Bioskop Saveza Sokola

0
160

Posle Prvog svetskog rata sokolska društva su uz predavanja prikazivala filmove. Sokolsko društvo u Vršcu priredilo je četiri filmske predstave o lepoti Jadranskog mora 8 i 9. marta 1926. za škole, građanstvo i vojsku. Tom prilikom održano je predavanje o važnosti Jadranskog mora. Filmove su dobili od Jadranske straže. (1) Značaj filma kao prosvetnog sredstva u Savezu Sokola uočen je 1931. Tada je počeo rad na stvaranju zbirki filmova i dijapozitiva, snimanju prvih filmova (Letovanje sokolskog naraštaja na Paliću, Jedan dan života sokolanaraštajca) i filmskih žurnala (O Novom Sadu, Sport na Fruškoj gori). Rad filmske sekcije delio se u nekoliko pravaca: snimanje filmova sa sokolskom sadržinom, stvaranje sokolske filmske arhive, organizovanje prosvetne propagande putem filma (2). Sekcija je sem filmova o sokolima snimila sahranu kralja Aleksandra Pogreb Kralja Aleksandra I“. Predavanja uz upotrebu filmova bilo je 1933. 281, a 1934. 306.(3) 

Sem sokolskih filmova sokolska društva i čete prikazivali su zdravstvene filmove dobijene od Higijenskih zavoda.  Sokoli su smatrali dasa našim kulturnim filmom treba da dođemo i u najzabačenije selo Jugoslavije i unesemo znanje, kulturu i civilizaciju“. U člankuSokolski film na seluopisuje se prikazivanje filmova u sokolskom domu S. D. Predvor i u školi u Olšavki: „Nemoguće je opisati kakav je utisak ostavio film na njih. Biće jasnije, ako napomenem da nekoji od njih još nisu ni voza videli. .. . To je najkraći prikaz kako je delovao sokolski film na selo. Mi samo želimo da ga što češće vidimo.“(4)

Izveštaji iz župa u kojima je počelo prikazivanje filmova govorili su da je akcija sa filmomnaišla na neopisivo oduševljenje i odziv našeg težačkog sveta“. Iz župe Mostar javljali su daseljaci iz udaljenih sela po nekoliko kilometara silaze u masama sa brda, sa bakljama i lučem, zajedno sa ženama i decom da vide sokolski film i čuju sokolsko predavanje.“ (5) U Knjizi za sokolsko seloisticali su : I staro i mlado, i muško i žensko skupi se da gledaČuda koja  igraju po platnu”. Poslije završetka prikaza čitava okolina s naročitim uživanjem pripričava s velikim interesovanjem o tim čudnim prikazima sjećajući se  i najmanjih pokreta u filmu prikazanih, te jedva čekaju prikaz drugog filma.” Sokolska četa u Divinu prikazala je 13. januara 1937.  u prostorijama osnovne škole vaspitnohigijenski film Dvije seke”. Film je snimljen u okolini Zagreba i prikazivao je odgoj deteta u tri čina. Bio je prikazan uporedan život dve sestre seljanke. Jedna sestra je posle završene domaćičke škole u Zagrebu primenila sve korisne stvari koje je naučila u školi i to : odgoj dece, kućanstvo i domaćinstvo. Druga sestra je potcenjivala školovanje, i zadržala dotadašnji primitivan način života. Film je prikazan uz predavanje, koje je bilo sastavljeno prema sadržaju filma. Projekciji filma prisustvovalo je oko trista gledalaca. Film je izazvao senzaciju u selima. Članovi čete nameravali su da film prikažu u još nekoliko seoskih četa. (6)

Među filmovima koje su u međuratnom periodu snimali sokoli isticao se dugometražni dokumentarni film Oj  letni  sivi  sokoleo taborovanju  novosadske sokolske župe  na  Bledu jula 1934. Sokolska štampa pratila je rad na filmu i njegovo kasnije prikazivanje širom Jugoslavije. U Sokolskom glasnikuod 22 decembra 1932. izašlo je saopštenje da će Prosvetni odbor Saveza SKJ prirediti taborovanje za oko 150 sokola svih kategorija sa teritorije župe Novi Sad na Bledu jula 1933. Predviđeno je da taborovanje koje je trebalo da traje 30 dana bude snimljeno za film. (7) Na inicijativu Prosvetnog odbora novosadska sokolska župa  organizovala je taborovanje na  Bledu Zvučni film od 2.500 metara prikazivao je život u taboru od jutra do mraka. (8)

