Uzbunjivač i lekar Borko Josifovski već dve godine čeka odluku Ustavnog suda po ustavnoj žalbi kojom je tražio da se zaštite njegova ljudska prava u postupku koji u saradnji sa pravnim timom Pištaljke vodi protiv pet državnih organa po Zakonu o zaštiti uzbunjivača. Uprkos tome što za ove postupke važi načelo hitnosti, uzbunjivač od 2016. godine kada je podneo tužbu nije dobio konačan odgovor domaćeg pravosuđa.
Podsetimo, sudija Višeg suda u Beogradu Radmila Radić je 2018. godine presudila da su dva tužilaštva, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja i Agencija za sprečavanje korupcije krivi jer su svojim nepostupanjem naneli štetu uzbunjivaču. Na ovu presudu država se žalila, pa je 2019. godine veće sudija Apelacionog suda u Beogradu u sastavu Branka Dražić, Marija Terzić i Nevenka Romčević presudu preinačilo. Sudije Apelacionog suda u svojoj odluci nisu negirale da odmazda postoji, već su tužbu odbacile jer je uzbunjivanje izvršeno pre donošenja Zakona o zaštiti uzbunjivača, uprkos tome što je sudska praksa usvojila stav da se zakon vezuje za odmazdu, a ne za datum prijavljivanja. Sledeće godine veće sudija Vrhovnog kasacionog suda u sastavu Branislava Apostolović (predsednik veća), Branislav Bosiljković i Biserka Živanović (članovi veća) potvrdilo je stav apelacije. Zbog toga što uzbunjivač i danas trpi odmazdu, i što mu je povređeno pravo na pravično suđenje, Ustavnom sudu je još 2020. godine podneta žalba.
Da ovo nije jedini slučaj dugogodišnjeg i neopravdano sporog većanja Ustavnog suda, ukazuju podaci koje je Pištaljka dobila od samog suda, ali i zvanične statistike. Naime, u Ustavnom sudu postoji predmet koji je nerešen još od 2013. godine. „Najstariji postupak u Ustavnom sudu, koji se vodi po ustavnoj žalbi podnetoj 20. februara 2013. godine, odnosi se na privremeno oduzimanje imovine zbog postojanja osnovane sumnje da je predmetna imovina proistekla iz krivičnog dela”, piše u odgovoru Severe Marković, ovlašćene za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja u Ustavnom sudu.
Zvanične statistike za period od 2016. godine do 2021. godine pokazuju da se broj nerešenih predmeta po ustavnoj žalbi pred Ustavnim sudom konstantno povećava, ali i da broj zahteva Ustavnom sudu takođe raste. Tako je u 2022. godinu preneto čak 27.280 nerešenih predmeta iz ranijih godina. Ustavni sud godišnje uspe da reši između 30 i 40 odsto od ukupnog broja predmeta u radu, a samo u jednoj – 2019. godini – uspeo je da reši više predmeta nego što je primio novih.
Na pitanje koliko je trajao najkraći postupak Ustavni sud je naveo da ne vodi evidencije o trajanju postupaka. Takođe su ukazali da ni Zakonom o Ustavnom sudu ni Poslovnikom o radu Ustavnog suda „nije propisano koji je razumni rok za odlučivanje Ustavnog suda po ustavnim žalbama”.
Da građani ipak imaju pravo da odluku suda dobiju na vreme, a ne tek onda kada ona prestane da ima značaj, propisano je i Ustavom i zakonima. Ipak, ni u jednom propisu se striktno ne navodi koliki je razumni rok jer to zavisi od više faktora kao što su složenost predmeta ili važnost spora. Sudska praksa, međutim, navodi da se razumnim rokom u jednostavnim predmetima smatra period od dve godine, dok za komplikovanije raste.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u poslednjih deset godina je doneo na desetine odluka protiv Srbije zbog presporog odlučivanja sudova. Osnovni iznos odštete koji sud u ovakvim slučajevima dodeljuje kreće se između 1.000 i 1.500 evra za svaku godinu odlaganja.
Predsednica Ustavnog suda Snežana Marković, od kako je stupila na funkciju 2020. godine, u svakom godišnjem pregledu rada Ustavnog suda zaključuje jedno te isto, a to je da Ustavni sud svake godine ima sve veći priliv novih predmeta, da sud prima veliki broj zahteva po kojima nema osnova za postupanje, a da je razlog i taj što je građanima omogućeno da se Ustavnom sudu obrate direktno, bez obaveze da angažuju advokate.
„Sa druge strane, svestan da svaki građanin koji se obrati Ustavnom sudu, bez obzira u kojoj od nadležnosti Suda, očekuje njegovo efikasno delovanje, Sud će i u narednom periodu ulagati maksimalne napore da ovim očekivanjima izađe u susret”, ponavlja se u godišnjem pregledu rada.
Predsednica Marković navodi i da treba imati u vidu da ispitivanje i razmatranje spornih pitanja pred Ustavnim sudom zahteva podrobnu analizu, uz obavezu Ustavnog suda da primeni i stavove i praksu Evropskog suda za ljudska prava, pa da zbog toga odlučivanje u pojedinim predmetima objektivno zahteva duže vreme.
Predsednica Ustavnog suda Snežana Marković, prema podacima registra Agencije za sprečavanje korupcije ima neto platu 604.007 dinara, a prima dodatke – mesečnu naknadu za rad u Komisiji za pravosudni ispit od 63.000 dinara i kvartalnu naknadu za rad u Notarskoj komisiji od 49.500 dinara. Zajedno sa njom u Ustavnom sudu sudi još 12 sudija, jer već dve godine on sudi u nepotpunom sastavu, pa umesto 15 sudi 13 sudija. U svom radu sudije su oslonjene na još 105 državnih službenika i nameštenika, od čega 37 ljudi radi u službi za postupanje po ustavnim žalbama. Ustavni sud u 2020. godini na plate i zarade ukupno je potrošio skoro 269 miliona dinara iz budžeta.
Među sudijama Ustavnog suda je i Tatjana Đurkić (Babić) koja je na funkciju došla sa pozicije direktora Agencije za sprečavanje korupcije. Za mandata Đurkić u Agenciji za sprečavanje korupcije, ova institucija je zadržala prijavu Borka Josifovskog „u fioci” da bi je tek posle više od tri godine prosledila na dalje postupanje nadležnom tužilaštvu, što je bila dužna odmah da uradi.
Pištaljka je pisala da je Đurkić sakrivala podatke o imovini ministra finansija Siniše Malog, a na pitanje da li je time zaslužila mesto u Ustavnom sudu, navela je da je „legitimno” da se to misli.
Đurkić kao ustavni sudija mesečno prima 448.264 dinara plate i takođe svaki mesec prima i dodatak na platu od 91.652 dinara zbog nepopunjenih sudijskih mesta.
izvor:https://pistaljka.rs/
