Odrastao sam u kraju gde postoji takva mržnja prema policiji, da valjda od kolevke ne volimo kada nam je soba plava. Češće smo po zidovima šarali ono ACAB, nego imena simpatija, a lajanje, režanje i provokacije su sastavni deo odrastanja na Detelinari. Čak sam i kumu, po profesiji policajcu, rekao da sam siguran da postoji makar dvojica onih koji nose uniformu, a da su časni i pošteni: „On i još jedan“. Kada me je upitao koji je drugi, rekao sam da ne znam, ali da sigurno mora jedan zalutati među toliko ljudi.
Pa, ipak, neke stvari se moraju ljudski priznati. Vidim, cenjeni „građanisti“ razapinju policajca koji je šamarao onog nesrećnika na zadnjem sedištu – vidim, pridružuju im se i vlast i opozicija i „opozicija“ – vidim, tu su dežurni mediji, što proizdajnički, što prorežimski, svi kao jedan – vidim, tu su dežurna zakerala i dežurni posmatrači. Ujedinjeni svi.
Gospodo, moram vam, ipak, reći par reči: ti momci rade 24 sata. Ne jer ih to usrećuje, ne jer to vole, nego jer im je to posao i dužnost prema otadžbini, a tu ne postavljaju pitanja – za Vaskrs, vi ćete biti za porodičnom trpezom, sa najmilijima, a oni na nekoj saobraćajnici ili intervenciji. Vi uveče ležete u krevet uz seriju, a oni dežuraju, čekaju provokatore, ološe, pijane, bahate, bezobrazne i rešavaju sa njima probleme. U svakom, ali apsolutno svakom od tih slučajeva, beskrajno su strpljivi, ljubazni, saosećajni – u većini prilika, zapravo, kaznu su zamenili lepom rečju, a privođenje upozorenjem.
Vidite, taj „jadni i nesrećni“ čovek, nije zakasnio 15 minuta, nije išao po hleb ili mleko – ne, on je u sebi imao 1,9 promila, što bi značilo flajhu pelinkovca i nešto preko i razbijao je retrovizere redom. Njima, umornim, posvećenim i čestitim, psovao je majku, ženu, decu. Šamar, tj par šamara jeste najmanje što je mogao dobiti. Najmanje je što je trebao dobiti.
Ubi nas Evropa. Ubi nas Zapad. Sticajem okolnosti, bio sam 53 dana u pritvoru u CZ-u. Zatvorski komandiri više nisu strah i trepet, naprotiv: sada su kao vaspitačice u predškolskom, gde udovoljavaju razmaženim klincima. Ćuška je skandal. Ćuška je otkaz.
I tako će častan policajac, koji je reagovao kao što bi većina nas, dobiti otkaz, tako će mu deca ostati bez hleba, tako će biti osramoćen i žigosan. A, zašto? Zato što je disciplinovao bitangu. Onako kako treba.
Ne treba tom čoveku otkaz. Treba mu povišica. Bravo, brate panduru!
Vrlo je tesko suditi kad ne znamo tacnu pricu.
Pogotovu kad postoje dve razlicite price : jedna policijska, druga uhapsenoga.
Slažem se i potpisujem svako slovo teksta. A Dejana pItam kako je došao do svoje procentne tvrdnje. Išao da pobrojava, preslisava i istrazuje svakog od hiljade zaposlenih U MUP. Nista gore nego podlegati predrasudama ili napamet nešto tvrditi da jeste zato sto iz nekog tebi znanog razloga misliš da je tako.
Tomo nam po ko zna koji put servira naopak zaključak baziran na lažnim informacijama. Naime vest da je u pitanju bahati pijanac koji je razbijao retrovizore je lažna. Izmišljena od vlastodržaca da bi se opravdalo protivzkonito premlaćivanje.
Kada ćemo više naučiti da niie dobro da se krši zakon? Nema dobrog razloga da se krši zakon! Znate zašto živimo kao stoka? Zato sto se krši zakon! Ne može niko nikoga protivzakonito da bije!
Hoćemo li dakle da budemo ljudi ili ćemo da slušamo šta govore kojekakvi Lovrekovići?
Ne slažem se jer u srpskoj policiji 50%pandura radi za neke žestoke momke 10% za neke bogataše
20% za stranku
20 % možda za narod