Velja i DSS, pojačani Stamatovićem, a bez Dveri, ponovo zajedno, DS zaustavio pad, Janković formirao pokret, Jeremić najavljuje stranku, Čeda ni na nebu ni na zemlji, a Bojan Pajtić ih, iz političke hladovine, sve bratski kritikuje što na Tviteru, što sa naslovnih strana. Gde je danas, realno, srpska opozicija? I šta može?
Na opozicionoj političkoj sceni na delu je pregrupisavanje, ocenjuje za Sputnjik Bojan Klačar iz Cesida i uočava tri razloga za takvo delovanje stranaka.
Prvi je očigledna snaga SNS-a, pa opozicione partije vide da same ne mogu da budu ozbiljan protivnik. Drugi je pojava dva nova politička aktera Saše Jankovića i Vuka Jeremića, koji uzimaju već postojeće glasove od različitih stranaka.
Treći razlog je činjenica da je opozicija u poslednje tri ili četiri godine propustila dobre prilike da napravi neku vrstu ujedinjenja, pa sad to mora da radi imajući u vidu da su beogradski izbori na pragu.
Početak britanske odbrane svog zabrana
Dogovor o zajedničkom opozicionom delovanju Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i Pokreta „Za zdravu Srbiju“ Klačar vidi kao prvu opozicionu koaliciju koja je sa jedne strane iznuđena, jer nijedna od te tri stranke ne može sama da napravi nikakvu vrstu dobrog rezultata.
Sa druge strane, ta koalicija je, dodaje Klačar, programski jasna, ideološki utemeljena, ali je zanimljivo da ne vide Dveri kao deo tog paketa.
„Dveri su i u pogledu rejtinga i organizaciono i po vidljivosti u boljoj poziciji nego bilo koja od tri stranke koje su napravile savez, pa se oni možda plaše da ih stranka sa mladim biračkim telom u naletu ne proguta. Drugi razlog je loša istorija saradnje Dveri i DSS-a“, pojašnjava Klačar.
Očigledno je, konstatuje za Sputnjik politički hroničar Željko Cvijanović, da u ovom trenutku integrisanje opozicije nije realno i da će biti napravljena dva bloka, liberalni i nacionalni. Međutim, Cvijanović kao veoma važnu stvar ističe da prvi put posle 5. oktobra srpsku nacionalnu politiku ne kontrolišu Britanci i Amerikanci.
„Srpsku nacionalnu politiku u ovom trenutku mnogo više, ne mogu da kažem kontrolišu, ali je bliska Nemcima, kao nekad tridesetih godina prošlog veka iz vremena Stojadinovića. I ne može se reći da je bliska Rusima, ali negde gleda da ih ne izneveri“, tvrdi Cvijanović za Sputnjik.
Britanska nacionalna politika je uvek imala jedan osnovni karakter — bila je revolucionarna, analizira Cvijanović.
„Bila je revolucionarna 1941, bila je revolucionarna 1903, bila je revolucionarna 2000. godine u oktobru. I ovo je neka vrsta okupljanja tih revolucionarnih nacionalnih snaga. Naravno, tu je i DSS čija istorija od odlaska Koštunice do danas jeste istorija neuspelih pokušaja da se otrgnu od britanskog uticaja“, rezonuje Cvijanović.
Vučić, njegova stranka za koju Cvijanović kaže da je barem po biračkom telu nacionalna, i svi poput Miroslava Parovića, Vladana Glišića ili Dragana Jovanovića, koji inkliniraju njemu, dobiće „engleski odgovor“, tačnije, njegov početak.
U ovom momentu je cela opozicija pod angloameričkim uticajem, smatra Cvijanović i pojašnjava da to nije možda zbog njihovih osnovnih afiniteta, ali svakako po istoriji koja je uglavnom DOS-ovska i svakako po igranju opozicije.
„Dakle, ako je vlast pod nemačkim uticajem, normalno je da će opozicija biti pod britanskim i američkim. I to su dva bitna momenta koji našu opoziciju i nacionalnu i liberalnu neizbežno čine angloameričkom“, jasan je Cvijanović.
Šta onda možemo očekivati u narednom periodu glede opozicionog delovanja na političkoj sceni.
Opozicija u nokdaunu: Bolje da grade sebe nego da ruše Vučića
Uprkos drugačijem bekgraundu, Vuku Jeremiću bi, prema Klačarevom mišljenju, bilo realnije da razmišlja o saradnji sa Sašom Jankovićem, nego da eventualno pravi koaliciju sa, recimo, blokom koji je okupljen oko DSS-a, Stamatovića i Nove Srbije.
Jeremićevo biračko telo, pojašnjava Klačar, nije toliko ideološki vezano za njega da ne bi moglo da razume da on može da sarađuje sa nekim ko mu nije toliko ideološki blizak.
„Čini mi se da će u budućnosti biti pokušaja pravljenja više kolona koje bi zajednički pokušale da nastupe pre svega na beogradskim izborima. Jedna da bude oko DSS-a, druga da bude Saša Janković, DS, Vuk Jeremić, možda još neki manji pokret. Budućnost ostalih stranaka je u ovom momentu potpuno nepoznata, a tu pre svega mislim šta će se dešavati sa LDP-om i Tadićevim SDS-om“, predviđa Klačar.
Ne bi mi bilo iznenađenje, dodaje on, da dobijemo prilično rascepkanu političku ponudu i na sledećim izborima što bi za opoziciju opet bilo prilično pogrešno i loše, jer apsolutno ne postoji način da oni naprave neku vrstu boljeg rezultata na takav način.
Ta angloamerička opozicija je uvek revolucionarna, replicira sa druge strane Cvijanović.
„Ovakva ili onakva, ali je revolucionarna. I uvek je zadržavala taj aspekt delovanja. Dakle, kad Pajtić kaže: ’Neće se 5. oktobar dogoditi sam od sebe ponovo, nego moramo da ga zaslužimo, moramo da nešto poradimo na tome‘ — to je zapravo to“, kategoričan je Cvijanović.
Ne najavljujem 5. oktobar, pojašnjava taj novinar na naše insistiranje na preciznosti, nego najavljujem da se oni neće libiti nikakvih revolucionarnih sredstava da ponovo dođu na vlast.
„Opoziciju u ovom trenutku okuplja revolucija“, zaključuje Cvijanović.
Nenad Zorić
www.rs.sputniknews.com
