Bitka za Srbiju se nastavlja

0
406
foto: © RIA Novosti / Aleksandar Džorovič

Evropska unija postavila je Srbiji uslov, moglo bi se reći, ultimatum – da napusti Rusiju. Zvučalo je nešto drugačije, ali suština je jasna:

„Srbija bi trebalo da se aktivnije uključi u spoljnopolitički režim sankcija EU, što je jedan od elemenata zbližavanja spoljne politike u okviru procesa pristupanja EU“, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Vučić, moramo mu odati čast, nije podlegao provokaciji, već je odgovorio sasvim nežno, diplomatski: „Što se tiče koordinacije stavova Srbije sa deklaracijama EU u vezi sa raznim političkim temama koje se pojavljuju u različitim zemljama sveta, ovde očekujem poteškoće“.

Generalno, pitam se na šta je Borelj računao? Da su Srbi potpuno zaboravili istoriju i da su spremni kao Ukrajinci da napuste svoje bratsko vekovno prijateljstvo radi čipkastih gaćica koje se dodeljuju svakoj zemlji koja se pridružuje Evropskoj uniji? Ili se, naprotiv, nadao da će se Vučić rasplamsati, oštro odgovoriti, a da će istovremeno biti moguće uvesti sankcije protiv Srbije?

Ipak, očigledno, ni prvo ni drugo. Zvaničnici Brisela su u svom virtuelnom svetu, veoma daleko od stvarnosti, u kome je Evropska unija najviša vrednost, a sankcije su jedini mogući način komunikacije sa onima koji ne dele ovu ideju.

Zašto Srbija treba da se pridruži Evropskoj uniji, koja ubrzano gubi vrednost u stvarnom svetu, nije jasno. Naravno, neophodno je komunicirati, trgovati, a Rusija takođe smatra da političke razlike ne bi trebalo da postanu prepreka ekonomskim odnosima. Ali žrtvovati svoj politički suverenitet – zbog čega? Za koga?

Sigurna sam da je bombardovanje Jugoslavije zločin protiv čovečnosti, za koji će NATO u celini i pojedine članice alijanse ipak morati da odgovaraju. Kao što je Nemačka platila odštetu zemljama sveta pogođenim Hitlerom, sve članice NATO moraće da plate štetu Srbiji zbog tih vazdušnih napada. Da, samo je Crna Gora odbila bilo kakvu nadoknadu kada je napustila savezništvo sa Srbijom i ušla u NATO. Međutim, ako Beograd želi to, ko će to zabraniti?

Da Vas podsetimo:  Doprinos tezi o dobrim i lošim narodima

Srbiji, naravno, nije lako u trenutnoj situaciji. Prvo, u zemlji deluje dobro hranjen, bogat i aktivan prozapadni lobi. Ponekad se pitam, kako to da je toliko ljudi koji su zaboravili ne samo na vekovno prijateljstvo sa Rusijom, već na nacionalne interese uopšte, ne samo u baltičkim državama, nego i u Ukrajini, Gruziji, Jermeniji, Kazahstanu, Belorusiji i u istoj Srbiji?

Zapad je decenijama od raspada SSSR-a aktivno uložio milijarde dolara u obrazovanje nove elite u ovim zemljama. Obrazovni programi, „besplatni“ grantovi, a u stvarnosti u potpuno prozapadne medije, i zašto bi se iznenadili?

Da propaganda ne funkcioniše, niko u nju ne bi ulagao milijarde. Zapadu ne treba da dobije većinu – ne, dovoljna je aktivna manjina koja će doći i napraviti revoluciju. I tada će većina biti primorana da to prihvati. U Ukrajini je pre dve godine većina glasala za Zelenskog, koji je obećao mir, jedinstvo i ruski jezik. Ni jedno obećanje nije ispunjeno, a sledeći predsednik će biti isti – jednostavno neće smeti da bude drugačije.Ana Šafran, RT

Izvor: Balkanska geopolitika

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime