Branko Dragaš: Revolucionari

Političko stanje u državi Srbiji nikako ne valja.

Treba ga menjati, jer postoji opasnost da izgubimo i državu i narod.

Postavlja se pred nas tri ključna istorijska pitanja : ŠTA, KAKO i KO da to uradi?

I tu počinje moj veliki sukob ne samo sa prevrtljivim političkim ološem, koji pljačkaju i zamajavaju narod, nego i sa lažnom opozicijom i potplaćenim i potkupljenim srpskim kvaziintelektualcima.

Na pitanje ŠTA ćete uraditi kada dođete na vlast, lažna opozicija nema nikakav konkretan i operativan odgovor, osim besmislenih i dosadnih frazetina o demokratiji i slobodama.

Odnosno, odgovor se zna, ali se krije od građana– radiće isto ono što već radi i sadašnja vlast.

U to sam potpuno ubeđen, pošto dobro poznajem psihološke portrete naše isfrustrirane , iskompleksirane, palanačke opozicije.

Uopšte nije važno da li je opozicija malograđanerska i autošovinistička ili je estradno patriotska i rodoljubivo agresivna, ta trenutna agresivnost potiče iz vlastite nemoći i praznine, oni će, ukoliko bi im se zaista pružila prilika da ponovo vladaju ili, neki od njih, da po prvi put zasednu na vlast, nastaviti sadašnju politiku izdajničke i totalitarne vlasti.

Naravno, njihova politička demagogija će biti dizajnirana na neki novi način.

Ali, suština ostaje potpuno nepromenjena.

Totalitarno političko ustrojstvo se ne menja, samo Kurta ponovo zamenjuje Murtu i nastavljaju zajedno da kradu, lažu i obmanjuju sve siromašnije i apatičnije građane Srbije, koji još nisu umrli i koji se još nisu iselili.

Suština ozbiljne i temeljne promene politike u Srbiji je u tome da prestane više da se laže, krade i obmanjuje.

Tek tada počinje naš spas.

Odnosno, tada se stvaraju jedino preduslovi da se primene političke i ekonomske mere koje će da dovedu do spasa države i naroda.

To se jedino može da postigne – rušenjem dosadašnjeg političkog totalitarnog sistema predstavničke špekulativne demokratije i izgradnjom novog političkog i ekonomskog sitema.

Prdložio sam stvaranje novog političko-ekonomskog sistema koji bi se bazirao na mešavini direktne,neposredne, elektronske demokratije bez profesionalnih političara i elitne, iskusne, referentne, stručne, menadžerske Vlade nacionalnog spasa, angažovane po ugovoru na određeno vreme, koja će profesionalno izvršiti demontažu zastarelog totalitarnog političkog i ekonomskog sistema, koja će stvoriti nove političke institucije u državi i pokrenuće brzo privredu, na bazi resursa koje posedujemo, tako da imamo dvocifrene stope privrednog rasta.

To je, prema mom mišljenju, jedini način da opsanemo i da se brzo izvučemo iz bede, siromaštva, svađa i prepucavanja, umiranja, iseljavanja i nestajanja.

Ukoliko ovo nije dobar način, neka drugi stručnjaci i građani iznesu svoje predloge.

Otvaramo raspravu u društvu, da svi građani Srbije mogu da prate i učestvuju, da iznose svoje predloge, jer naš drevni narod nije glup, kako žele da ga prikažu pokvareni političari i kvaziintelektualci, u nameri da ga porobe i opljačkaju, nego je naš narod željan Istine, Slobode i Pravde, koje mu isto tako danas nužno trebaju kao i sve priče o boljem životu.

Moj, dakle, sukob sa prevarantima političarima i njihovim lakejima kvaziintelektualcima nije lične prirode, nego proističe iz našeg suštinskog i sistemskog razlikovanja u poimanju društva, države, naroda i politike.

Nikako ne možemo da se složimo i udružimo, kako mi predlažu neki naivni preletači svih boja i mirisa, zato što se tu radi o dva nepremostiva i svemirksi udaljena moralna i ljudska životna principa.

Mora da se povuče crta, granica, poslednja linija odbrane Demokratije i Republike preko koje se ne sme da se pređe u političku banalnost, kalkulativne kombinacije i koalicione nagodbe za nove prevare i pljačke.

Tu granicu određuju samo – MORALNI PRINCIPI!

