“Bože sačuvaj seme nebeskog naroda”

0
697

Andrej

Iznedri majka junaka u zemljiSrbiji. Bog mu udahnu život u nejačka pleća i reče: ”Živi! Neka si na  radost ocu i majci svojoj! Neka te lepota krasi, a um Tvoj neka blista, budi častan i dobar čovek. Pomozi nemoćnima, nahrani gladna usta, podeli koru hleba koju imaš sa ubogima,sa gladnima i sa nemoćnima, jer to su vrline koje krase velike ljude!”

I bi tako…Kao u bajci.

Rodi se dečak, nesvakidašnje lepote, bistrih očiju, blistavog uma, dobrog srca. Zvonki dečiji smeh je krasio njihovu kuću, roditelji ga vaspitaše da bude dobar čovek… A onda….je nestalo Sunca! Neko ukrademesečinu! Inasta mrak! Patnja! Jad! Glad! Nesta dečijeg smeha i tuga se uvuče kao kuga u zidove njihovog podstanarskog stana.

Nestade smeha, zaneme dečak…

Teše se ubogi roditelji petogodišnjeg mališana: ”Priča sa anđelima. Doktori nisu u pravu. Naš Andrej je rođen zdrav, prav i normalan kao i druga deca. Nije moguće da zdrav dečak odjednom prestane da priča. Da zaostaje u psihosomatskom razvoju, da ne napreduje kao njegovi vršnjaci”

Doktori kažu:”Uzrok se ne zna, napredovaće u okviru svojih mogućnosti. Postoje privatne institucije koje bi mogle da pomognu, ali, znate, trebaće vam puno novca da izvučete svoje dete!”

“Izdržaćemo mi i ovo kao i što smo sve do sada izgurali. Ničija muka nije do veka…pogledaće Bog i na nas i naše dete. Ima još uvek dobrih ljudi na ovome svetu. Ma, nisu se sva srca okamenila…

Pomoći će neko da i naše dete ozdravi, da progovori, da se smeje i raste srećno sa ostalom decom. Ako, niko, pomoći će dragi Bog, on čuva svoje Anđele.”

Roditelji ostaju bez posla. Muka je obezbediti i krov nad glavom i šolju mleka, a kamoli lečiti dete. Dali bi ubogi roditelji i krvi svoje i dušu samo da vide svoga Andreja ponovo zdravog i nasmejanog. Majka Vesna, novinar i otac Zoran, vojno lice po struci ne libe se nikakvog posla:

Da Vas podsetimo:  Opstajanje

”Ne tražimo milostinju, tražimo makar jedan posao u Srbiji, u inostranstvu, bilo kakav, da lečimo naše dete, da mu obezbedimo srećnije detinjstvo… Gospodine gradonačelniče… Gospodine predsedniče, molimo Vas… Gospodine, gospodine… molimo Vas da spasimo naše dete!!! MOLIMO, MOLIMO…!!! Dostojanstva nestaje. Nestaje snage…!”

Probdeli su roditelji mnoge besane noći uz svoje čedo. Iznureni, gladni, iscrpljeni od bespoštedne borbe za zdravlje i koru hleba svome detetu. Za Andreja mora da ima! On je mali, on je bolestan, srce, dušu na prodaju…Utrnuli su! A gde više, a kamo više pomoći zatražiti!

Sve gluvo i nemo! Ko je ukrao duše ovome narodu, ko im je srca isčupao! Kako više niko ne čuje vapaj očajne majke, umornog oca!???

Gde nestade nebeski narod?

Srbijo, zemljo, zašto zatireš seme svoje?

A kucaše na mnoga vrata. Ni jedna im se ne otvoriše.

“Ma, kucaću na Božija vrata za zdravlje svoga deteta, ako treba”, reče majka. Dva intelektualca u zemlji Srbiji nisu na tim vratima tražili milostinju, tražili su časno i pošteno makar jedan posao da bi svome bolesnom detetu obezbedili podstanarski stan, makar jedan obrok dnevno i zdravlje svom jedincu! Ni jedna se ne otvoriše!!!!

Koliko novca košta zdravlje, koliko novca košta sreća, koliko novca košta život deteta???  Palim sveću svaki dan, molim se Bogu i svim Svecima:

”Bože, nemoćna sam, ne umem više! Samo Tebe imam još, pomozi mom Andreju, podaj mu krov nad glavom, srećno detinjstvo i pre svega, zdravlje, jer samo kod Tebe se zdravlje ne plaća novcem!”

Palim sveću i nadam se da će, barem večeras, ta molitva dospeti do onoga do koga treba, da će se neka dobra duša probuditi i čuti vapaj roditelja koji bi otisli i na kraj sveta, koji bi dali i ono što nemaju, koji se bore i onda kada su im uništili zadnju nadu i koji i u tami svoga života traže i  zadnji, izgubljeni atom svoje snage samo sa jednim ciljem, da njihov mali sin Andrej bude zdrav, nasmejan i srećan i da čuju: ‘Mama, tata,VOLIM VAS!!!”

Da Vas podsetimo:  Šta su nama Srbima Jermeni?

A ni tata Zoran ni mama ne traže milostinju. Tražimo samo posao koji ćemo sa zahvalnošću pošteno i sasvesno da radimo…bilo koji i bilo kakav posao… za bolje sutra našem sinu, rođenom 09.07.2009. godine u Novom Sadu.

Čekaćemo u podstanarskom stanu u ulici Bulevar Jovana Dučića 24 da nam neko zakuca na vrata, da zazvoni telefon sa brojem 00381 21498 395 ili 00381 63 8633020 i neko izgovori: ”Imate posao…”, a gde, u Srbiji ili izvan Srbije? To je najmanje važno.

Jedinog značenja za nas ima budući život našeg Andreja…

Vesna Mitić Pupavac, novinar

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime