Boli nove Vučićeve što nekoga boli uganuta noga. Isto kao što je za polomljene noge i ruke, unakažena lica slomljenih vilica mladih i kukova starijih dama i gospode, godinama boleo Đilasove. Mesecima su mnogi građani, a neki stariji i godinama, ležali nepokretni po bolnicama i domovima, jer iz neobjašnjivih razloga nekima od njih nije bilo moguće operisati polomljeni kuk.
Da li znaju koliko je mladih koji su u stogom centru glavnog grada Srbije, na Terazijama u Beogradu, trčali jedno drugome u zagrljaj u koji nikada nisu stigli? Umesto poljupca voljene ili voljenog, poljubili su pločnik i probudili se iz nesvesti u nekoj bolnici. Veruje li neko da je neke Đilase i Vučiće briga što je neodgovornost od njih postavljenih direktora, a od tih direktora zaposlenih šefova, direktan krivac i uzrok za mnoge patnje i probleme koje će pojedince pratiti možda i ceo život? To što je od neke lepotice ili mladića u cvetu mladosti, neka rupetina ili na trotoaru izdignuto „ostrvce od betona“, kome tu nije mesto, u sekundi stvorilo nesrećno i možda fizički i psihički unakaženo biće… koga briga za to? Osiguranje će pokušati na sve načine da platiti što je moguće manje i umesto lepih i zdravih zuba mladići i devojke će imati jeftine proteze. Juče vitke i brze noge će hodati uz pomoć štaka ili štapa, a nečije će se možda doživotno biti nepokretne u jeftinim invalidskim kolicima na „ručni pogon“ i sa kojih će anoniman glas moliti prolaznike da im pomognu da pređu ulicu ili da „poguraju“ kolica da bi se popeli na trotoar… A u današnjoj Srbiji nije retkost da kada se nekome obratite rečima „molim vas…“, mnogi ne saslušaju šta ćete ih zamoliti, nego nastave pored vas kao da ste smrdljiv vazduh. Ništa neobično, jer u našoj zemlji postoje stotine hiljada neprimećenih.
Da su ministar zdravlja i ministar finansije Republike Srbije nekada seli zajedno da popiju kafu u bašti hotela „Moskva“ na Terazijama, videli bi svakakve akrobatske bravure i padove. Bilo bi im dovoljno i tih nekoliko minuta da shvate jednostavnu računicu, odnosno, da popravka svih rupa i izdignutih prepreka po trotoarima i stepenicama u centru glavnog grada Srbije, košta manje od tragedije jedne jedine starice ili starca koji su se sapleli i pali zbog nečije ljudske i idiotske neodgovornosti. Konstantan bol tih ljudi i tugu njihove rodbine ovi ljudi ne osećaju, ali bi trebalo da znaju koliko košta višegodišnje ležanje u nekoj bolnici ili staračkom domu jedne povređene starice ili starca sa slomljenim kukom, koji iz nekih razloga nije mogao da se operiše.
Mnogi će reći da Aleksandar Vučić nema veze sa ovime o čemu pišem, ali ima. I te kako ima i veze i odgovornost. Vučić je dve godine skakutao od grada do grada, od fabrike do fabrike, od štrajka do štrajka i odobravao je, ili nije odobravao, slanje bolesne dece u inostranstvo na lečenje… Naravno da je odgovoran. Posebno što je za njega primarno i kontinuirano papagajski je ponavljao, da se treba poštovati svačiji novac. Možda na nekom jeziku „svačiji“ znači „samo arapski“, jer je realnost suprotna njegovim pričama. Ironično je i često komentarisao milijardera/tajkuna Miškovića, kao čoveka koji ima „samo jedan sako“, što je neukusna ironija. Nasuprot njemu, niko ne komentariše primetna „manekenisanja“ Vučića i drugih političara i ministara, koji skoro svakodnevno menjaju po meri šivena odela i uz njih skladne mašne i košulje… Pretpostavljam da svakodnevno menjaju i čarape, čak i u danima kada ne stignu od prezauzetosti da operu noge i bez obzira da li im „papci“ smrdeli ili ne. Pitanje bez odgovora je i ko plaća šivenje tih raznobojnih odela i drugu garderobu za njihova izlaženja na pistu?
Takvi i slični smradovi, sa prljavim rukama i nogama, Vučićeva su odgovornost. Naravno, na primer, da on ne mora da zna da Air Srbija, za koju tvrdi da će biti (pa da već i jeste) lider među avio-kompanijama u regionu, leti u „modernim avionima“, u kojima su stolice neučvršćene, što normalno za takvu letilicu uzrokuje zabranu leta. Ili, da budali koja je na letovima Stokholm-Beograd-Stokholm skoro uvek jedini putnik u biznis klasi (ja sam ta budala) od svakog putovanja sitno„zakidaju“ između 200 do 450 evra, u zavisnosti od toga da li je samo u jednom ili u oba pravca bila mašina sa samo ekonomskom klasom i sa sedištima zalepljenim tekstilnim tejpom koji „smolavi“. Dakle, let sa letelicom u kojoj uopšte nije bilo biznis klase za koju je plaćena karta. Naravno da Vučić nije bio na ispomoći Etihadu i Air Srbiji i učvršćivao sedišta tejpom, ili odvrtao naslone sedišta, niti je stotine evra po putovanju za koja su varali putnike (mene do danas ukupno za oko 3 000 evra) stavljao u svoj džep. Ali Vučićeva krivica i odgovornost je u tome da direktor (i pod-direktori) u nacionalnoj avio kompaniji Srbije ignorišu sve mejlove; ne vraćaju nezakonito zadržan novac, pa čak prećutkuju i mejlove u kojima je napisano na srpskom da se novac koji su lopovski prisvojili, naplativši biznis klasu koja nije postojala na letu, u putnikovo ime uplate za pomoć bolesnoj deci ili starima kojima je pomoć potrebna; a uz konsultaciju sa oštećenim putnikom. Problem koji Srbija ima sa Vučićem je što gospodin Aleksandar od drveta ispred koga se raširio ne vidi šumu, a mediji koji, i te kako, vide sve u šumi, ćute o raznovrsnim i lekovitim biljkama i stablima u njoj.
Da li je moguće da je ta selektivna i mračna tišina, koja se sve više širi Srbijom, samo zbog momentalno prijatne hladovine ispod visokog drveta?
http://www.koreni.rs/vizija-kompanije-i-zemlje/
http://www.koreni.rs/u-biznis-klasi-er-srbije-i-etihada/
Nikola Janić
Ovo je zaista sramota. Svaki dan prolazim Terazijama i cudim se da je to nas lepi grad i nasa Srbija o kojoj Vucic prica dve nedelje basne i bajke a sve je gore. Nigde na svetu nema glavnog grada sa ovakvim rupcagama ni na periferiji, kakve su kod nas u strogom centru. Imaju turisti za koje medije govore da ih je sve vise sta i da vide. Sramota!
Ovo što je Nikola doživeo (i doživljava na letovima Stoksholm
-Beograd i obrnuto) jasno pokazuje da je politika Etihada ili Er Srbije gora od politike bivšeg JAT-a. Zar oni misle da pljačkanjem putnika postanu „lider u regionu“? Neshvatljivo!