Ništa nije slučajno kod čelnika RKC na brdovitom Balkanu, naročito od okupacije BiH po odluci Berlinskog kongresa, daleke 1878.godine.
Prvosveštenici katolički tada su bili većinski stranci, te je okupatorski režim u njih imao neograničeno poverenje, dok se ubrzano stvarala domaća dušobrižnička elita, koja će se baš iskazati tokom postojanja NDH i počinjenog genocida nad Srbima, Židovima i Romima.
Posle obnove zajedničke države Jugoslavije, planski se prikazujući komunističkom žrtvom, uspešno je RKC dobivala svu potrebnu podršku u zemljama tzv „demokratije“, podržavajući usput kadrove hrvatskih komunista u BiH, koji su istinu o genocidu nad Srbima uporno prikazivali kao „velikosrpske laži“, koje grubo vređaju celokupan hrvatski narod u zajedničkoj državi!
Do kojih razmera je to išlo, ponajbolje svedoče memoari Branka Mikulića, partijskog moćnika koji je pod kapom SK (Saveza komunista) dugo krojio tesnu srpsku košulju.
U momentu pretećeg građanskog rata, dva partijska čelnika SK BiH, Hrvati Mikulić i Ištuk, dogovorili su susret sa čelnicima „crkve Hrvata BiH“, kako bi razmenili mišljenje i doneli zajednički stav „šta im je činiti“, bez i pomisli da to rasprave sa nekadašnjim partijskim saradnicima Srbima i muslimanima, iako su godinama prodavali maglu o „tri bratska naroda“, ali u kritičnom trenutku ipak se prikloniše onom orvelovskom stavu prasca Napoleona (i to u Sarajevu), o „jednakosti“!
Posle Dejtona, kada shvatiše da su požurili sa stvaranjem M-H federacije, RKC sveštenici uporno pričaju mantru o „nerešenom položaju“ Hrvata u R Srpskoj, naročito dokazujući da je banjalučko područje i Posavina vidno ugroženo, jer su Hrvati navodno „brutalno proterani“!
Istinu, da su banjalučki Hrvati uz pomoć katoličke crkve birali kuće po zagrebačkim naseljima Kozara, Kozari bok i Žitnjak, gde su dotada živeli Srbi, koji su radničkim kreditima (koje su uredno vratili!) izgradili te kuće na placevima koje su obezbedile fabrike, u projektu stambenog zbrinjavanja svojih radnika.
Našavši se u ulozi talaca u ostrašćenoj srbožderskoj sredini, prezrivo nazivani „trofazni“ još iz vremena „bratstva-jedinstva“, bez vidljive zaštite zajedničke raspadajuće države, pritisnuti od lokalnih sveštenika, menjali su svoje kuće na neviđeno, jer posle osamostaljenja BiH nisu mogli dobiti hrvatski pasoš već samo putni list, koji je omogućavao trajno iseljavanje u novoproglašenu državu.
Hrvati iz Posavine, uz pomoć „crkve u Hrvata“ i HDZ, merkali su usput imanja Srba u Zapadnoj Slavoniji, pritom uvek birajući bolje, a hrvatska policija je asistirala ako bi se domaćin tome opirao, te su uporno jurili sakrivene četnike, odvodeći muške glave u stanice policije da dadu izjavu, posle čega su naprasno pristajali na selidbu, bez ikakvih pitanja!
Sada, četvrt veka od tih profiterskih „nestašluka“ u kojima su aktivno pomagali, čelnici „crkve u Hrvata“ uporno vape za rešavanjem „hrvatskog pitanja“ u R Srpskoj!
Vidljivo je da čelnici HDZ BiH imaju jasan stav, o suštini problema u nekadašnjoj HRHB (Hrvatska republika Herceg Bosna) koja se utopila u muslimanski deo BiH, a deo pokvarenjaka u Sarajevu glumata „hrvatsko telo“ u zajedničkim organima, koje gauleiter Incko uporno pokušava da nametne kao jedino moguće rešenje (vidljivo i na srpsku i na hrvatsku štetu)!
Tako se istinski predstavnici hrvatske populacije, uglavnom locirane u Zapadnoj Hercegovini, nađoše na zajedničkim pozicijama sa vladajućom SNSD u R Srpskoj, kada su u pitanju odnosi konstitutivnih naroda u dejtonskoj BiH, i njihovo pravilno rešavanje.
Takav njihov stav, izazvao je otvorenu kritiku u javnosti (što se retko događa!) čelnika HDZ u Mostaru, od nadbiskupa Vrhbosanskog, kardinala Vinka Pulića i biskupa banjalučkog Franje Komarice, koji sinhrono naglašavaju da je neprihvatljivo da se ne pokreće pitanje „etničkog čišćenja Hrvata iz banjalučke regije“ i naročito iz Posavine!
Kritikuju, ako se i pokrene eventualno pitanje trećeg entiteta, da ti čelnici uopšte ne insistiraju na tim „gorućim hrvatskim pitanjima u BiH“!
Ceo građanski rat, oba prvosveštenika bili su zaštićeni, jedan u Sarajevu, drugi u Banjaluci, uživajući imunitet kao i strani diplomati!
Iako je ceo rat uporno širio neistine o opravdanoj odbrani ugroženog srpskog naroda u BiH, biskup Komarica je spokojno nastavio ispoljavati netrpeljivost i prema organima vlasti i prema srpskom narodu R Srpske, ali je prošle godine ipak prevršio meru!
Ne slučajno, imenovan za činodejstvujućeg u crkvenoj ceremoniji odavanja počasti hrvatskim fašistima, koji su 15.maja 45. u Austriji kod mestašca Blajburg dobili poziv da polože oružje i krenuli u proboj, pokušavajući da se domognu spasonosne američke zone, kod „križa“ koji su još u vreme hladnoratovske razmirice podigli ustaški emigranti, biskup Komarica je zakukao o „etničkom čišćenju“ Hrvata u „genocidnoj tvorevini“ R Srpskoj!
Biskup pritom poziva UNHCR da reši taj problem, u skladu sa obavezama iz Dejtonskog sporazuma o slobodnom povratku prognanika na svoja imanja!
U ubrzanim pripremama za očekivanu i željenu pobedu Hilari Klinton, RKC je aktivirala sve svoje kapacitete, kako bi spremno dočekala završnicu, nasilno zatiranje R Srpske uz pomoć NATO snaga u regionu, tačnije uz aktivno učešće hrvatske vojske, kao prednjeg ešalona.
Imenovanje generala Gotovine za savetnika predsednika hrvatske vlade, kao deo tih priprema, iskorišćeno je odmah za novu akciju.
Biskup Komarica, baš uoči božićne svečanosti, udelio je svoj blagoslov „umetničkom delu“ generala Gotovine, portretu blaženog Hansa-Ivana Mertza, koji se kao austrijski Nemac rodio u okolini Banja Luke, gde mu je otac službovao kao okupatorski činovnik u BiH!
Za očekivati je, da se ovo „vredno umetničko delo“ smesti u katolički samostan na Petrićevcu (deo Banjaluke), tu gde je nekada službovao fratar Miroslav Majstorović, upravnik logora Jasenovac prozvan „fra SOTONA“, organizator pokolja srpske dece u školi u obližnjem selu Drakulići.
Ako se slučajno pobune ti Srbi, trebalo bi da znaju da je RKC odvojena od države, a R Srpska i nije država već je to BiH, koja će rado dati pristanak da se „umetničko delo“ trajno smesti u samostan!
Ako se Srbi bune, molim, tu je Incko i moćni NATO, a možda će gnevni Srbi i da „samoorganizovano“ napadnu „ugrožene Hrvate“ u Posavini barem, ili u zapadnom delu banjalučke regije, pa da moćni hrvatski „crni jastrebovi“ brže bolje ponesu već spremne bojovnike, planovi su provežbani, general Gotovina verovatno je i svoje natoovske čizme naviksao, samo još da se opaše, pa da se njegova uzoritost Komarica pomoli za srećan ishod planirane akcije pacifikacije srpskih divljaka, koji već više od veka ugrožavaju „miran suživot“ na tim „poviestnim hrvatskim tlima“ (još iz države Nemanjića)!
Njegova uzoritost, zasigurno nije čitala onu dečju pesmicu J Jovanovića Zmaja pod imenom „Ribarčeta san“, ali uz trapist iz samostana „Zvijezda“ i čašu mostarske „žilavke“, imaće sličan ugođaj za „rešavanje“ nepostojećeg „hrvatskog pitanja“ u R Srpskoj!
Naročito posle poklona iz Rusije za srpsku vojsku, koji se radosno obeležava kao „6-30-30“, sa značenjem da je po Dejtonskom sporazumu Srbija garant bezbednosti R Srpske, a taj poklon značajno menja ranije odnose koji se više ne moraju definisati sa „mora se“, već IMA SE, MOŽE SE, ukoliko hrvatski neofašisti posegnu za radikalnim „rešenjem“!
Vladimir Frolov
www.fsksrb.ru
___________________________________________________________________
Uzoritost – službena titula biskupa RKC.
