Borbene mogućnosti VS značajno će se poboljšati

3
533

Politički, bezbednosni i geopolitički aspekti ponovnog obaveznog služenja vojnog roka

U međuvremenu, od 2010. značajno se promenilo strategijsko okruženje: pregovori između Beograda i Prištine su vrlo turbulentni i neizvesni, ideja o „Velikoj Albaniji“, je sve prisutnija; dejtonski sporazum se sve manje poštuje od strane glavnih njegovih garanata i visokog predstavnika u BiH; sve ugroženiji položaj Republike Srpske i srpskog naroda u regionu;  opterećenost regiona migrantima, koji u sve većem broju pristižu u našu zemlju, često bez ikakve kontrole i dr.

U ovakvim okolnostima neophodno je imati snažnu vojsku koja će biti faktor odvraćanja i važan regionalni činilac. Republika Srbija treba nastojati da neprestano unapređuje svoj sistem bezbednosti radi postizanja što efikasnijeg odgovora na izazove, rizike i pretnje bezbednosti.

Nekoliko visoko razvijenih evropskih zemalja, čiji geopolitički položaj je mnogo povoljniji nego položaj Srbije, imaju obavezno služenje vojnog roka, među kojima su: Austrija, Švajcarska, Finska, Švedska, Estonija, Litvanija, Norveška. (Agencija „Beta“, 31.januar, 2021.).

Ekonomski i finasijski aspekti

Ekonomski aspekti obaveznog služenja vojnog roka su vrlo važni. Priprema odgovarajuće infrastrukture, smeštajnih kapaciteta za vojnike, opremanje, ishrana, obuka u kasarnama i terenskim uslovima, plata vojnika i dr. moraju naći svoje mesto u državnom budžetu. Vojska je jedno od najvažnijih obeležja države. Svaka ozbiljna država ima vojsku. Vojska je skupa, to je tačna činjenica. Država bi samo prividno uštedela mnogo novca ukoliko ne bi imala svoju vojsku, jer bi morala da finansira neku drugu ili da sa znatnim finasijskim sredstvima participira u nekom mogućem vojnom savezu, a da pri tome njena sloboda i bezbednost uvek budu u tuđim rukama.

Kao da smo zaboravili kako je nekada izgledalo služenje vojnog roka u čemu Srbija ogromno iskustvo. Vojska raspolaže sa velikim brojem vojnih objekata pre svega kasarni i magacina. Magacini su još uvek puni vojne opreme intendatskog tipa. Sve krevete i dušeke koje smo videli u sportskim halama u vreme najveće  epidemije kovida 19 potiču iz vojnih magacina. Profesionalna vojska je skupa. Niko nije rekao koliko bi Srbija trošila novca da su popunjena sva formacijska mesta sa vojnicima po ugovoru. Najskuplja je ona vojska koja nije u stanju da izvrši svoju ustavnu ulogu i da ispuni svoje misije zadate.

Da Vas podsetimo:  Danas, svi znamo za Srebrenicu a gde je naše mesto srpskog hodočašća?

Ne treba ispustati iz vida i činjenicu da Vojska može pozitivno da utiče na ekonomske prilike u pojedinim regionima u Srbiji.

Služenje vojnog roka kao tradicija

Služenje vojnog roka u Srbiji ima dugu tradiciju, još od stvaranja stajaće aktivne vojske krajem 19. veka. Odlazak u vojsku je bio deo života i u miru i u ratu i svojevrstan osećaj obaveze i pripadnosti državi Srbiji. O tome svedoče brze i uspešne mobilizacije 1912‒1914, kada je stvoren i veliki broj prekobrojnih pukova koji su bili deo Srpske vojske.

Služenje „u kadru” nastavljeno je i za vreme Kraljevine SHS ‒ Jugoslavije. U Jugoslovenskoj (narodnoj) armiji služenje vojnog roka od prvih godina posle Drugog svetskog rata imalo je ulogu svojevrsne škole za stvaranje „novog čoveka”, kako je 1945. u svom programskom tekstu u „Borbi” naveo Milovan Đilas.

U toj „armiji novog čoveka”, regruti sa svih strana Jugoslavije su decenijama dobijali različita znanja i obrazovanja: od opismenjivanja, preko privikavanja na život u kolektivu do osvajanja različitih specifičnih znanja, od kojih je dobijanje vozačke dozvole bilo posebno prestižno. Služenje vojnog roka je bilo deo odrastanja, školovanja i svojevrsne potvrde muškosti, neophodne posebno u ruralnim krajevima.

Vojnik, mamin ili tatin sin, odjednom je gubio poziciju centra univerzuma svoje porodice, i postajao jedan od mnogih i jednakih u velikim vojničkim kolektivima. Izbegavanje služenja vojnog roka se smatralo skoro pa nečasnim u svim krajevima Jugoslavije. (Bojan Dimitrijević, Kako smo ukinuli obavezni vpojni rok, isto.). Mi danas ne treba da stvaramo od vojnika „novog čoveka“. VS je u ideološki, interesno i stranački neutralna. (Zakon o Vojsci, isto, čl.12.). Vojnici trebaju da budu patriotski raspoloženi, dobro obučeni i osposobljeni za odbranu zemlje.

U svim ratovima u prošlom veku, srpski vojnik se pokazao kao žilav protivnik, čvrst i odlučan da brani svoju rodnu grudu.

U odbrani zemlje od NATO agresije 1999. srpski oficiri i vojnici su ponovo pokazali visoku osposobljenost, moralnu čvrstinu i odlučnost u suprostavljanju i daleko jačem neprijatelju, posebno u tehničkom smislu. Prirodno je da se brani svoja zemlja, da se štiti svoja porodica i svoj narod, i zato treba očekivati da će većina srpskih mladića biti spremna  i nepokolebljiva da se odluči da služi vojni rok i na taj način se osposobe za eventualni rat.

Da Vas podsetimo:  Vučić protiv „ljudoždera“ - Uzroci i karakter sukoba u Srpskoj naprednoj stranci

Tokom odbrane SRJ (Srbije) posebno u graničnom pojasu na Košarama i Paštriku srpki vojnici na odsluženju vojnog roka su ispoljili visok borbeni moral, obučenst i vojne veštine i kao takvi zaustavili prodor daleko brojnijeg neprijatelja. To su primeri i svetle ratničke tradicije našeg naroda i njegove vojske.

Priče da će vojnici tokom služenja vojnog roka, samo da čiste kasrnski krug, su bez osnova. Kasarnski krug se čisti i održava onoliko koliko to radi svaki domaćin u svom dvorištu, ali mu to nije osnovno zanimanje. Kasarnski krug se čisti jednom dnevno i to ujutro pre početka dnevnih aktivnosti i obuke. Svakao da će akcenat utroška vremena biti na obuci, koja je raznovrsna, počev od upoznavanja sa pravilima službe, strojevih radnji, poznavanja naoružanja i drugih vojno-tehničkih sistema i sredstva veze, pa preko taktičke obuke pojedinca, odelenja, voda i čete.

Uvođenjem obaveznog služenja vojnog roka, nikako ne znači eliminaciju vojnika po ugovoru – profesionalaca. Nego bi smo dobili novi kombinovani sistem popune vojske – profesionalcima i regrutima.

Sociopsihološki aspekt služenja vojnog roka

Javnosti su prisutne različite interpretacije rezulatata navodnih istraživanja javnog mnenja o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka. Neki istraživači tvrde da preko 60% ispitanika podržava uvođenje obaveznog vojnog roka, s tim da u tom procentu preovlađuju stariji građani, oni koji ne podležu vojnoj obavezi. Drugi istraživači i analitičari tvrde da je ogromna većina mladih za obavezno služenje vojnog roka. Smatramo da i pored svih negativnih kretanja na planu bezbednosti i političke (ne)stabilnosti u zemlji i regionu u društvu postoji povoljna klima za raspravu o služenju vojnog roka  i donošenja odgovarajućih zakonskih rešenja u vezi sa time.

Današnji mladi ljudi u pogledu ličnih afiniteta, načina života, sistema vrednosti, nivoa obrazovanja se u mnogome razlikuju od svojih vršnjaka druge polovine prošlog veka. Sigurno je da su mladi ljudi danas u informatičkom i tehničkom smislu pismeni od svojih predhodnih generacija, ali je tačno da se i njihov način života, koji je vezan za nove tehničke izume za svakodnevnu upotrebu, itekako razlikuje. Među mladima prevladava individualizam, samozadovoljstvo, kod nekih i anarhizam, određena doza neposlušnosti i odbacivanje autoriteta. To su osobine koje nisu dobro došle u jednoj sredini u kojoj prevladava hijerahijska struktura u organizaciji, gde kolektiv nadmašuje pojedinca, gde se vreme posebno ceni, sredina u kojoj su zajedničke obaveze važnije od ličnih htenja i zadovoljstava itd.

Da Vas podsetimo:  Korona pasoši će važiti samo za vakcine koje je odobrila Unija!

Zbog svega rečenog, mnogi roditelji očekuju da njihovi sinovi u vojsci steknu radne navike, da osete i drugu stranu života, života u kolektivu u kome se individualne potrebe stavljaju u drugi plan.

Vojska jeste i vaspitna i obrazovna ustanova, ali pre svega ustanova u kojoj se stiču posebna, specifična znanja, neophodna za vođenje oružane borbe, znanja potrebna za efikasno delovanje svake vojne formacije. Tokom služenja vojnog roka mladi ljudi će se naći u prilici da realno procene svoje sposobnosti i vlastite kvalitete i da upoznaju jedan konkurentski način života. Svakako da će mladi ljudi u vojsci doživjeti jedan oblik resocijalizacije, usvojiti neke nove norme životnog ponašanja i na drugi način evaluirati vlastiti sistem vrednosti. Tokom služenja vojnog roka mladi ljudi će biti u prilici da na drugačiji način dožive i spoznaju pojam patriotizma i patriotska osećanja. Upoznaće određene državne strukture, sistem odbrane zemlje, upoznaće ljude iz drugačije životne sredine, različitih društvenih statusa, pa pojedine regione naše zemlje.

Stavovi i mišljenja mladih ljudi, budućih regruta i vojnika su vrlo važna tokom javne rasprave i treba ih uzeti u obzir.

Zaključak

U celini posmatrano rasprava na temu ukidanja „Odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka“ treba biti sveobuhvatna, argumentovana, u obzir se moraju uzeti svi ključni aspekti, posebno novi sadržaji strategijskog okruženja, geopolitičke prilike u regionu i geopolitičke silnice nad Srbijom, novi izazovi, rizici i pretnje bezbednosti, te stanje borbene moći i operativnih sposobnosti VS.

Bezbednosti kao jednoj od primarnih ljudskih potreba, koja se može ostvariti u stabilnom i bezbednosnom društvu, doprinos mogu dati svi mladi ljudi sposobni za služenje vojnog roka, koji će biti u stanju da zaštite sebe i druge i državu i društvo od osnovnih oblika oružanog ugrožavanja. Uvođenjem obaveznog služenja vojnog roka značajno će se poboljšati borbene mogućnosti i operativne sposobnosti VS u celini.

Vinko PANDUREVIĆ

Izvor: Srpski stav

3 KOMENTARA

  1. Odličo, Vinko! Pa ti onda šalji tvoje sinove da ginu zbog nebuloznih odluka malosposobnih političara koji rasprodaše, pokloniše i opljačkaše Srbiju. I koga bi da brane tvoji sinovi? Ovu bagru na vrhu koja folira da bi obavezno služenje vojske omogućilo odbranu naroda? Da, videli smo ih u poslednjem ratu. Sinovi mudolja su pobegli u inostranstvo, Đinđić zbrisao u CG, ko je god mogao sklonio se u stranu. Srbi -vojnici iz BiH i Krajine pobegli u Srbiju i tako nredom. A Sloba Milošević, tvrdoglav kakav je bio, loše je procenio situaciju. Krenuo je u ratove za koje je morao da predpostavi da ne može da ih dobije ni tobože jakom armijom. I ti bi, Vinko, morao da znaš da od jakog uvek ima i jačeg. Zato, po meni, treba po svaku cenu čuvati mir ili se za direktnu zaštitu obratiiti nekoj od velikih sila – npr Rusiji -dati im vojne baze u Srbiji. Ali ni od toga nema ništa, Vučić se trti i neće, zbog Amera, da im dozvoli ni tzv. „diplomatski status“ za njihove ljude u humanitarnoj bazi Niš.
    Vučić bi morao najzad da prekine njegovo trabunjanje o Srbiji kao vodećoj na Balkanu, najjačoj, najuspešnijoj, najuređenijoj i vojno najopremljenijoj -a sve to sa istinom nema blage veze. Ali izaziva ljubomoru -možda i strah komšija jer i oni znaju da je Vučić kukavica i neuračunljiv čovek. A takvi su, po susede, najopasniji- i oni kao Sloba M.- ne razmišljaju racionalno ali prisiljavaju druge, da se i oni naoružavaju!

  2. Sve pohvale autoru na preciznim i stručnim argumentima oko dileme o ponovnom uvodjenju obavezne vojne obaveze. Ipak, smatram da je rasprava o toj problematici preuranjena. Smatram da se prije toga moraju riješiti neki hitniji i značajniji društveni i drzavni problemi. Obzirom da je autor teksta hvalio veoma uspješnu odbranu VJ u sukobu sa tada jajjačom svjetskom silom, Amerikom i NATO paktom, i moja malenkost se pridruzuje pohvalama i divljenju VJ na časnoj i uspješnoj odbrani.
    Ipak moram podsjetiti na činjenice koje je Vinko Pandurević, zaboravio ili preskočio da napiše, a od ogromne su vaznosti. Poslije objektivno uspješne odbrane, relativno malih gubitaka i u ljudstvi i u matrialno tehničkim sretstvima, što je omogućavalo daljnju odbranu u slučaju potrebe, poslije potpisanog mira uz posredovanje O U N , i famozne R1244, koja je garancija teritorijalne cijelovitosti SRBIJE ( naj snazniji pravni akt medjunarodnog prava), dogodila se najveća sramota u novijoj historiji Srpske Drzavnosti. Poslije petooktobarskog prevrata kompletan VOJNI I POLITIČKI VRH DRZAVE, sa predsednikom drzave, Slobodanom Miloševićem, predan je u Hag na sudjenje, da ih sude oni od kojih su branili Drzavu i Narod. Ad-hok sud ,iako organiziran unutar ONU, nije bio legalan sud , jer ga unutar ONU nije izglasala institucija za to namjenjena i konpententna. Da ne spominjemo USTAV SRBIJE , kojim gradjanima Srbije moze biti sudjeno samo unutar drzave!!! Kakvo mišljenje o VOJSCI i VOJNOJ OBAVEZI mogu imati gradjani Srbije poslije svega ovoga?? Hoće li i njima biti sudjeno negdje u „bjelome svijetu“ ukoliko budu branili otadzbinu ??? Da li generali LAZAREVIĆ, PAVKOVIĆ i svi ostali OSUDJENI………treba da im budu UZOR i PRIMJER .???? Ili UZOR i PRIMJER treba da im budu VELEIZDAJNICI , koji su predali generale i politički vrh u Hag, jer su branili zemlju??
    Kada se to pitanje rasčisti,sva politička, ekonomska ,kulturološka, moralna , etička i druga problematika, krenuti će nekim normalnim i logičnim smjerovima……………….

  3. …и по програму друга Ђиде, после 1945. створише новог човека. Човека који ће да штити новоуспостављени систем на челу са новим сталежом, црвеном буржоазијом. У тадашњу ЈНА, у официре и подофицире бирани су послушни и подобни, а не паметни и способни. Заузврат су добијали добро плаћен посао, стан, касније и добре пензије. Кад се земља распадала, једино што су ти официри успели да сачувају су те повластице. Све ратове су изгубили.
    Од деведесетих на овамо, војне школе уписује само онај ко није способан да упише неки озбиљнији факултет или нема паре да купи диплому, али је довољно рационалан да заврши нешто након чега ће имати сталан посао, па им је то и једина мотивација. Официри који могу да трпе ово што им ради Вучић и нису официри, већ обични метиљи. Официри који могу да трпе идиота попут Вулина као министра војске се не могу назвати официрима. У војсци у којој су били Живојин Мишић и Степа Степановић, Вулину не би било дозвољено да изговори реч војска. Не треба Србији обавезан војни рок. Србији требају частни, паметни и способни официри.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime