VOJVODINA REPUBLIKA!
Na ovu provokaciju vojvođanskih separatista, odgovaram mojim predlogom decentralizacije čitave Srbije, koga iznosim već 30 godina i koji je jedini način da se zaustavi dalje uništavanje Srbije.
Šta to konkretno znači? Šta predlažem?
Evo objašnjenja za one mlađe koji to nisu čitali.
Uvodi se u čitav politički sistem Srbije pravilo – KO PRAVI PARE, ODLUČUJE O TROŠENjU PARA!
Logično, ako neko zna da napravi prave, ne treba mu politički parazit da ga uči kaako će da potroši pare koje je sam stvorio.
Siguran sam da će se većina građana složiti sa ovim novim političkim načelom.
Ko pravi pare?
Preduzeća.
To znači da se zahvatanja iz preduzeća moraju drastično da smanje.
Politička birokratija otima iz preduzeća putem poreza i doprinosa 63%, preko PDV uzima 20% i preko poreza na dobit 15%.
Na sve to treba dodati takse, prireze, naknade i ostale namete.
Preduzeća više ne mogu da izdrže ovoliku pljačku.
Šta je rešenje?
Preduzećima mora da ostane – 75% stvorenih prihoda.
Ostalih 25% prihoda ide za zajedničke potrebe funkcionisanja države.
Kako se to teritorijalno deli?
Od prikupljenih svih prihoda na jednoj opštini – 75% ostaje toj opštini, lokalnoj samoupravi, dok 25 % ide u Republiku za zajedničke potrebe funkcionisanja države.
Kako se to deli u vojvodini?
Od prikupljenih prihoda na jednoj opštini u Vojvodini -75% ostaje toj opštini, 20% ide u Beograd za zajedničko funkcionisanje Republike, dok 5% ostaje Novom Sadu za rad Autonomne pokrajine.
Evo, gospodo drugovi, kako se rešavamo totalitarne centralizacije, koja se vrši u Vladi Republike Srbije.
Podlo je separatističko podmetanje da Vojvodina propada dok se Beograd gradi.
Tačno je da građani Srbije propadaju, dok se politički ološ na vlasti i opoziciji bogati.
Isti politički ološ iz Beograda i Novog Sada.
Nije problem, dakle, u Beogradu, nego u Vladi Srbije.
Predloženom decentralizacijom se ruši totalitarni sistem kao takav.
Za opljačkanog i prevarenog građanina, koji ne može da preživi neoliberalni banditizam divljeg tranzicionog kapitalizma, potpuno je svejedno da li ga pljačkale političke barabe iz Beograda ili Novog Sada.
Suština neposredne demokratije da građani uopšte ne budu eksploatisani, da budu slobodni, da sami upravljaju svojom državom i da odlučuju o novcu koga su stvorili.
U ovakvom sistemu direktne decentralizacije političari su nam nepotrebni.
Političari su tehnološki višak.
Za onoga proizvođača u Irigu, Gakovu ili Žedniku ništa se ne menja ako političke barabe iz Beograda, koji ga kradu, zamene političke barabe iz Novog Sada, koji ga , takođe, kradu.
I koji za sebe kažu da su – Vojvođani?!?
Prekrstario sam čitavu Vojvodinu od 1990 do danas desetinu puta uzduž i popreko.
Nikada nisam čuo da je neki Sremac za sebe rekao da je Vojvođanin.
Nikada nisam čuo da je neki Bačvanin za sebe rekao da je Vojvođanin.
Nikada nisam čuo da je neki Banaćanin za sebe rekao da je Vojvođanin.
Ko sebe zove Vojvođanima?
To su oni zaguljeni politički bilmezi i karakondžule,opajdare,oštrokundže, bofl,zabičeni malograđani, komunistički đilkoši u penziji,senilne kurcobrije, koji su glavni krivci za ovaj današnji razjembandus,alamunje i ajmani,aratosi, tutumraci, politički dođoši i andrmolje,gologuzani, dronje, zakerala,zamlate, žgadija što štetu pravu, landara pišore funkcioneri, tajkuni lihvari, koji su se oparili, koji akaju i arče decenijama državne novce brez stida ko bircuz bećari, dunsteri, zjakala, koji umesto da leže u anceru, fircaju narod, jerbo misle da su nezamenljivi, da je samo njima to dozvoljeno, zajebantima i lolama,koji uzimaju ange-mange, koji ne vrede ni bagova, čitava ta bulumenta propalica i nitkova, šušljivaca, koji nemaju pameti i dernjaju se iz sveg glasa da su Vojvođani.
Ako Vojvođani tražu da budu republika, onda i Sremci, Bačvani i Banaćani moradu dobiti republiku.
Republika Srem, Republika Banat i Republika Bačka!
Kako se Srem deli na Gornji i Donji Srem, onda će prestonica Gornjeg Srema biti carska Mitrovica, dok će prestonica Donjeg Srema biti moj Zemun.
Pošto sam rođen u Zemunu i odlično znam mentalitet Zemunaca, mislim da ćemo mi tražiti da imamo svoju Republiku Zemun, koji će u sebi imati dve autonomne pokrajine Zemun Gornji grad i Zemun Donji grad.
Narodna banka Zemuna će štampati sopstvenu valutu – gardoš.
Državljani Zemuna će učiti drevnu istoriju nas Zemunaca.
Zemunci su nastali 4.500 godina pre nove ere i nazvali su sami sebe po svojoj boginji svetoj kravi Zemun,koja je bila žena Roda i majka boga Velesa, čija je žena bila boginja plodnosti Devana.
Krava je bila sveta životinja tada u Zemunu i taj naš običaj da slavimo svetu kravu Zemun, preneli su naši hrabri ratnici Zemunci 2.225.godine pre nove ere u Indiju, kada su išli, kao elitni odredi prvog serbskog cara Nina Belova, da osvajaju daleku Indiju.
Oni hrabri Zemunci koji nisu hteli, posle osvajanja i opismenjavanja Indije,da ostanu tako daleko od svog voljenog Zemuna, nisu mogli da žive bez svoje svete i čiste reke Dunav, Gang u Indiji im je bio previše mutan i prljav, vratili su se kući kao veliki bogataši i onda su odlučili, u znak sećanja na osvojenu Indiju, da nadomak Zemuna, ispod same Zemun gore, danas pogrešno nazvane Fruške gore, osnuju vikend naselje Inđija.
Ali, plemetim ratnicima Zemuncima ni to nije bilo dovoljno, nego su osnovali grad za uživanje, za održavanje umetničkih predstava, za lov i odmor zemunskog plemstva, koga su nazvali, opet, u znak na svoja osvajanja sa hrabrom braćom Serbima u Indiji, grad SER , što je na staroindijskom obliku značilo kapljati, jer je grad SER nastao kao kapanje prolećnih kiša sa drveća zatalasane Zemun gore, ali nepismeni Rimljani, koji su od zemunske braće Etruraca ili Rasa nekako naučili da pišu i čitaju, nisu hteli da imaju bilo kakve veze sa Serbima, pa su namerno falsifikovali naziv grada i nazvali ga SIRMIUM.
Zemun je uvek bio Republika, koji je hiljadama godina uspevao da zadrži svoju suverenost i nezavisnost, kasnije su to od nas kopirali Mleci, Đenovljani, Firentinci i Dubrovčani.
Republikom Zemun su upravljali SAVET MUDRACA, koji je imao devet mudraca da savetuje slobodne ljude Zemuna šta je u interesu Republike, dok je operativna vlast bila tako napravljena da se svakoga dana menjao upravnik Republike, čija se funkcija zvala ZEMUR.
Zemunci su se opredelili za ovakav oblik upravljanja Republikom zato što slobodni ljudi Republike nisu hteli da se prihvate nikakve vlasti, niko nije hteo da svoje dragoceno slobodno vreme troši baveći se prostim stvarima politike, pa je SAVET MUDRACA presudio, u nedostatku ljudi koji će da sprovode njihove ideje u samoj političkoj praksi, da se izbor dežurnog ZEMURA izvrši preplivavanjem Dunava .
Naime, pravilo je bilo tako uspostavljeno da su svi muškarci, žene su u Zemunu smatrane sveticama i nikome na pamet nije padalo da se našali da neku ženu predloži da upravlja Zemunom, bila je to velika uvreda za sve žene, jer je politika pripadala nižem i prostijem svetu,pa su punoletni muškarci morali da ujutru preplivavaju, odu na drugu stranu obale i da se vrate, svetu reku Dunav. Onaj muškarac koji bi poslednji stigao, morao je, uz veliko ismejavanje ostalih plivača, kao i žena i dece, koje su sve to pratili sa obale,da se prihvati dežurstva u Zemunu.
Muškarci koji su bili dežurni, morali su u ratnim pohodima da budu pešadija i brinuli su se o komori armije Zemuna.
Komandant Armije Zemuna bio je onaj muškarac koji je najveći broj puta bio pobednik u preplivanju Dunava.
Najstroža kazna za kršenje najvišeg zakona u Zemunu, koga su nazvali DUNAKON, bilo je zatvaranje u iskopane tamnice pod zemljom, koje su podli Rimljani namerno nazvali – ZEMUNICE.
Zbog ovakvog podlog ponašanja Rimljana, nastala je među kulturnim, obrazovanim i nadasve vaspitanim Zemuncima jedina psovka, koja se sačuvala sve do današnjih dana, i koja glasi : „JEBO TE RIM!“
Ovo je samo jedan mali odlomak iz drevne istorije Zemuna, koja je falsifikovana upravo od ljubomornih Rimljana, pa ću istinitu povest o Zemunu napisati u posebnoj hronici.
Uglavnom, da zaključim, na poklič separatista u Vojvodini – VOJVODINA REPUBLIKA, drevni narod Zemuna još jače kliče – REPUBLIKA ZEMUN!
Branko Dragaš
dragas.biz
Аутономну покрајину је одавно требало укинути, као и сваку наметнуту комунистичку будалаштину. То би свака патриотска влада прво направила. Међутим, српске власти које се тобоже боре за очување и враћање територија који више нису под њиховом контролом, нису у стању и не усуђују се да уреде делове земље који јесу под њиховом контролом, из страха да не наљуте западне моћнике.