Taman kad se očekivalo da će Haški tribunal, koji je Pravo kao disciplinu zajedno sa nedisciplinovanim Srbima, zavio u crno, zatvoriti svoje crne dveri, u Hrvatskoj dižu glavu pravaši. Oni u evropsku modu ponovo vraćaju crne košulje. Autohtona hrvatska stranka prava – AHSP smatra da je na izvoru crnila, ali im se suprotstavlja Hrvatska čista stranka prava – HČSP, koja, da bi dokazala privrženost izvornim principima, ne da nosi crne košulje, nego ističe i svoje crne gaće. Za to vreme Evropa pred takvim pojavama ističe – belu zastavu.
Da sve, ipak, ne bi bilo monotono crno, na beogradskoj sceni, ravnoteže radi, imaju nastup Žene u crnom. Kao dokaz evropskog opredeljenja, Srbija pred ovim ženama, kao Evropa pred crnim košuljama, takođe ističe belu zastavu.
Svi – tribunal, crnokošuljaši i žene imaju, u odnosu na Srbe, jedinstven stav: antisrpski. Tako je nova evropska moda uticala na stvaranje novog bratstva, sestrinstva i jedinstva u antisrpstvu. I čuva ih kao zenicu crnog oka tetkinog.
Putevi mode, kao i putevi trgovine (ko dobacuje organima?) nepredvidivi su.
Modu proterivanja spomeničke zaostavštine počela je Podgorica sa Stefanom Nemanjom, a nastavili Užičani sa Josipom Brozom. Sarajlije su proterale Gavrila Principa, a u Beogradu se sa Slavije povlači Dimitrije Tucović. Oko Dimitrija se otimaju Užičani da bi ga imali u duplikatu i Priština, koja ističe da raspolaže istorijskim pravom koje je iznad užičkog, pre svega zbog činjenice da je Tucović u svoje vreme tražio nezavisno Kosovo.
U Tucovićeve ideje i Užičane se polaže nada da će „država“ Kosovo doživeti sudbinu Užičke republike. Bilo pa prošlo, ne spominjalo se ni na spomenicima.
Zavod za izgradnju spomenika priprema nacrt Zakona o budućim spomenicima. Predviđa se, kao obavezna zakonska norma, da svi budući spomenici budu izgrađeni na staklenim nogama kako bi se izbegli nepotrebni troškovi prilikom njihovog rušenja. Nacrt takođe predviđa da se, radi izbegavanja eventualnih nesporazuma i škakljivih pitanja kao što su: ko?, kada? i zašto baš on? ustanovi radno mesto otvarača spomenika, sekača vrpci i dodeljivača odlikovanja čime se ni na koji način ne želi umanjiti značaj i uloga Predsednika države i Predsednika vlade.
Da su spomenici živa stvorenja vidi se i po tome što oni, ne samo da umiru, nego se i novi rađaju. U Prištini je osvanuo spomenik Bilu Klintonu sa sve Monikom Levinski u samom fundamentu spomenika. Za inat Hilari Klinton. Monika je tu, gde je, pa joj dođe zgodno.
Sarajlije pripremaju spomenik Holbruku. Spomenik će biti u vidu ljudske figure, iako mnogi tvrde da u tom slučaju to nikako ne bi moglo da podseća na Holbruka. Figura će biti prikazana u sedećoj pozi na podu, sa prekrštenim nogama i bez obuće, okružena šiptarskim teroristima. Preko kolena će držati krstareću raketu Mandušića Vuka. Scena prikazuje ritual vađenja ratne sekire – tomahavka uz gromoglasne aplauze i skandiranje „Alahu ekbar“ od strane okupljenih vehabija.
Gospođa Kolinda u Hrvatskoj prisustvuje otkrivanju spomenika Franji Tuđmanu, ocu hrvatske nacije. Hrvati se preko novina odriču oca iz prvog braka, Josipa Broza Tita, i njegove dugove ne priznaju.
Još jedna vrsta mode zapljusnula je region koji se nekad zvao Jugoslavija, pa zatim Ovi prostori i na kraju Zapadni Balkan samo da ne bi bio na istoku gde su Rusi i Kinezi.
Kada se utvrdilo da ime Skot, koje nosi Njegova Ekselencija, ambasador Sjedinjenih Američkih Država, kod zluradih Srba izaziva asocijacije na nešto sa pežorativnim konotacijama, preduzete su određene državne i medijske aktivnosti da bi se unapred izbegao eventualni diplomatski skandal. Oni koji se razumeju u jezik, pokušali su da Njegovu Ekselenciju Skota preimenuju u Skata, ali su se vrlo brzo ujeli za jezik. Bez obzira što su predhodno utvrdili da Latini nisu u bili u pravu kada su govorili: „nomen est omen“. Od koristi im nije bilo ni dragoceno iskustvo Kardeljevog novogovora koje se svodilo na formulu: budala izmisli novo ima pa misli da je rešio problem.
Prvi su se pobunili poštovaoci imena i dela Valtera Skota tvrdeći da bi Valter, da je još u životu, ostavio svog Ajvanha i otišao da brani Sarajevo. Iz Banja Luke su poručili da Valtera, da je to uradio, ne bi mimoišli grafiti u stilu: Oj, Valtere, Valtere, steram ti ga matere!
Ministar spoljnih poslova Austrije, Sebastijan Kurc, zaveden novom modom promene imena, uputio je zahtev Sudu u Strazburu tražeći da se iz razumljivih razloga promeni i njegovo ime. Naglasio je da bi ubuduće želeo da se zove Đoka Kurc. Može i Kurc Đorđe, redosled nije bitan.
Tome su se usprotivili naslednici dinastije Karađorđević tvrdeći da bi to ime bilo plagijat budući da se njihov rodonačelnik već zove Kara-Đorđe.
Obrenovići sa zobnicama i najlon kesama u ruci, sve to posmatraju iz prikrajka i samo čekaju zgodnu priliku da angažuju kumove.
Dragoslav Pakić
Stanje stvari
