U desnu butinu ranjen je oko podneva… Bilo je to baš 27. maja 1999. godine, a to je bio drugi dan bitke za odbranu Metohije. Ta bitka danas je poznatija kao „operacija Strela.”
Međutim, kao i u svakom ratu, medijska propaganda je vrlo moćno oružje.
Tako i operacija „Milosrdni anđeo” nikad nije postojala pod tim imenom. To ime je medijima plasirala naša Vojnoobaveštajna agencija, kako bi se kod naroda podigao moral i stvorila što veća mržnja prema neprijatelju. Tako je i operacija „Strela” nosila puno ime: „Bitka za Paštrik i odbranu Metohije.”
Ovo je jedina bitka koja je vođena po američkoj doktrini „vazdušno-kopnene operacije.”
To je u prevodu značilo, da je NATO na zemlji imao svoje „topovsko meso”, a njihove nedostatke je nadoknađivao udarima iz vazduha. Teroristički napad započeo je u rano jutro 26. maja te ’99. godine preko planine Kunore.
Tada je 1.100 terorista napalo naše graničare, sa planom da za četiri dana, preko karaule Gorožup, izbiju na obalu reke Drim. Toga jutra je na zasednom mestu D-III poginuo dobrovoljac Branko Milenović, zvani Boske. Imao je 26 godina i bio je prva žrtva bitke na Paštriku. Dok su saborci njegovo telo na magarcu spuštali u selo Planeja, i sami su upali u zasedu gde je pala i druga srpska žrtva. Pisani dokumenti NATO pakta kažu da je njihov plan bio da se u prvim danima „strele” unište svi srpski borbeni efektivi.
Podvučeno je bilo da se mora ubiti od 23 do 25 hiljada vojnika Prištinskog korpusa.
Tako bi se presekla komunikacija na liniji Prizren-Peć i otvorio južni koridor za invaziju snaga NATO-a u dubinu srpske teritorije. Samo tako bi se pokorila i ponizila Srbija te naterala na kapitulaciju i okupaciju. Toga dana je otvoren front dužine 7 km, koji se protezao od karaule Gorožup do karaule Liken, na koje je konstantno jurišalo 6.500 terorista. Sa teroristima je bila i regularna vojska Albanije, čije juriše je podržavala NATO avijacija. Karaula Gorožup nalazila se na 600 m.n.v. ali to je ništa u poređenju sa položajima naše vojske koji su se nalazili na skoro 2.000 m.n.v.
Hranu na te položaje svakog dana iznosili su magarci, a dok bi se oni popeli na vrh planine, hrana bi redovno poprimila magareći znoj. Sam Paštrik je imao veliki značaj za NATO jer su Srbi sa Paštrika na dlanu imali aerodrom u Kukešu. Zbog poniženja, NATO je zonu Paštrika nazvao „svinjski brlog” i redovno ju zasipao „krmača” bombama. Inače, 549. motorizovana brigada je jedina brigada koju je avion B-52 redovno bombardovao sa „tepih” bombama.
Među vojnicima koji su primili prvi udar na karauli Gorožup, bio je komandir graničnog odelenja karaule, Rade Jotić iz Bečmena.
Bio je pripadnik 55. graničnog bataljona – Prizren. Nakon ranjavanja u butinu koje se desilo u podne, odbio je da napusti položaj i naredio je da mu samo previju ranu. U drugom napadu fanatika, baš negde u ovo doba, oko 20 časova, pogođen je po drugi put, te je zauvek ostao na braniku otadžbine. Imao je 21 godinu…
