Stiglo se do drugog kruga razgovora vlasti i pozicije, opet na „neutralnom terenu“. Tema je finansiranje izborne kampanje, a opoziciju će, kako javljeno, predstavljati 17 stranaka(!). Još javljeno da Đilas neće biti prisutan, naknadno, tražio da razgovori budu otvoreni za javnost. Ko je predstavljao vlast, nije ni bitno, jer Vučić ima vagon likova koji će statirati, i glumiti uloge koje su im dodeljene. U uvodu još samo da se kaže da će ovo trajati, sve do kukovog leta.
Nije mali broj onih koji vele da sa Vučićem uopšte ne treba razgovarati, zašto bi se razgovaralo o nečemu što garantuje Ustav. No, ako Vučić nema izbora, nema je ni opozicija, po uputstvima međunarodne zajednice, mora se sesti za sto. I ma koliko i jedna i druga strana galamila protiv pregovora, pregovori su i jednoj i drugoj strani u interesu, vlasti, da se svetu predstavi kao „demokratična“, postojećoj opoziciji da povrati legitimitet, koji je bio doveden do kliničke smrti.
Stara opozicija, da se tako nazovu Đilas i vreća šutog i rogatog, je izričita da se neće odstupiti od zahteva za slobodne izbore, i da tu nema cenjkanja, a bojkot im je najjači adut. Ovde je interesantna pozicija nove opozicije, Građanski front i Samoodbrana, koji su protiv vlasti, ali i protiv udruživanja sa starom opozicijom. Pridružiti se pregovorima, ili ostati pri stavu da Vučića samo ulica može oterati. Najmanja nepoznanica je lažna opozicija, koja je oberučke prihvatila razgovore, koja svoju šansu vidi upravo u bojkotu izbora od strane prave opozicije.
Pravo reći, i Vučić je najmanja nepoznanica, njemu je do razgovora sa opozicijom ko do one stvari, on bi, da se jedini pita, zakonom uveo bojkot izbora od strane opozicije. Zato opozicija mora biti odgovorna, kao što i narod mora biti odgovoran, i podržati je u tome, jer ma koliko u toj vreći bili i šuti i rogati, treba imati u vidu da i šuti, kao i obrnuto, imaju problem što su u istoj priči sa rogatima.
Nema alibija, i nema odstupanja, ovo zlo neće samo otići. Uostalom, u redovima koji slede je mala ilustrracija tog zla. Vučić opet, i sabajle, bio na mali ekrani, ovaj put kod takoreći svoje lične novinarke. Šta rek’o, rek’o da nas čeka teška jesen na Kosovu, kako je snabdevao Srbe na Kosovu, biće u memoarima, sledi investicioni ciklus od 10 milijardi evra, biće putevi, biće pruge, biće avioni, plate ima da rastu, penzije ima da rastu, bićemo lideri, ima prostora da uzmemo dve milijarde evra kredita, a da ne povećavamo javni dug (!), jer ćemo imati rast koji će pokriti kredite…
Od Beograda do Novog Sada će se stizati za 27 minuta, 200 km na sat, neće tu biti jedan kolosek, pa da se vozovi sudaraju, auto-putevi će biti svuda, i biće gužve na putevima, jer u automobilima će biti po jedan čovek, svaka porodica će imati po 2-3 prevozna sredstva…
Njega su prisluškivali 24 godine, a opozicija kuka, dobio je tvrdu informaciju da niko ne prisluškuje Đilasa i Jeremića. Pitao je, slušate li Đilasa i Jeremića, rekli su, ne! A razgovori vlasti i opozicije, neka razgovaraju koliko hoće, na sve su spremni, pričaju da je uzurpirao medije, a on je, maksimalno, dva puta godišnje na RTS-u… U kampanji će učestvovati sa najvećim zadovoljstvom, to ne mogu da mu zabrane, oni hoće na silu, ali na silu ne može, kako da ga pobede, pa on od svih ustaje 3 sata ranije, a leže 6 sati kasnije…
Vidite sa kim se ima posla, izlaz je jedino da mu međunarodna zajednica nacrta šta se podrazumeva pod slobodnim izborima. Inače, on će da „razgovara“ do sudnjeg dana, ne treba mu dozvoliti da to bude na njegov šibicarski način.
Dragan Todorović
Izvor: kolubarske.rs
