Borci ili polemičari?

Ne vode političari narod već njegovi najpametniji predstavnici. Šta biva kada se oni međusobno posvađaju

U vreme kad naše nacionalno jedinstvo treba da bude temelj borbe za opstanak srpskog naroda, pa čak i za svedočanstva o postojanju Srba (na primer na Kosovu i Metohiji), jer se kulturnoistorijski spomenici uvek prvo prisvoje, a onda im se menja namena, kao sa Aja Sofijom, da bi se izvršila revizija istorije pre nestanka nekog naroda, što nama preti i fizički, i kulturno, jedini ljudi koji mogu da pomognu u toj borbi – svađaju se među sobom.

U NAJGOREM TRENUTKU Imali smo ovih dana dosta primera udara na srpski nacionalni identitet kroz krivotvorenje istorije, snimanje propagandnih antisrpskih spotova i velike udare na pravoslavlje kako u Turskoj, tako i u Crnoj Gori.
I kako smo mi kao narod odgovorili na sve to – tako što smo se međusobno posvađali. Nije ovo prvi put da se to dešava, ali je u najgorem mogućem trenutku u istoriji. Baš u onom u kom globalizacija preti da istrebi manje narode uz pomoć drugih ali agresivnijih malih naroda, pa ono što preostane da podredi „svetu bez granica“ koji je apsolutno nemoguć za čovečanstvo. Jedino je virus korona uspeo da ostvari san o svetu bez granica, za sebe.
Kada govorim o svađama ljudi značajnih za borbu koja predstoji na planu nacionalnog identiteta, mislim o intelektualcima, ili ih barem tako mi vidimo, nacionalne orijentacije. Ne govorim o ljudima poput akademika Teodorovića, Teofila Pančića, Filipa Davida i ostalih drugosrbijanskih perjanica, a mnogo ih je.
Videli smo nepočinstva i revizionističke stavove brojnih istoričara, koji su većinom predavači na Beogradskom univerzitetu, dakle, neko ko formira našu decu, glumce koji govore monologe iz srebreničkih svedočanstava, ispitivanje, hapšenje i suđenje sveštenstvu Srpske pravoslavne crkve, politiku pojedinih navodno nacionalno orijentisanih portala, koji ruše SPC preko tekstova uvaženih profesora i mislilaca, a na to niko nije odreagovao nekim barem minimalnim kritičkim tekstom, već se sve završilo na nekoliko komentara na portalima i društvenim mrežama.
Previše je laži o Srbima i Srbiji izgovoreno u prethodnom periodu, a ljudi koji bi svojim znanjem i autoritetom mogli da obore te tvrdnje, upustili su se u polemike u medijima.

SA ISTE STRANE ROVA U prethodnih mesec dana bilo je čak 17 polemika među ljudima čija su imena donekle garantovala da imamo prvu liniju odbrane u slučaju razaranja našeg nacionalnog identiteta. Sada su se ta imena izmešala, posvađala, raspisala o svemu i svačemu, deluju isključivo van naučnih tokova kojima bi mogli doprineti odbrani, ćute na važne teme, otkrivaju međusobne prepiske mereći čiji je patriotizam veći i svoje pozicije brane napadima na ljude sa iste strane odbrambenog rova.

To nije samo tragedija već i velika sramota. Vreme koje troše na svoja prepucavanja mogli su utrošiti na naučne radove ili kolumne kojima bi osporili uvredljive, neistinite i zlonamerne tvrdnje onih koji deluju u sklopu ideje koju poznajemo kao anacionalnu i drugosrbijansku. Naši intelektualci ne shvataju da svojim javnim svađama ohrabruju one željne poništavanja nas kao naroda i pokazuju da u nama ima više refleksa i instinkta nego pameti, što nikako nije dobro.

Ako neko ne misli da nije vreme da se branimo, pogrešio je. Iz ovog razloga valjalo bi da neke međusobne privatne, strukovne ili jednostavno egoizmom inspirisane nesuglasice ostavimo po strani dok ne rešimo velike nacionalne probleme, za koje ne bih pogrešio i kada bih ih definisao i kao egzistencijalne.

IZMEĐU FOTELjE I STOLICE Niko od vas ne traži čuda, ali traži da reagujete i tako opravdate poverenje koje ste stekli od strane naroda, jer za vas niko nije glasao, pa možete biti zaboravljeni i skrajnuti samo na osnovu nečijeg mišljenja. Grešite u svom delovanju, jer delujete u ime slike o vama ili vašim neistomišljenicima. Sve biste rešavali politikom koja nikada ništa nije rešila.

Ne vode političari narod već njegovi najpametniji predstavnici. A ako naša kola vuče skupina međusobno posvađanih ljudi od čijeg je delovanja samo ostalo lepo izražavanje, onda odmah gurnite ta kola u provaliju. Možda narod uspe da ukoči na drugi način.
Birajte da li je vaš san kožna fotelja u udobnosti neke institucije što će vam omogućiti lagodan život van naroda, ili je vaš san neudobna drvena stolica koja žulja, ali na kojoj ste ispisali najvažnije knjige i radove koji ovu državu brane od drugih, ali i od nas samih.

Milan Ružić
Izvor: Iskra