Branko Dragaš: O nacionalnom radu

0
694

Jovan Cvijić drži govor u februaru 1907 u Kolu srpskih sestara pod nazivom O NACIONALNOM RADU
, u kome iznosi „ razne uzroke, zbog kojih je u Srbiji poslednjih decenija oslabilo nacionalno samopouzdanje“.

2017-06-20_053000
Jovan Cvijić

Među tim unutrašnjim uzrocima, spoljašnji su se kretali od sanstefanskog mira, berlinskog kongresa i do rata sa Bugarima 1886.godine, Cvijić navodi , pored slabijih ljudi sklonih klonulosti i onih koji vide jednu grupu materijalnih fakata, da je veliki naš problem upravo u tome što naša nacionalna inteligencija NE POZNAJU CELINU našeg naroda, pa su, shodno tome, počeli gubiti veru u svoj narod.

Šta se promenilo do danas?

Ništa.

Većina naše opijene nacionalne inteligencije, osim opštih mesta iz istorije našeg naroda, kojima se busaju u junačka prsa, zapravo, uopšte ni ne poznaje celinu našeg naroda.

Uljuljkani malograđanskim rodoljubivim parolama i skorojevićevskom potrebom da se estradno Srbuje, otuđeni od svog napaćenog i porobljenog naroda, materijalno uhlebljeni u državnim institucijama,na državnim jaslama, gde decenijama parazitiraju i čekaju da neko drugi reši naše nagomilane nacionalne probleme i da nas neko drugi čarobnim štapićem i hokus-pokus preparandus čaranjima izvuče iz ove naše nacionalne tragedije, srbska nacionalna inteligencija tavori,uplašena za svoje male, sitne, lične privilegije do kojih je nekako uspela da se dokopa i koje ne želi, pogotovo ne u ovim teškim vremenima, da izgubi i zato radije pristaje da pogne glavu, nego da podigne upaljene buktinje Slobode i Pravde.

Srbska nacionalna inteligencija ne samo da ne poznaje tu celinu našeg naroda, nego je potpuno nezainteresovana da dođe do tog saznanja o svome narodu, jer joj to saznanje više, iskreni da budemo, nije ni potrebno, pošto je zadovoljna svojim materijalnim položajem, koga se dokopala u ovim smutnim vremenima.

Da Vas podsetimo:  Ruka svetog Jovana Krstitelja i Malteški Red – Pozadina tragičnih događaja u Crnoj Gori

Zašto bi rizikovala nešto da menja, kada se , kako misli razmažena i razočarana nacionalna inteligencija, ništa ne može ni promeniti.

Ne zbog toga, kako se opravdava uobražena i neradna nacionalna inteligencija, koja bleji po državnim univerzitetima i institutima, dokona i lenja, prežvakavajući decenijama iste nacionalne frazetine, što ona to neće, nego što taj glupi i primitivni narod, rajetinskog mentaliteta, pokvaren i prepreden, ne zaslužuje angažman nacionalne inteligencije.

Narod je kriv!

Narod je stoka!

Narod je marva!

Tako misli naša nacionalna inteligencija o našem narodu.

Ne samo da ne poznaju celinu našeg naroda, nego, duboko u sebi, skrivaju da sve najgore misle o našem narodu.

To je istina koju moramo da prihvatimo.

To je realnost u kojoj danas živimo.

Razgovarajući sa tim našim nacionalnim odrodima, koji se lažno predstavljaju da su nacionalna elita, uvek imam osećaj nelagodnosti i neprijatnosti.

Uvek imam osećaj kao da govorim u prazno i kao da moje reči odzvanjaju u tim nacionalnim estradnim korifejima kao kamenje bačeno u kofu, tim velikim patriotama koji, prišavši mi bliže i spustivši glas, gotovo tiho, šapatom, da ih ne čuju doušnici Službe, već i taj razgovor sa mnom je prilično rizičan, pošto Služba sve prati, obraćaju mi se dobronamerno,savetodavno i prijateljski, blagoglagoljivo, da nije pametno sve to što radim, da je to uzaludan posao, borba sa vetrenjačama, da je naš narod stoka, koja ništa ne razume, pa, samim tim, moja borba, nastupi i javni rad su osuđeni na potpuni neuspeh,već je mnogo bolje da gledam sebe i svoje interese, da unovčim svoje ime, kada sam već brendiran, da rešim materijalne probleme i da mirno čekam da Velike sile reše ovu našu nacionalnu agoniju.

Da Vas podsetimo:  Lični pratilac-zanimanje ili prakljača za pranje novca

Te rđave ideje, kako ih naziva Cvijić, koje se unose iz inostranstva u Srbiju,upravo u Beograd, tako Cvijić govori, takve sugerirane ideje, rekao bih neoliberalni konformizam Zapadne potrošačke civilizacije u raspadanju, uništile su našu nacionalnu inteligenciju, doveli je u stanje očaja i depresije, odsustva bilo kakve društvene odgovornosti, uveli je u plandovanja i praznoglavo blebetanja, u stanje bežanja i skrivanja od svoje istorijske odgovornosti.

Da li je naša nacionalna inteligencija kapitulirala?

„ U ovim trenucima najvećih nacionalnih depresija, mogao je čovek psihološkog promatranja zapaziti u Srbiji i drugim krajevima našeg naroda ŽIVE NARODNE SILE , koje SAME rade na svom održanju i napretku“.

E, te, Cvijićeve žive narodne sile, koje same rade na svom održanju i napretku, jedina su snaga koja može da spasi Srbe od isplaniranog uništavanja i nestanka.

Te, žive narodne sile, su naša poslednja nada.

Te, žive narodne sile, poznaju celinu našeg naroda jer potiču iz utrobe toga okupiranog i unesrećenog naroda, osećaju svaki damar našeg naroda i borbu za nacionalni identitet i suverenitet smatraju svojom istorijskom obavezom i dužnošću.

Šta moramo da radimo?

Evo, prenosim Cvijićev odgovor :

„ Najpre treba početi, gde je moguće najbrže izvesti proces formiranja nacionalnog mišljenja i rada. Nacionalna inteligencija treba da radi na nacionalnim pitanjima tako da se potpuno izgubi ličnost i lične taštine, naročito spoljne sujete i težnje za položajima. Ličnost ili ličnosti koje rade, ne smeju da se vide, no rad i rezulatati rada“.

I dalje :

„ Svako mora da instiktivno stavi narodnu celinu i njene interese ispred sebe i svojih ličnih interesa“.

I dalje :

„ A onaj koji hoće da vodi narod mora težiti da uvede strogu disciplinu gornjeg smisla u svoje vlastite redove,zatim mora samog sebe neprekidno formirati : da postane sa svim iskreno i apsolutno predan javnim intersima svoje zemlje i svoga većega naroda.“

Da Vas podsetimo:  Otvoreno pismo jeromonaha iz manastira Tumane o korona virusu...

Kada dobijemo takvu nacionalnu inteligenciju, onda Cvijić traži da : „ svi treba da pokažu odsudne sklonosti da ne cene na prvom mestu političke bravure i partijske zasluge, već da na prvo mesto stavljaju RAD, DELA i STVARANJE. Rad i dela su osnovni principi PROSVEĆENE DEMOKRATIJE.“

Na kraju, mudri Cvijić zaključuje :

„ Uporedno sa slobodnoumnim idejama i demokratskim duhom mora Srbija imati znatnu i spremnu VOJSKU, jednostavnu, čvrste organizacije i visokog vojničkog morala. Bez takve vojske se nije nijedna zemlja ujedinila. Bez takve vojske Srbija ne može ni opstati, a kamo li izvršiti svoje nacionalne zadatke.“

Ustajte ŽIVE NARODNE SILE!

Vreme je za POBUNU!

Branko Dragaš

www.dragas.biz

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime