužiteljke je objavljen na sajtu DVT početkom februra.
Šabić je tada za Insajder naveo da se Tužilaštvo poziva na odredbe Zakona o javnom tužilaštvu u kom se navodi da su biografije postupajućih tužilaca službena tajna.
Međutim, kako su novinari redakcije Insajder utvrdili prostom pretragom dostupnih dokumenata i to na sajtovima državnih institucija, radne biografije tužilaca su javne i objavljuju se između ostalog u okviru predloga za imenovanje tužilaca, koji Vlada Srbije dostavlja Skupštini na glasanje.
Pre više od godinu dana nepoznata grupa ljudi bez rešenja o rušenju u sred noći bagerima je porušila objekte u privatnom vlasništvu. Te noći građani su pozivali policiju koja je odbila da izađe na teren.
Od tada Tužilaštvo ovaj slučaj drži u fazi predistage, a javnost se ni na koji način ne obaveštava sa napretkom predistrage.
Tužilaštvo je u odgovoru Insajder, prošle godine čak i potvrdilo da su policiji upućene urgencije da prikupi informacije i obaveštenja u vezi ovog slučaja.
Pitanja da li su pokrenuti disciplinski postupci protiv onih koji nisu postupili po nalogu tužilaštva međutim, Više javno tužilaštvo početkom godine ocenilo je da da nisu u skladu sa zakonom.
Zbog odbijanja da dostavi informacije u vezi sa ovim slučajem, Poverenik je već novčano kaznio ovaj organ s 800. 000 dinara.
Ilić: Policajac odgovara svom starešini ne tužiocu
Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić u intervjuu za agenciju Beta odgovornost za po svemu sudeći odugovlaćenje slučaja Hercegovačka ipak prebacuje na policiju navodeći da je tužilaštvo u više navrata tražilo prikupljanje potrebnih obaveštenja, ali da odgovore nije dobilo.
On je dodao da taj slučaj ukazuje na još jedan problem po novom Zakonu o krivičnom postupku sprovođenje postupka istrage je u rukama javnog tužioca, a u predistražniom postupku javni tužilac je rukovodilac postupka i rukovodi svim organima, pa i policijom.
„Međjutim, rukovodjenje tužilaštva policijom je mrtvo slovo na papiru. Tužilac nema ni disciplinsku, ni personalnu vlast nad policijom. Policajac u nekom konkretnom predmetu radi po nalogu tužioca, ali odgovara svom starešini i prima platu u MUP. Jasno je da kad postoji jedan zahtev od strane tužioca, a drugačiji zahtev od njegovog starešine da će poslušati nalog svog starešine“, naglasio je Ilić.
www.insajder.rs / Beta