Uspostavljanjem moralnih principa spašavamo društvo od dalje propasti, državu od raspada i narod od nestanka.

Otuda toliko moje insistiranje na moralnim načelima.

Saradnja sa političkim protuvama, banditima, razbojnicima i prevarantima svih ideologija i demagogija uopšte nije moguća.

Ako se ovo polazište razume, onda mogu da odgovorim na pitanje KAKO da izvršimo neophodne društvene promene.

Postoje dva načina – nasiljem i pobedom na izborima.

Nasilje zagovarju namerno botovi izdajničkog režima,to je velika zamka za nerazumne, jer žele da pripreme teren, tim nasilnicima i siledžijama režima, da likvidiraju sve ljude koji kritikuju i napadaju režim, kako bi održali , po svaku cenu,kult ličnosti psihopate na vlasti.

Nasilje zagovaraju masturbatori i kukavice po društvenim mrežama,sakriveni iza lažnih statusa i imena, mekušci i pičkice, koji se plaše svoje sopstvene senke, koji se nikada nisu potukli na ulici, kojima nikada nije krv curila iz nosa i arkade, koji nisu bili na ratištima i ne znaju kakav je zvuk ispaljenih metaka ili detonacija granata.

Nasilje zagovaraju naši vekovni neprijatelji, jer žele da Srbiju vide u krvi građanskog rata, raskomadanu, poraženu, okupiranu stranom čizmom, jer mi, Srbi, smo remetilački narod u Evropi, nepokorni smo, kurčeviti, nepredvidivi i zato je bolje da nas izoluju u rezervat Beogradskog pašaluka da bi nas onda, kada robotizuju čovečanstvo, pokazivali lobotomiranim turistima kao poslednju vrstu izumrelog ljudskog roda.

Braćo i sestre, dame i gospodo, drugarice i drugovi, građani Srbije,

Preklinjem vas da ne nasedate na podmetačine režima o nasilnoj promeni vlasti, jer je to velika i opasna prevara.

Pa, kako onda da izvršimo promenu sitema?

Ako smo razumeli prvu tačku i ako smo shvatili da sve počiva na moralnim principima, onda moramo da se držimo tih moralnih principa u našem političkom delovanju .

To praktično znači sledeće :

Zahtev režimu da donese novi Izborni zakona, koji će sadržati u sebi sve one predloge o kojima sam već pisao,
Kada režim odbije donošenje novog Izbornog zakona, jer zna da će po tom zakonu izgubiti vlast, onda treba pozvati građane da BOJKOTUJU nameštene i režirane izbore. Izlazak na takve izbore nema nikakvog smisla i svi koji vas pozivaju na takve izbore su plaćeni od režima da mu obezbede legitimitet.
BOJKOT izbora znači da ne dajemo legitimitet totalitarnom režimu i njegovoj opoziciji.
Kada BOJKOT izbora dovede do toga da režim izgubi legitimitet, jer većina građana nisu izašli na izbore, onda imamo DEMOKRATSKI POTENCIJAL većine građana da pozovemo građane na ulice da se mirnim protestima izborimo za novi Izborni zakon.
Na izborima po novom Izbornom zakonu pobeđuje pokret koji prepozna ovaj istorijski trenutak i koji građanima ponudi novi politički i ekonomski program , novi politički i ekonomski sistem i nove ljude.

Ako je i ovo jasno, nisam rekao da je lako, jer moramo da imamo mnogo znanja, snage, volje i dobrote u sebi da se udružimo, da sopstveni ego pobedimo, moramo i mnogo da radimo, jer niko to neće drugi da uradi za nas, nego moramo mi sami sve da uradimo za sebe, onda nam ostaje da odgovorimo i na poslednje pitanje – KO će to da uradi?

KO?

I tu sada dolazimo do naslova ovoga teksta – Revolucionari.

Ko su revolucionari?

Profesionalni politikanti, pravaranti, avanturisti, vaćaroši, džeparoši, propalice, egomanijaci, nitkovi i protuve, koji se nalaze na dnu života, koji hoće nešto da postignu i prisvoje u životu koji im propada, hoće da voze dobra kola, da imaju starlete oko sebe, hoće da dobro jedu i da se provode po egzotičnim destinacijama, hoće lepo da se oblače, pa se zbog toga odlučuju da se bave politikom.

Nepriznati u svojim strukama i željni materijalnih dobara, bez ikakvih moralnih principa i načela, oni očajnički ulaze u politiku jer nemaju više šta da izgube.

Između ništa i vlasti, oni ništa rizikuju.

Kako je politika postala unosan biznis, onda oni koji počinju svoje političko delovanje to rade ne zbog toga da bi se izborili za promenu političkog i ekonomskog sistema i da bi zajednici doneli dobrobit, nego da bi oni prigrabili za sebe materijalna dobra i političku moć.

I to je veliki problem političkih stranaka, koje su postale mafijaške organizacije za osvajanje vlasti i otimanje materijalnih dobara od države i građana.

Kada neki nepismeni i nestručni aktivista lepi plakate po gradu, kada to radi savršeno dobro, onda on misli da može i da bude ministar u vladi, nije važno koji resor, jer je on rizikovao lepeći plakate da bude prebijan od režima, ulaže sebe, pa, shodno takvoj nakaradnoj logici, kada stranka dođe na vlast, on očekuje svoj deo plena.

Tako propadaju sve izvorne političke ideje.

Zbog namirivanja gladnog i pohlepnog, proždrljivog članstva stranaka na vlasti.

Ovde otvaram tu važnu društvenu raspravu, o kojoj se danas uopšte ne govori, da oni koji učestvuju u rušenju jednog totalitarnog režima, ne mogu da budu nosioci vlasti u političkom sistemu direktne i neposredne demokratije.

Oni ne shvataju da je jedan posao rušenje izdajničke vlasti na izborima, dok je sasvim drugi posao vođenje države.

To što si se u, recimo, parlamentu pljuvao, tukao, svađao i čupao sa poslanicima režima, uopšte te ne kvalifikuje da sutra budeš neko ko će upravljati državom, jer su to sasvim dva različita posla.

Onaj koji minira i ruši most i onaj koji gradi taj isti most ne rade isti posao.

Ako političara minera postavimo da vodi državu, potpuno je logično da će on da sruši sve institucije sistema, da ih razori i uništi kako bi ih prilagodio sebi i svojim i stranačkim interesima.

Političari mineri su do sada dolazili na vlast.

Zato su nam srušene sve institucije i zato smo danas propali.

To se može rešiti tako da se, odmah u startu formiranja novog političkog pokreta, oslobodimo profesionalnih revolucionara.

Nisu nam njihove usluge uopšte potrebne.

Oni koji se budu isticali u rušenju režima, mogu, nakon završenog posla, da dobiju određene materijalne satisfakcije jednokratnom pomoći i ništa više.

Ako hoćete više, uđite u konkurenciju i dostavite vaše stručne reference da biste se kandidovali d aučestvujete u vođenju države.

Neposredna demokratija znači da nema profesionalnih politričara.

Direktna demokratija znači da nema u parlamentu plaćenih poslanika.

Građani izvorno sprovode demokratiju i ne prenose više svoje pravo na posrednika.

Elektronska demokratija znači da nema besmislenog sedenja, glupavih svađa i vređanja, nego da građani odlučuju elektronskim glasanjem, nakon održanih društvenih rasprava na nacionalnim medijima.

Direktna demokratija omogućava građanima da kontrolišu stručnjake koji menadžerski upravljaju državom.

Javnost meri svakog meseca efekte izvršne mendžerske vlade.

Ako su efekti pozitivni, menadžeri nastavljaju da vladaju.

Ako su efekti negativni, dovode se drugi.

Tu nema nikakvih emocija.

Građani odlučuju samo na osnovu izvršenih dela.

Dela koja su u interesu zajednice.

I svakog građanina.

Šta još treba da uradimo da bi ovo zaživelo?

Odmah moramo, mi koji branimo javno dobro i koji smo zabranjeni, jer nas se i vlast i opozicija plaši, da izvršimo lustraciju u našim redovima.

Ne mogu građanima da se nameću oni koji su već bili na vlasti .

Lustracija je higijena novog političkog pokreta.

Suština političkog delovanja je rušenje totalitarnog političkog ustrojstva i stvaranje svih pretpostavki za ravoj Demokratije i odbranu Republike.

Da li ste spremni za ovu istorijsku ulogu?

Da li ste razumeli šta moramo da radimo?

Ličnim primerom to moramo da pokažemo.

Sve priče su ispričane.

Izvolite, poklonite se i počnite!

Prestanite da navijate!

Uđite da igramo utakmicu.

Zajedno!

Branko Dragaš / dragas.biz