Foto: Marko Aleksić / Milan Kulauzov sa svojim sestrama
Bogoslov Milan Kulauzov, pripadnik Srpskog dobrovoljačkog korpusa i pokreta Zbor, bio je čovek vere, znanja i neugasive hrišćanske ljubavi.
Bezbožna komunistička ruka mu je oduzela život na Kočevskom Rogu 1945. godine, bacivši ga u jame zajedno sa svojom braćom, srpskim dobrovoljcima, nedužnih žrtava novog bezbožnog komunističkog poretka.
Rođen je 20. juna 1921. godine u Mokrinu
Milan Kulauzov je rođen 20. juna 1921. godine u Mokrinu, banatskom mestu udaljenom svega dvanaest kilometara severno od Kikinde.
Rođen je u pravoslavnoj i čestitoj porodici, od oca Bogdana (1894–1941), vernog sluge Crkve i predanog crkvenog pojca, i majke Milice, rođene Blažić (1895–1961),
Porodica Kulauzov kasnije se preselila u Smederevo, gde je otac Bogdan nastavio svoju službu kao crkveni pojac, živeći u domaćinstvu uglednog prote Milana Đ. Vlajkovića. U takvom okruženju, prožetom molitvom, knjigom i dubokom privrženošću pravoslavnoj veri, rastao je i sazrevao mladi Milan, upijajući vrednosti koje će ga krasiti do poslednjeg daha.
Poslednji trag
Jedan od poslednjih poznatih tragova Milanove životne putanje jeste telegram poslat septembra 1944. godine iz Požarevca, u kojem se javlja svojoj porodici sledećim rečima:
„Živ i zdrav ne branite, Vaš Milan Kulauzov.“
Mučenička smrt
Milan Kulauzov nije doživeo da vidi obnovu svoje Otadžbine. Mlad, obrazovan, bogat duhom i prožet iskrenom hrišćanskom ljubavlju, postao je žrtva komunista i novog režima koji je mrzeo sve što je Milan Kulauzov predstavljao, veru, tradiciju, obrazovanost i Boga.
Bezbožna komunistička ruka nije poštedela ni njegovu mladost, ni njegovu nevinost, ni njegovu dušu.
Svoj zemaljski put završio je mučenički, ubijen i bačen u jame Kočevskog Roga, maja 1945. godine, daleko od rodnog Mokrina i voljene porodice.
Autor: Marko Aleksić