Na filmu je prikazan  uzoran  život  sokolske  omladine i  lepote  slovenačkih  predela. Poselo  u taboru   posetila  je  kraljica  Marija  sa  sinovima. Nekoliko  dana  posle  njih, tabor  je  posetio kralj Aleksandar. Mih. Milovanović je uSokolskoj prosvetiopisao posetu kralja sokolskom taboru 17 jula 1934 . Kralj Aleksandar je došao iznenada, u pratnji jednog oficira. Hteo je da vidi sokole onda kada nisu očekivali goste. Zatekao ih je kako popravljaju svoj najveći šatorhangar koji je porušila oluja. Čim su ugledali kraljev automobil, kako ulazi na kapiju, sokoli su poskakali sa krova šatora i opkolili svog kralja i pozdravili gaSokolskim pozdravom” : „Sokolskom snagom svom, Za Kralja, za Narod, za mili Dom: Zdravo ! Zdravo ! Zdravo ! “. Proveli su ga kroz ceo tabor, od šatora do šatora, da bi sve pregledao i video. Kralj se o svemu raspitivao, ulazio u šatore, razgledao taborske postelje, „a kada naiđosmo na šatore, koji su nosili imena velikih sokolskih pokojnika : „Brat Gortan”, „Brat Malej”, „Brat Veljko Čubrilovići dr., Kralj dugo zastajkivaše, i ozbiljnim dostojanstvenim pogledom posmatraše cvećem okićene table sa natpisima,” Otišli su u kuhinju, gde se kralj raspitivao o ishrani, o organizaciji nabavke namirnica … . Posle pregleda unutrašnjeg uređenja tabora, sokoli su priredili na brzinu mali program. Dve vežbe sa muškom i ženskom decom, vežbe na vratilu i razboju i nekoliko veselih dečjih igara bili su improvizovani program. Kralj je posle svake tačke aplaudirao i čestitao vežbačima. Posle pola sata kralj je završio posetu.  Film  je od  strane  Ministarstva  prosvete  preporučen   celokupnoj  školskoj omladini. (9) Film je naručio Savezni prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije a snimila  ga je  Škola  narodnog  zdravlja iz  Zagreba. U snimanju  su  iz  Škole  učestvovali    reditelj  Kamilo  Bresler, pedagog  Škole  i  član sokola;  Aleksandar Gerasimov, inžinjer  i  Anatolij  Bazarov, operater. Od  istaknutih   sokola  u  taboru  su  radili  sa  omladinom  Milan  Stevanović, prvak  u  vežbama  na  vratilu  i  taborski  horovođa  kompozitor  Svetolik   PašćanPašćan  je  napisao  tekst   i  komponovao  muziku  za  filmProsvetni  odbor S.S.K.J. štampao  je  knjigu  o taborovanju  na  Bledu. Knjiga Oj letni, sivi sokole bila je ilustrovana  sa  108 snimaka  iz  filma (10) Dr. Milivoj Pavlović istakao je u svom članku  Oj letni, sivi sokole da, uz prosvetni odbor iz Novog Sada, velike zasluge Velje Popovića, člana Prosvetnog odbora Saveza Sokola i referenta za trezvenjaštvo i taborovanje, za priređivanje taborovanja na Bledu 1934. Tabor na Bledu bio je uređen kako se poželeti moglo : zdravstveni uslovi, kupanje u jezeru, letnje vežbalište, uređen logorski život, dopunjen sokolskim predavanjima, poselima, pesmom, muzikom i diletantskim predstavama. Knjiga o taboru ilustrovala je taj život, to je sokolska smotra i značajno sredstvo za sokolsku propagandu. U tekstu dat je opis života u taboru : dolazak, sređivanje tabora, svakodnevni život, ručak, odmor, izleti nedeljom i praznikom, predavanja i duhovna zabava (Kad se telo odmara, onda duh stvara”) posela, poseta kralja Petra kao prestolonaslednika i starešine Saveza Sokola, sa kraljicom a docnije posetu kralja Aleksandra. Knjiga je bila dopuna filma, a film se mogao smatrati ilustracijom knjige. Velja Popović je pokazao, kakav je značaj života u prirodi, na čistom vazduhu, u bratskoj sredini. Pisac je istakao da je knjiga primer koji je trebalo podražavati. O svim letovanjima trebalo je ostaviti trajnog spomena. (11)

Da Vas podsetimo:  Napravite sami: Mlečni namaz sa lešnicima i čokoladom

Štampa Saveza Sokola pratila je prikazivanje filma i reakcije gledalaca. U svojim Izveštajima o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije starešinstvo sokola je izveštavalo u kojim  mestima je bio prikazan film.

Oj  letni  sivi  sokole”  bio   je   prikazan 1936.    na   Dvoru  kralja  Petra II. Jedna  kopija  filma  bila   je  čuvana   u  dvorskoj  biblioteci (12).

Film je svečano prikazan 19. februara 1937. u beogradskom bioskopu Uranijauveče i narednih dana. Premijeri su prisustvovali kraljevski namesnik  dr. Ivo Perović, ministar vojske i mornarice general Marić, … diplomatski predstavnici, članovi uprave, prosvetnog odbora i načelništva Saveza SKJ. Pred samo prikazivanje filma član uprave Saveza Sokola dr. Milorad Dragić u svom govoru istakao je : „… „Oj letni sivi sokolejeste apoteoza, pesma i himna radu i pravim zdravim radostima života.”  U režiranju filma od strane Saveza Sokola  učestvovali su Velja Popović i Mihailo Milovanović. Muzičku obradu je izvršio Svetolik Pašćan, a razvijanje, sinhronizovanje, kopiranje i umnožavanje filma izvršeno je u Higijenskom zavodu u Zagrebu. U filmu su bili prikazani Bled, Vintgar, izvor Savice, Triglav, … .  (13) U okviru proslave otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. film Oj  letni  sivi  sokoleprikazan je u bioskopu Imperijal”. Pre početka filma prosvetar župe Sarajevo Ljubunčić ukratko je izneo značaj sokolstva. Projekciji filma su prisustvovali brojni predstavnici vojske, banske uprave, opštine, Saveza SKJ i Sokolske župe Sarajevo, sokoli i građani. (14) U članku  Sokolski film”, u časopisu Sokolske župe Mostar Knjiga za sokolsko seloistaknuto je da je  Prosvetni odbor Saveza Sokola  dovršio i pustio u promet film Oj  letni  sivi  sokole”. Film je bio prikazan u Mostaru od 10 do 17 oktobra 1937. Bio je dugačak 2.350 metara. Obrađivao je jednomesećni život sokola kraj Bleda, pod šatorima. U filmu su bile snimljene najlepše narodne pesme i muzika iz svih krajeva Jugoslavije. Film je isticao radinost. Bio je preporučen od strane kritike, tako i od ministarstva za fizičko vaspitanje naroda. (15) U Mostaru je sedam dana prikazivan film Saveznog prosvetnog odbora Oj  letni  sivi  sokole”. Prikazan je zauzimanjem zakupca TonkinaKorzoJovanovića. Fim je gledalo 2.800 vojnika, građana, učenika i učenica. (16)

Film je 1937. prikazan u Beogradu, Prilepu, Kosovskoj Mitrovici, Starom Trgu, Bitolju, Prištini, Prizrenu, Šabcu, Valjevu, Crvenki, Čačku, Pančevu, Zemunu, Zenici, Starom Bečeju, Mostaru, Tesliću, Kovinu, Kragujevcu i Sarajevu

Prikazan je 1938. u Vukovaru, Sušine Đurđenovcu, Jagodini, Novoj Gradiški, Sisku, Kumboru, Karlovcu, Nišu, Ćupriji, Dubrovniku, Petrinji, Crikvenici, Novom Vrbasu, Bitolju, Čakovcu, Zaječaru, Zagorju ob Savi, Sinju, Delnicama, Požarevcu, Nem. Elemiru, Buljkesu, Novom Mestu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Bačkom Petrovom Selu, Slavonskom Brodu, Ljubljani, Staroj Pazovi, Jaša Tomiću, Sremskim Karlovcima, Daruvaru, Kutini, Virovitici, Jesenicama, Bledu, Brčkom, Bijeljini, Korčuli, Bosanskom Šamcu, Somboru, Laškom, Debeljači, Hrasniku i Domžalama. (17)  Godine 1939. Film je prikazan u Trbovlju, Subotici, Rumi, Mariboru, Tržiću, Zagrebu, Ljubljani, Splitu, Celju, Šibeniku, Tuzli, Sevnici, Slovenjgradcu, Banja Luci, Murskoj Soboti, Bjelovaru, Osijeku, Žuri, Vinkovcima, Slavonskoj Požezi, Derventi, Ljutomeru, Škofjoj Loci, Titelu i Ohridu. (18)

