Bog može da prašta, ali ne i Srbija

2
5216
Veljko Lalić
Veljko Lalić

Ja sam, inače, rođen u korupciji, a ne u grehu… Moja majka je, naime, te davne 76. ostavljena da se satima porađa sama u porodilištu na Zvezdari, tačno preko puta kuće gde smo živeli, jer se na stolu pored porađala „mesarova žena“. Ni to što mi je otac radio u Večernjim novostima, ni to što smo dakle zbog toga imali neke veze, nije pomoglo pred čistim kešom koji je mesar doneo u porodilište.

Tako sam ja dobio neko kranijalno krvarenje, pokušavajući da izađem dok je vrištala mesarova žena, ali na moju sreću i ona se brzo porodila, pa nisam završio s oštećenjem mozga, iako mnogima to sigurno ne izgleda tako 🙂 Ne znam šta je bilo s mesarovim detetom, ali je kasnije u osnovnoj školi najodvratniji lik bio upravo neki mesarov sin. Do petog razreda je bio potpuni kreten, a od petog isto to, samo bahati potpuni kreten.

Svako ovde zna, ‘ajde da se ne lažemo, da će nečiji sin manje odgovarati, ako uopšte odgovara kad pregazi nekog pešaka. I zato su ove situacije koje imamo u Srbiji samo preokrenula dva hrabra oca. Tijanin koji je podigao sve medije i Lukin, koji veruje policiji. Ali i svom osećaju…

Deca tih prvobitnih akumulatora kapitala, dakle mesara, pekara i ostalih predkapitalističkih maloprivrednika pravila su najveće gluposti. Uvek su bili spremni da mortus pijani sednu u kola. Da tako pijani brzo voze. I ne sumnjam, da pobegnu. Bili su jednostavno odvratni. Čak su i potencirali na tome.

Moj prvi novinarski zadatak bio je nesreća nekog bahatog klinca koji je u tatinom poršeu pobio nekoliko ljudi na ulazu u Terazijski tunel. Koliko se sećam, pekarov sin koji bi i prošao bez kazne da nije usledio medijski pritisak. Policajac je uzeo pare, kao i sudija… To smo svi znali.

Da Vas podsetimo:  „Pozdrav iz Prizrena“: Upoznajte norveškog čuvara starih razglednica sa Kosova

Zato meni ovo na Brankovom mostu na to liči, a ne mora da bude. Deluje mi kao da policija radi sve da pronađe ubicu, ali da u isto vreme neko u policiji (toliko nespretan) čini sve da ga ne pronađu. Kao kad centarhalf uzme pare da napravi penal, a njegov tim se ubije da dobije utakmicu.

Ali nisam hteo o tome da pišem ove nedelje. Već o osećaju koji imamo mi Srbi, kao mušice pred dolazak Oluje. Ne bih naravno da teorija završi kao dodatak u novim Večernjim novostima, ali ne znam da li ste primetili kako vaši prijatelji non stop pričaju o Ukrajini, svetskom ratu, dolaru, neviđene nesigurnosti zbog koje ponovo žele da pobegnu iz zemlje.

Dakle, nije ovo teorija o vazdušnom pritisku koji osete mušice pa vam utrče u stan, već iskustvena logika. Kao što su Srbi s one strane Drine devedesetih znali da će rat, a mi nismo znali. Kao što danas mi znamo šta dolazi kad odlazi Holbruk.
S druge strane, na nama lično je implementirano pravilo „sto za jednog“ po kojem radi moderni svet. Tako danas Holanđanin iznad Ukrajine vredi kao 200 Ukrajinaca, 1.200 Palestinaca ili na primer 7.800 Iračana. I to ću da predložim Vuku ako pobedi Merkelovu u trci za generalnog sekretara UN, da odmah uvedu tablicu za izračunavanje mrtvih civila.

Mi to već imamo u civilnoj upotrebi. Svako ovde zna, ‘ajde da se ne lažemo, da će neki mesarov sin manje da odgovara, ako uopšte odgovara kad pregazi nekog pešaka. I zato su ove situacije koje imamo u Srbiji samo preokrenula dva hrabra oca. Tijanin koji je podigao sve medije… Inače, šta bi on sve čitao u novinama da je prošlo dva-tri meseca? I da li bismo i mi znali? Ili Lukin otac, koji veruje policiji. Ali i svom osećaju… I tome da svi vidimo onog centarhalfa.

Da Vas podsetimo:  Srbija diskriminiše svoje državljane koji žive na Kosovu?

Takvi smo mi ljudi rođeni u korupciji, a ne u grehu. I zato sve te priče koje ovde Vučić priča ništa ne važe dok ne uvede jedno jevrejsko pravilo: „Bog će ti oprostiti, ali država Izrael neće nikada“.

Šta je to danas – što ti država Srbija neće oprostiti nikada… Tijanu i Luku. Za početak.

Veljko Lalić

Nedeljnik

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime