Najviše šanse da formiraju vlast u Beogradu posle izbora imaju SNS i SPS. Najjača opozicija će im, po svemu sudeći, biti Aleksandar Šapić i Dragan Đilas.
Koja opcija će voditi Beograd u naredne četiri godine, znaće se više posle izbora koji bi trebalo da budu održani u martu ove godine. Posle sednice Srpske napredne stranke na kojoj je i zvanično odlučeno da neće biti vanrednih parlamentarnih izbora uporedo sa beogradskim, iz ove stranke su najavili da će lista kandidata za odbornike gradske Skupštine biti objavljena u ponedeljak.
Osim ovog saznanja, definitvno je i da koalicioni partner SNS-a na republičkom nivou — Socijalistička stranka Srbije, neće to biti i na beogradskim izborima. Bar ne u predizbornoj opciji. U to ime je, predsednik SPS-a Ivica Dačić u koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom, već najavio Aleksandra Antića kao kandidata za gradonačelnika. Sprema se i opozicija.
Iza bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa na beogradskim izborima staće Nebojša Zelenović, predsednik stranke Zajedno za Srbiju (ZZS), lider Pokreta slobodnih građana (PSG) Saša Janković, predsednik Narodne stranke (NS) Vuk Jeremić i lider Levice Srbije Borko Stefanović.
Dragan Šutanovac, lider Demokratske stranke, biće ujedno i kandidat ove stranke za prvog čoveka Beograda, a isto to namerava da bude i Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske stranke. Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd na ovim izborima nastupa kao kandidat Grupe građana. Predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) Boris Tadić, koji je zastupao ideju da za lokalne izbore u Beogradu opozicija nastupi na jednoj listi, što se očito neće desiti, još razmišlja da li da istakne svog kandidata ili da podrži tuđeg. Da li bi to bio Đilas ili Šutanovac, još nije odlučeno.
Srpska radikalna stranka će najverovatnije ići kao i u vek samostalno, dok se u DSS-u još kalkuliše kojim putem da krenu.
Pitanje je kako će „Dveri“ i „Dosta je bilo“ ići na izbore, ali se spekuliše da bi mogli i u koaliciji. Da li bi im se, i u toj opciji, priključio i Ljubiša Preletačević Beli, za sada je bez odgovora.
Direktor Agencije za ispitivanje javnog mnjenja „Faktor plus“ Vladimir Pejić za Sputnjik kaže da bi, prema istraživanjima koje je ova agencija sprovela uoči Nove godine, cenzus sigurno prešli SNS, SPS, Đilas, Šapić, DS i najverovatnije SRS.
„Dveri“, i „Dosta je bilo“ imaju realnu šansu da pređu cenzus samo ako idu zajedno, a ako idu samostalno, to će biti znatno teže, kaže naš sagovornik.
Đilas, koji je, zajedno sa Šapićem, do sada imao izjednačenu poziciju na trećem mestu, trenutno ima blagu prednost, što je po rečima našeg sagovornika i očekivano, jer iza sebe ipak ima stranačku infrastrukturu, dok predsednik opštine Novi Beograd to nema.
SNS lista je, po rečima direktora Agencije „Faktor plus“, trenutno na oko 40 odsto podrške. On napominje da, iako bi drugo mesto trebalo da zauzme SPS, ne treba zaboraviti ni Preletačevića, koji je za sada velika nepoznanica. Jer, iako se nigde ne pojavljuje, ima još ljudi koji su u situaciji da ne znaju za koga da glasaju, pa bi mogli da glasaju za njega.
„Preletačević i jeste mnogima glavobolja, to je bio i na predsedničkim, a sad može da bude i veća, ako se ljudi odluče da glasaju za njega, jer to su uglavnom nesigurni, takozvani labavi glasovi, koji mogu, a i ne moraju da izađu na glasanje. Tako da je sada njegovu poziciju, ali i rezultat, teško predvideti“, kaže Pejić.
Kako sada stvari stoje, prema istraživanjima, najverovatnije je da će gradska Skupština biti replika republičkog Parlamenta, odnosno, da će vlast činiti savez oko SNS-a i SPS-a.
„Ovde SPS ima zadatak da pređe cenzus, jer su oni tu negde na malo više od šest odsto, što jeste siguran cenzus, ali kada je pet odsto blizu, uvek treba biti oprezan. SNS i SPS bi u ovom slučaju imali sigurnih 45 odsto, možda i neki procenat više, što znači da kako god da se okrene, imaće više od 50 odsto odbornika u gradskoj Skupštini, tako da im to garantuje da vladaju Beogradom i u narednom periodu“, ocenjuje Pejić.
S druge strane, dodaje on, veliko je pitanje da li bi se svi ostali, koji bi prešli cenzus, udružili, a lično smatra da je to malo verovatno. On napominje da ne treba zaboraviti da bi SNS-u kao najvećoj stranci pripala i odbornička mesta svih stranaka koje ne bi prešli cenzus, što bi uvećalo njihov odbornički kapacitet.
Skupština Beograda ima 110 odbornika koji se biraju na lokalnim izborima na četiri godine. Krajnji rok za održavanje beogradskih izbora je 23. mart 2018. godine, ali, kako je to radni dan, a izbori se obično održavaju nedeljom, poslednji dan za njihovo održavanje zapravo je nedelja 18. mart.
Prema važećim rokovima, Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Srbije može da raspiše izbore za Grad Beograd najranije 17. januara, a najkasnije 1. februara. Po istom zakonu, od dana raspisivanja izbora do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana. Priča o kandidatima za prvog čoveka glavnog grada je u isto vreme i pomalo paradoksalna, s obzirom da se on ne bira na direktnim izborima, već u Skupštini grada, iz redova odbornika, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
U praksi, to znači da gradonačelnik može da bude bilo ko od 110 odbornika, koliko ih ima u gradskom Parlamentu, odnosno, bilo koji odbornik bilo koje stranke koja bude deo vladajuće većine. Ipak, najveća misterija jeste ko će biti kandidat najveće stranke — SNS-a za gradonačelnika Beograda.
Brankica Ristić
rs.sputniknews.rs
uveli su nam novi porez da plaćamo tehnički pregled svakih šest meseci,i sad neko treba da glasatu bandu,pa koliko ima ludaka.svaki dan smišljaju novu prevaru,kako da otmu pare,ako ih neko glasa onda su ovi iz natoa u pravu,glasali ste ludake,plaćajte svi vaše budalaštine.