Reakcije publike su bile različite. Film je bio prikazan u Sokolskom Domu u Sremskoj Mitrovici. Posetila ga je sva školska i sokolska omladina, dočim ostala publika nije pokazivala dovoljan interes. Izveštač lista Oko Sokolovoiz Beograda komentarisao je : „Steklo se uverenje da naša odrasla publika zapostavlja film ovakve vrste filmovima s tuđinskim obeležjima i erotičnom i avanturističkom sadržinom. Već zato što je film na našem jeziku i što se njime manifestuje ljubav prema narodu i otadžbini  ne  bi trebalo da bude ovakvih pojava, koje bi nam takvo uverenje nametale.” (19) U izveštaju iz Trogira od 14 marta 1939.  isticalo se : „Jučer se u Trogiru prikazivao naš prvi Sokolski ton filmOj letni sivi Sokole”. Davane su dve pretstave koje su bile odlično posećene od članova i prijatelja sokolstva. Ovaj tehnički odlično uređeni film ostavio je svojim sadržajem izvanredan utisak na publiku, koja je mnoge scene iz sokolskog života popratila sa oduševljenim pljeskom i poklicima.” Urania Ton kino u Novoj Gradiški pisala je Savezu Sokola : „Film je odličan. Kad budete imali sličnih filmova molimo, izvolite nam odmah javiti.” (20) U Kneževu i Belom Manastiru 4 i 5 maja 1939. prikazan je sokolski filmOj letni sivi sokole !”. U članku uBratstvuistaknuto je da je  film na sve gledaoce ostavio snažan utisak. (21)

Sokolski Opšti prosvetni tečaj održan je od 6 do 20 avgusta 1939. u Saveznoj prosvetnoj školi u Beogradu. Tečaj je održan u studentskom domu u Beogradu. Tečajcima su bili prikazani uzani filmovi sa sokolskih sletova i medicinski filmBič čovečanstva”. Specijalno za tečajce prikazan je filmOj letni sivi Sokole!”.  (22)

Da Vas podsetimo:  Šta treba uraditi sa novčićem iz česnice

Sa filmovima iz slovenskih zemalja i filmom  Oj letni sivi Sokole!” sokoli su hteli da se suprostave prevlasti stranih filmova u Jugoslaviji Pera Sekulić je u knjižici   Sokolsko delovanje u Suboticio uticaju stranog filma istakao :  Kakav je po pravilu sadržaj tih filmova ?  Najčešće razoran po vaspitanje naše omladine, a veoma često štetan za naše nacionalne interese. Život razbojnika i gusara, kako onih po moru i divljim šumama, tako i onih po salonima, budoarima i vrlo otmenim krugovima. Ništa dobrog, ništa plemenitog i lepog ne pokazuje omladini, koja je u dobu kad traži pravce u svom životu i kad treba sebe da izgrađuje na jakim moralnim temeljima. — Husarska uniforma na bioskopskom platnu i zvuk poznatih melodija, kakve sve prohteve ne izaziva i kakve sve uspomene ne oživljava kod nekih naših sugrađana ?”  (23)  

Film je bio prikazan i  iseljenicima u SAD. Novine Amerikanski Srbobraniz Pitsburga donele su veliki članak o prikazivanju filma, u kome je između ostalog stajalo : Stariji, uz lepo uživanje gledanjem ovih filmova, … melodija lepe pesme, slušanjem milozvučnog jezikavideli su nešto i za pouku: Kuda bi stigli i doprli u našim narodnim organizacijama, da uvedemo u naše organizacije onu disciplinu, složan i planski rad, koji se video među Sokolima i Sokolicama na Bledu! Nije čudo što su ovo letovalište Sokola posetili Kralj i Kraljica, i što u spomen knjizi pročitasmo ime i kraljevića Tomislava … . Nema spora, ko god je ovaj govoreći film gledao, svaki je izašao sa programa radosnijega srca i uzdignute duše; a moguće i tugom za svojim starim zavičajem. Ne meri se sve samo sa fizičkom merom i novčanikom.”(24)

Članovi  Saveznog Prosvetnog odbora Saveza Sokola učestvovali su i u snimanju filmova koje su snimali drugi za sokole. U bioskopu Urania” 1939. prikazivan je nekoliko dana filmJugoslovenski Sokoli na IX sletu bugarskihJunakau Sofiji”. Film koji je snimila firma Mišković iz Beograda, bio je dužine 528 metara. Snimanjem je upravljao prof. Bogoljub Krejčik uz pomoć Jovana Šepe i Dragoljuba Atanackovića, članova Prosvetnog odbora SSKJ. Snimljeni su su svi važniji momenti sa sleta na kojem je učestvovalo preko 7.000 sokola i sokolica iz Jugoslavije. Film je prikazan u zemunskom bioskopuKorzoi poslat u unutrašnjost za prikazivanje u većim bioskopima u gradovima. (25) U 1939. snimljen je  „Slet u Sofiji”. Snimanje je koštalo 20.000 dinara. S filmom je raspolagala firma Stevana Miškovića do 1 maja 1940. (26) Filmove  „Beogradski slet 1937” iSokolski slet u Skopljuprikazivao je Artistik film iz Beograda. Bili su prikazani 1938. u : Kosovskoj Mitrovici, Novom SaduNovom Pazaru, Šidu, Svilajncu, Beogradu, Sarajevu, Prištini, Borskom Rudniku, Čačku, Vršcu, Bijeljini, Temerinu, Borovu, Trbovlju, Perlezu, Žablju, Tuzli, Begej Sv. Đurađu, Mostaru, Kumanovu, Vukovaru, Mariboru, Požarevcu, Pakracu, Korčuli, Petrovgradu, Nišu i Skoplju. Prihod od prikazivanja zvučnih filmova od 31. marta 1938. do 24. marta 1939. bio je 36.332,95 dinara. Celokupni prihod od prikazivanja  zvučnih filmova do 1939. bio je 75.070,50 dinara. Savez Sokola osnovao je Fond za normalni film, za koji je bio izrađen pravilnik. Fond je bio samostalan. (27)

Artistik film prikazao je filmove  „Sokolski slet u BeograduiSokolski slet u Skoplju” 1939. u Bačkoj Palanci, Vukovaru, Subotici, Petrovcu na Mlavi, Debeljači, Borovu, Mariboru, Kumanovu, Begej Sv. Đurđu, Osijeku, Vrdniku, Kruševcu, Pančevu, Kovinu, Erdeviku, Zenici, Tuzli, Starom Futogu i Banatskom KarlovcuOd prikazivanja zvučnih filmova zarada je bila 80. 204 dinara. Fond za normalni film brinuo se za snimanje filmova sokolskog i nesokolskog sadržaja.

Prikazivani  su normalni (35 mm) i uski (16 mm) filmovi. U 1939. snimljena su 3 filma od 16 mm. Snimljen je u boji Sokolski slet u Sofiji kao i  svečanosti u Bukureštu i Auto trkeSokolska župa Skoplje prikazala je 1939. 10 uzanih filmova pred 3.485 gledalaca. Po broju gledalaca uzanih filmova 1939.  sokolske jedinice i ustanove  dolazile su redom : Škola Car Uroš u Beogradu, Župa Šibenik, Društvo Sodražica, Župa Sarajevo, Župa  Kragujevac, Sokolsko društvo Beograd Matica, Sokolsko  društvo TitelSavez Sokola  Beograd, Osnovna škola Vojislav Ilić Beograd, Privrednik Beograd, Osnovna škola Matija Ban Beograd (sada škola Josif Pančić na Banovom Brdu), Sokolsko društvo Petrovaradin, škola Car Dušan  Beograd, Župa Varaždin,  Župa Kranj, Sokolsko  društvo RušeŽupa Osijek, V muška gimnazija  BeogradSoko I Beograd, Ruski Soko Beograd, Sport klub Jugoslavija Beograd. U sokolskim jedinicama prikazane su 1938. 1.264 kino predstave, a 1939. samo 794. (28) Kulturnoprosvetnom radu sokola više su odgovarali dokumentarni filmovi, ali zbog nerazvijenosti bioskopske mreže u tadašnjoj Jugoslaviji sokolska društva prikazivala su sem dokumentarnih i igrane filmoveFilmski prikazi izazivali su senzaciju. Bioskop u Sokolskom domu Herceg Novi, davao je nedeljno 5 igranih filmova. Pošto su u Jugoslaviji dominirali američki i nemački filmovi, sokoli su se trudili da prikažu filmove iz slovenskih zemalja. U hercegnovskom bioskopuSokolski domprikazan je 5 aprila 1941 godine sovjetski film u bojiSoročinski sajam“.(29)

Savez Sokola radio je na organizovanju prosvetne propagande putem filma. Sokolska društva prikazivala su filmove Jadranske Straže, Aerokluba, … .U saradnji sa Higijenskim zavodima vaspitnozdravstveni filmovi prikazivani su pre svega na selu. Zdravstvenim filmovima trudili su se da unaprede higijenska shvatanja na selu i tako preduprede izbijanje epidemija. Dokumentarnim filmovima propagirali su nove sportove kao što su smučanje, odbojka, košarka, jedriličarstvo i vazduhoplovstvo. Sokolima  je film bio i jedno od sredstava kojima su se služili da svojoj publici približe ostale slovenske narode. Sokoli su stvorili  Savezni inventar uzanih filmova. Članovi  Saveznog Prosvetnog odbora Saveza Sokola učestvovali su i u snimanju filmova koje su snimali drugi za sokole. Sokoli su  naročito  bili  ponosni  na  dokumentarni film  „Oj  letni  sivi  sokole,  koji je  prikazivao taborovanje  novosadske sokolske župe  na  Bledu jula 1934.  Film je naručio Savezni prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije a snimila  ga je  Škola  narodnog  zdravlja iz  Zagreba.   Prosvetni  odbor Saveza S.K.J. štampao  je  knjigu  o taborovanju  na  Bledu, Oj letni, sivi Sokoleilustrovanu  sa  slikama  iz  filma.  Film  je bio prikazan širom Jugoslavije i među iseljenicima u SAD.   U svojim Izveštajima o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije starešinstvo sokola izveštavalo je u kojim  mestima je bio prikazan film. Sa takvim filmom sokoli su hteli da se suprostave prevazi stranog filma (američkog i nemačkog) u Jugoslaviji. Sokolska štampa pratila je prikazivanja filmova i reakcije gledalaca.  Reakcije publike o filmu Oj letni, sivi Sokole bile su različite. Negde je film bio dočekan sa oduševljenjem, a negde je bio ignorisan od dela publike. Sem filma Oj  letni  sivi  sokole sokoli su prikazivali uzane filmove.  Neke sokolske jedinice nisu bile ažurne u slanju svojih izveštaja Savezu. Posle stvaranja Banovine Hrvatske 1939. došlo je do napada na sokolske domove u Banovini, što je omelo prikazivanje filmova, a izveštaji sokolskih jedinica su se često zagubili u poštama na teritoriji Banovine Hrvatske. Sve to je uticalo na iznete podatke u izveštajima o prikazivanju filmova.  Kinoteka u Beogradu je 9. juna 2018. u okviru Festivala nitratnog filma prikazala kratki film o proslavi Kosovske bitke 1939. u boji u trajanju od oko 11 minuta. Na špici je pisalo da je snimatelj Sifrid Trajković. Prikazano je paljenje sveća od strane patrijarha, polaganje venaca na spomenik, sam spomenik, parada vojske: avijacije, konjice, pešadije i artiljerije. Prikazana je scena kako Obilić ubija Murata. Zatim govor generala Nedića. Pa parada viteških organizacija: sokoli, skauti, četnici sa zastavama, bolničarke Crvenog Krsta u uniformama, Crnogorci u svojoj nošnji … . U redovima Saveza Sokola zajedno sa muškarcima učestvovale su i žene u svečanim sokolskim odelima, kako pri polaganju venaca tako i na paradi.

Da Vas podsetimo:  Torta sa pečenim jabukama i cimetom!

Saša Nedeljković
član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

Napomene:

  1. A.T, Sokolsko društvo u Vršcu”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 15. junija 1926, br. 10-11, str. 123, 124;
  2. Ljubodrag Dimić, Kulturna politika u kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I, Beograd 1997, str. 456;
  3. Izveštaji za 5 redovnu redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935, str. 62, 65;
  4. Sokolska prosveta”, Novi Sad , Januar 1934, god. IV, str. 45; „Sokolski film na selu, „Sokolska Prosveta”, Beograd Januar 1935,  God.V, br. 1, str. 39;
  5. Ljubodrag Dimić, „Kulturna politika u kraljevini Jugoslaviji 1918-1941”, I, Beograd 1997, str. 456;
  6. Petar Ćulafić, Film u službi prosvećivanja sela”, Knjiga za sokolsko selo”, Mostar Sarajevo februar 1937, br. 2, str. 25; S.R, Kino pretstava u Divinu”, „Knjiga za sokolsko selo”,  Mostar Sarajevo februar 1937, br. 2, str.  11;
  7. Uzorno taborenje prosvetnog odbora Saveza SKJ”, Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 22 decembra 1932, br. 51, str. 2;
  8. Izveštaji za 5 redovnu redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935, str. 81;
  9. Sokolski film”, Vesti, Oko Sokolovo” , Beograd, 1 marta 1937, br.4, str.84;   Mih. A. Milovanović (Novi Sad), Viteški Kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj među Sokolima na Bledu 17 jula 1934 godine”,  Sokolska prosveta”, Novi Sad, novembar 1934, br. 9, str. 370;
  10. Velimir Popović, Mihajlo A. Milovanović, Oj letni,sivi sokole,, Prosvetni odbor Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, Novi Sad, 1934, str. 33, 84, 98, 99,114,119;
  11. Dr. Milivoj Pavlović, Skoplje, Oj letni, sivi sokole”, Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1 januara 1936, br. 1, str. 6;
  12. Marija Blagojević, Vizuelna kultura sokola, str. 49, „Sokolska knjižnica, (Rastko Srpska kultura na internetu rastko.rs)
  13. Oj letni sivi sokole”, Sokolski Glasnik”,Beograd, 5 mart 1937, br. 6, str. 4;
  14. Svečano otvorenje velebnog Sokolskog doma  Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Sarajevu”,  Sokolski glasnik“, Beograd, 20 novembar 1937, br. 36, str. 1; 
  15. Sokolski film”, Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, septembar 1937, br. 9, str. 199;
  16. Sokolski film”, Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, Oktobar 1937, br. 10, str. 210;
  17. Izveštaj o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavijeaprila 1939 godine”, str. 73;
  18. Izveštaj uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije o radu u godini 1939, podnet X redovnoj godišnjoj skupštini 26 oktobra 1940”, str. 82;
  19. FilmOj letni, sivi Sokole ! ”, Sokolski život, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 Oktobar 1938,  br. 8;
  20. Izveštaj o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 23.aprila 1939 godine”, str. 73;  
  21. B.S, „Okružni sastanak u Belom Manastiru”, „Bratstvo”, Osijek, 10 maja 1939, br. 5, str. 85;
  22. Antun Milinković, Slav. Brod, „Savezni prosvetni tečaj”, „Bratstvo”, Osijek, augustseptembar 1939, br. 9, str. 181, 182;
  23. Pera Sekulić, Subotici pozorište!”,  Sokolsko delovanje u Subotici”, Subotica 1936, str. 71;
  24. Film, Oj, Letni Sivi Sokole”, u Americi”, Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 mart 1941, br. 11, str. 10; 
  25. Sa velikim uspehom prikazuje se sokolski film o sletu u Sofiji”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 avgusta 1939, br. 33, str. 5;
  26. Izveštaj uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije o radu u godini 1939, podnet X redovnoj godišnjoj skupštini 26 oktobra 1940”, str. 82, 83;
  27. Izveštaj o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije aprila 1939 godine”, str. 73; 
  28. Izveštaj uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije o radu u godini 1939, podnet X redovnoj godišnjoj skupštini 26 oktobra 1940”, str. 82, 83;
  29. Nebojša Rašo, „Srpski Soko HercegNovi“, Herceg Novi 2008, str. 63; Simo Čolović, „Herceg Novi u kinematografiji Crne Gore“, Herceg Novi, 2005 , str. 24;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime