Evo još jednog posla stoleća. Planetarnog posla koji donosi grandiozne rezultate. Prema rečima predsednika Srbije. Stručnjaka za prodaju magle i demagogiju.
Šta ćemo sa tolikim poslovima stoleća?
Uprkos tolikim poslovima stolećima Srbija stoji u mestu. Stopa od 1,5% privrednog rasta u 2017.godini je katastrofalno niska.
Nema nam spasa sa tako niskom stopom privrednog razvoja.
Dugoročno će većina građana Srbije da bude siromašna. Nesposobna vlast im ne može da obezbedi bolji život. To je porazna istina od koje izdajnički režim ne može da pobegne.
Za mnogo bolji standard građana stopa razvoja mora da bude dvocifrena.
Neznalica i smetenjak Aca Dramoser to ne može da napravi.
Osim marketinškog spinovanja o reformama koje su propale i svakodnavnog čitanja FB , tvitera i sajtova koji ga napadaju, taj zgubidan ništa drugo i ne radi.
Njegove ekskurzije po svetu su više namenjene za unutrašnje političke obračune sa neistomišljenicima, nego za donošenje nekakvog političkog ugleda Srbije u svetu.
Bolje je da taj radikalni navijač i napredni narcisoid nigde ne putuje po svetu, da nas ne bruka i blamira, jer ne zna da se ponaša i lupeta gluposti.
U dosadašnjim poslovima stoleća , ER SRBIJA i FIJAT, videli smo da su se krili ugovori, da su ugovori bili štetnu po državu , da se strane kompanije nisu pridržavale odredaba ugovora i da su izvlačili novac iz države.
Da li se nastavlja ista priča i sa koncesijom na AERODROM?
Pitanje koje moram da postavim, pre analize ovog posla stoleća, kome se cela planeta divi, zašto Srbija daje koncesiju na državni monopol?
Aerodrom je monopolista.
Pravilo je da se monopoli nikada ne daju privatnim kompanijama.
Odnosno, ako mora da bude monopol, onda neka bude u državnom vlasništvu.
Znači, Aerodrom nije smeo da ide na koncesiju.
Drugo pitanje za predsednika države, velikog stručnjaka za koncesije i aerodrome, koji kao pravnik nikada nije potpisao nijedan ozbiljan međunarodni ugovor, jer je vatao zjale u svađama u parlamentu i traćio je vreme kao ratni huškač, ako država, kojom on diktatorski upravlja, ne zna, kako kaže, da upravlja Aerodromom, čuvena neoliberalna mantra-država nije dobar domaćin, kako onda on, nestručan i neradan, upravlja državom kada ne zna da upravlja jednom državnom kompanijom?
Na to pitanje nema godinama nikakvog odgovora.
Treće ključno pitanje je – zašto država prodaje profitabilnu kompaniju?
Zar ta odluka režima nije sumanuta i zar to ne šteti državi, jer će biti manji prihodi u državnu kasu?
Pravilo uspešnih država je da nikada ne prodaju kompanije koje su uspešene i koje pune državnu kasu.
Ali, režim Dramsoera funkcioniše van svake logike i matematičke kalkulacije.
Evo, pogledajmo, na osnovu objavljenih izjava u javnosti, kakvu kalkulaciju ove koncesije imamo.
Država dobija 501 milion evra odmah, što je finansijski iscrpljenom izdajničkom režimu neophodno za pobedu na izborima u Beogradu.
Beograd ne sme da padne!
Tačnije, država dobija u budžet 417 miliona evra, dok građani dobijaju, kao manjinski akcionari, 84 miliona evra ili, grubo, svaki građanin će dobiti 12-14 evra.
Za posao veka, veliki kapital za siromašne građane.
Kako će građani da potroše tolike novce?
Neka se sami snalaze i muče u tome.
Aerodrom Beograd godišnje ima čist profit od 25 miliona evra i kada se tome doda da se svake godine 20 miliona evra poklanja bankrotiranoj ER SRBIJA, onda je ukupan godišnji profit državne monopolističke kompanije 45 miliona evra.
To znači da će se koncsija isplatiti za 11 godina i sve ostalo će bitičista zarada.
Investiciona obaveza je 732 miliona evra.
Godišnja taksa na koncesiju 16 miliona evra.
Šta su pokazali dosadašnji ugovori iz privatizacija?
Strani partner nije ispoštovao odredbe ugovora.
Koja je garancija da će se ovaj koncesioni ugovor ispuniti?
Strani investiciju su svoje ulaganje ispunjavali tako što su zaduživali kompaniju koju su preuzeli i zalagali njenu imovinu, tako da oni nisu ulagali svoj novac.
Da li će se to ponoviti i u ovom slučaju?
Koja je garancija da se to neće dogoditi?
Predsednik se hvali kako je ukupna investicija 1,468 milijardi evra i da je to svetski rekord.
Kada ovaj iznos podelimo na 25 godina, ispada da strani investitor mora da godišnje pravi profit na aerodromu, da bi samo pokrio svoju investiciju, preko 58,72 miliona evra.
POvećanje profita mora da sledi iz investiranja.
Ali, mora da se investira neki perido da bi počeo da se ubira veći profit.
Danas je profit AERODROMA 25 miliona evra.
I poklon ER SRBIJI od 20 miliona evra.
Stranac neće ER SRBIJI više da poklanja ništa.
Koji mu je interes da poklanja svoj novac?
Postavlja se i pitanje – a šta će se ove godine dogoditi sa ER SRBIJA kada bude morala da plaća sve usluge i takse AERODROMU?
Kako će opstati ER SRBIJA?
Na osnovu svih ovih informacija u javnosti, na osnovu svog decenijskog iskustva po svetski tržištima i radom sa investitorima, mislim da postoje neke skrivene odredbe ugovora koji se namerno ne prikazuju javnosti.
Koje su to odredbe?
Šta predviđaju?
Šta još koncesionar dobija od države?
Neka se objavi.
Na osnovu iznetih podataka u javnosti, tvrdim da nijedan koncesionar ne bi potpisao ovako nepovoljan ugovor o koncesiji.
Vlast je pokazala da pravi štetne ugovore za državu.
Moraju se ugovori dobro proveriti i predočiti javnosti na uvid.
Međunarodno iskustvo pokazuju da koncesionari hoće da svoju investiciju vrate najkasnije u prvih sedam godina i da preostalih 18 godina uzimaju čistu zaradu.
Takav ugovor je dobar za koncesionara.
Šta je istina u ugovoru o koncesiji AERODROMA?
Branko Dragaš
dragas.biz
To je kao i onih „sedam milijardi maraka koje cekaju na granici samo da ‘demokratske snage’ dodju na vlast“! Ovaj „gospodin“
je bio persona nad personama te zgubidan politike, te smo sada bas TU- kako to „TU“ i opisuje
ekonomicisticki Zgubidan.