U Srbiji se od 2000. godine sprovode reforme, koje traju i danas. Svaka nova vlada je imala svoje viđenje reformi u vojsci, školstvu, zdravstvu i svaka vlada je donosila bolne odluke, ali je ova sadašnja sve njih nadmašila. Smanjene su plate i penzije, poskupela je struja, poskupele su životne namirnice, rečju, pao je standard stanovništva. Građani su nezadovoljni, što se odrazilo na ugled vladajuće partije.
Ovih dana je prvi ministar Srbije najavio da postoji mogućnost da podnese ostavku! Srbija je zaista zabrinuta zbog ove vesti. Posle niza opasnih predviđanja po gospodara Vučića, počev od, kako je sam najavljivao, mogućih atentata i ugroženosti njegovog života pa preko planiranog kako se kasnije ispostavilo, lažnog, državnog udara koji je glasno i skoro histerično najavljivao njegov glasnogovornik Vučićević, sada se pojavljuje i vest da će možda doći do vanrednih izbora i do ostavke premijera. Ako je gospodar Vučić uvređen što su mu tamo neki neodgovorni elementi zviždali na otvaranju Evropskog prvenstva u vaterpolu, pa šta, na to ne treba da se osvrće. Dokoni ljudi, ne znaju šta će, pa zvižde. Zviždali su svojevremeno i Olandu u Francuskoj, pa da li je ponudio ostavku? Nije, eno, čovek i dalje uspešno vodi svoju zemlju. A i o Vučićevom uzoru, Merkelovoj, njeni građani ne misle najbolje, naprotiv, predlažu da je treba prisiliti da položaj kancelarke napusti u ludačkoj košulji! Tako je to kad je neko javna ličnost, ljudi se s pravom kritički odnose na njegov rad, pogotovo ako ga biraju.
Srbija je zabrinuta zbog ove najavljene ostavke. A taman se narod navikao na nemaštinu, na najniže plate i penzije u regionu, na po jedan obrok dnevno, navikao se na štednju, navikao se na neredovne isplate plata kod privatnika, navikao se na radno vreme od deset i više časova, ni za praznike se nije mnogo razbacivao, sve sledeći ideju našeg vođe o štednji, o protestantskom načinu razmišljanja o radu, radu i samo radu. „Nagradu za trude, nebo će mu dati“, mislim narodu.
I taman Srbi nekako proslaviše doček Nove godine, pa Božić, a evo prođe i doček srpske nove godine i sve se lepo smirilo, vreme sunčano i prohladno, samo za praznike snega taman koliko treba, a ono odjednom, grom iz vedra neba! Vest iz kabineta premijera o mogućoj ostavci. Izgleda da je ova vest baš neke u svetu mnogo potresla!
To svakako nije dobro za Srbiju pogotovo što gospodin odlazeći Kirbi hvali i podržava gospodara Vučića i njegovu Vladu i njihov način vođenja Srbije. Ovih dana se iznenada ni od kuda pojavio i Montgomeri. Da li se neko još seća tog lika iz opskurnih devedesitih kad je bio ambasador u Srbiji? E, on nam je ovih dana osvežio sećanje.
Pojavio se kao glasnogovornik Brisela i predočio je Srbiji šta treba sve da uradi kako bi uopšte mogla da bude član elitnog kluba EU. Došao je da nam kaže, onako usput, pred najavljene izbore, kako je on, Montgomeri, veoma zadovoljan Vučićem, jer “Zapad definitvo ne odustaje od Vučića. Naprotiv. Realnost na srpskoj političkoj sceni danas je da u svakom slučaju nema realne alternative Vučiću”. Došao je da podrži Vučića, da ga ohrabri posle zvižduka u areni, a kako i ne bi, on je njihov SNS teoretičar, pisao im je Program kad su se odlučili na istorijsko NE Šešelju i formirali novu stranku, Srpsku naprednu stranku. Ona radikalska u kojoj su sticali iskustva u političkoj borbi u srpskom parlamentu u vidu pljuvanja, psovanja, polivanja vodom i gađanja cipelama, mnogo je bila prostačka, nekako neuljudna i neevropska. Sad su se upristojili, obukli lister odela i cipele od nekoliko hiljada evra (sve da bi bili na europskom nivou!) ceo svet ih poštuje, nijedna vlada u Srbiji nije imala veći ugled od ove Vučićeve kako sam premijer ističe s ponosom. Dobro, desi se eto ponekad da neko iz SNS-a ispadne iz diplomatskog diskursa kao gospođa Zorana onomad, koja je odbrusila ruskom potpredsedniku vlade na njegov dobronameran savet da Srbija razmisli o svom putu u EU da ne bi njihove žene strepele noću same da izađu. E pa to je za našu europejku bilo previše i ona je rekla da on, gospodin Rogozin, vodi računa o Rusiji a mi ćemo o Srbiji. Tako mu je rekla, da li sa znanjem Vučića ili Odlazećeg, ko bi ga znao. Nikad se nije usudila ni reč da kaže na neukusne primedbe odlazećeg ambasadora SAD Kirbija, kad se direktno mešao u unutrašnje stvari Srbije i držao nam pridike. Ali, gospodin Kirbi je zaslužan građanin, on kao da je bio član srpske vlade, imao je svakodnevne brifinge sa određenim političarima i s pravom je delio Srbiji dobronamerne savete. On je opomenuo Srbiju da ona nema nikakve koristi od Rusije, jer Rusija Srbiji nije dala nikakav novac, a SAD i EU su u Srbiju uložile milone evra! Zaboravlja gospodin Odlazeći da je njegova zemlja zajedno sa svojim evropskim trabantima Srbiji načinila ogromnu materijalnu štetu procenjenu na 200 milijardi evra, pa to što oni „daju“ nije ni kamata od onoga šta nam duguju! Povodom lažne najave državnog udara, izjavio je kako on i SAD nemaju nameru da ruše Vučića, kako on podržava vladu Srbije i njenu saradnju sa MMF-om i smatra da mora da se uspostave međudržavni odnosi između Srbije i Kosova. Posle ovakvih njegovih izjava pitanje je ko zapravo formira srpsku vladu posle izbora, i da li je i sadašnja srpska vlada zaista srpska?
Montgomeri je u intervjuu datom Tanjugu rekao da američka vlada ima mnogo važnije prioritete od Balkana, a da je na Balkanu angažovana samo iz tri razloga:
prvo želi da „nezavisno Kosovo bude u potpunosti priznato i prihvaćeno, drugo želi da Bosna ostane unutar sadašnjih granica i treće, ne želi bilo kakvo izbijanje nasilja u regionu“. Nije naravno ostavio po strani ni odnos Srbije i Rusije i tu je imao zamerke, jer „Rusija ne čini Srbiji uslugu koncentrišući odnos na vojno područje, što se predvidljivo ne dopada mnogima u EU“. To je ustvari alfa i omega evropske i američke politike u odnosu na Srbiju.
Svi, i u Evropi i u SAD, podržavaju Vučića. Podržavaju ga i Rusi, čim dolaze da se sretnu s njim. To na neki način potvrđuje i dolazak potpredsednika Ruske vlade gospodina Rogozin, koji je sa sobom doveo visoke vojne zvaničnike. Ponudio je Srbiji otvoreno prijateljstvo i savezništvo sa Rusijom, ali i naoružanje koje bi Srbija želela. Bilo je reči i o ruskom zenitnom raketnom sistemu S-300, ali je Vučić dobio samo maketu, a za realno borbeno sredstvo je rekao da je Srbija siromašna i nema novca za tako nešto. (ali ima za Srebrenicu, 5 miliona evra!). I predsednik i premijer Srbije su se ponašali oprezno u razgovorima sa gospodinom Rogozinom, jer su bili svesni da ih SAD i EU pažljivo posmatraju. Mora se paziti na postupke, Hag nije daleko, eno ga na dva sata leta avionom! Gospodar Vučić je na nagoveštaje kako bi Srbija od Rusije dobila defanzivno oružje dobio veliku kritiku od hrvatskog ministra vojnog, na šta je naš mudri premijer lucidno izjavio da kad Hrvatska prestane da nabavlja ofanzivno oružje, Srbija će prekinuti snabdevanje defanzivnim oružjem.
U ovom uskovitlanom vremenu, kad se zahuktava svetska kriza i organizovano se stvara haos u evropskim zemljama za šta se koriste došljaci sa Bliskog istoka, kad su ratni sukobi i udari terorista izvesni na bilo kom području ne samo u Evropi, a zna se kad god se neko spremao da udari na Rusiju, prvo je udarao na Srbiju, ovakve infantilne izjave naših zvaničnika nemaju nikakve veze sa realnošću.
I tako, prvi dani Nove 2016. godine obećavaju da će u Srbiji sve biti isto, ako ne i gore. Izbora će biti, a možda neće, ostavku će premijer dati, a možda neće! Ali za svaki slučaj, predsednik srpske vlade je već započeo svoju izbornu kampanju. Za početak, doveo je Montgomerija. Videćemo šta će dalje da se dešava. U Srbiji je sve toplo-hladno. Ali ima nešto i dobro: svi penzioneri i zaposleni u državnim službama su dobili jednocifrena povećanja plata i penzija (u rasponu od 1,25 do 4%), hapse se tajkuni, u policiji se vrši čistka, otkaz dobija preko hiljadu ljudi, gospođa Kori Udovički intenzivno radi na uvođenju platnih razreda, pa u nemogućnosti da to dovede do kraja, predlaže otpuštanje oko 20 hiljada ljudi iz administracije, što može da bude, ali i ne mora. Najava ostavke premijera i samim tim pada vlade, najavljuje zanimljiva stranačka događanja u Srbiji. Počeće da radi besplatan bioskop, a ribari ljudskih duša će imati pune ruke posla. U svakom slučaju i bez najave toplih dana, čeka nas vruće proleće i još toplije leto!
Za Korene
Mirjana Anđelković Lukić