Povodom Izveštaja Fridom hausa o odsustvu demokratije, autoritarnoj vlasti i zloupotrebama u Srbiji
Dokazala je u svom mandatu staru Staljinovu tezu „da je cilj izgradnje društva da svako, pa i kafe kuvarica može biti predsednik vlade ili države“.
Menjao je predsednik Srbije odluke „uticajne“ vlade kao što se menja donji veš… Zato su Srbi s pravom Brnabićki dali nadimak Fikus, jer je pravi cvetni aranžman – ikebana Vučićeve vladavine.
- Dozvolila je fingirana premijerka Brnabić da umesto nje vladom rukovodi predsednik države i da se ona skoro ništa ne pita. Nije bila čak ni Vučićev potrčko u vladi, tu ulogu je u vladi obavljao je ministar finansija S. Mali.
- Srbiji Brnabićka nije dala ništa vredno ni ostavila ništa važno. Uz to, bila je vrlo nesimpatična, sa lošim nastupom, izveštačena, sa govornom manom, bez osmeha i bez autoriteta…
- Kritike na stanje sloboda u Srbiji koje stižu spolja su posledica Vučićeve strahovlade i apsolutne vladavine koju su „premijerka“ i čauši njegove vlasti aminovali, čak su ga u tome podržavali i hvalili. I nikada se tome nisu suprostavili
- „Studiozni“, a zapravo pun laži odgovor američkom Fridom hausu nije bio potreban, bio je suvišan, i zato što se ne odnosi kritika Fridom hausa, sem formalno, na rad Brnabićke, već na lični režim i rad Vučića, u kome premijerke i vlade ima samo u nebitnim tragovima
Zašto Ana Brnabić nikada nije opomenula predsednika države da joj se ne meša u posao, zašto ga nije upozorila da se bavi poslovima van njegove ingerencije i ustavnih ovlašćenja, zašto javno nikad nije skrenula pažnju (kako je on to redovno spočitavao Tomislavu Nikoliću, tadašnjem predsedniku Srbije), da se ne bavi poslovima koji su iz domena rada Vlade Srbije i izvršne vlasti. Da se drži po Ustavu određenih nadležnosti iz rada Predsednika Srbije i da ne nabija nos u poslove na koje nema nikakvo pravo i još pride, da njima rukovodi.
Da je imala svoje ja premijerka bi mu odbrusila jasno i glasno „Dosta više“ ili možda i boljim usklikom „Dosta je bilo“! Ali, prepušteno mu je da se meša čak i u nedopustive svakodnevne operativne poslove vlade. Tako je svuda bio prvi, najzaslužniji, nezamenljiv…
Premijerka sa nadimkom Fikus
Menjao je predsednik Srbije inače odluke „uticajne“ Vlade kao što se menja donji veš. Zato su Srbi s pravom Brnabićki dali nadimak Fikus, jer je bila i ostala pravi cvetni aranžman –ikebana Vučićeve vladavine.
Formalni premijer Brnabićka bila je sa nerealnom ambicijom da ima pedigre nekakvog liberalnog političara, ali koji se ne meša u svoj posao, sve ključne odluke dozvoljavala je da donosi drugi, a htela je da je istovremeno bije glas sposobne, praktične, efikasne političarke, uz to moderne, demokratski nastrojene, neopterećene nacionalnim pitanjima, a kamoli srpskim nacionalim i državnim interesima.
Htela je da kao osoba bliska Trilaterali, Bildeberg grupi, Rotari klubu, Soroševim agencijama, NVO organizacijama, američkom Naledu (iz koga je došla u Vladu Srbije) bude tretirana kao internacionalista, liberalnih uverenja koja podržava globalizam i još je ne sputavaju i ne interesuju suverenističke ideje.
Ali joj je vrlo zasmetalo kad se u nedavnom izveštaju „Fridom Hausa“ (FH) navodi da „Srbija više nije demokratska država, prvi put od 2003. godine. Vlast i Vlada u Srbiji više ne liče na demokratski uređene zemlje i klize u područje neslobode“. Ne da klize, ispravio bih FH, nego je Srbija odletela u duboku provaliju.
Šta je očekivala Brnabić? Da je hvale samo zato što je naklonjena globalistima, što je član Trilaterale (kluba „Ist-Vest-Bridž“) i što je poslušni sporovodilac, realizator tuđinske politike zapadnih korporacija, gde interesi Srbije ne postoje?
Sve je dobrovoljno prepustila faraonskim postupcima i diktatorskim ovlašćenjima Vučića, a onda se čudi kako to nju i Vladu ocenjuju tako nisko i retrogradno, iako je poslušna sluga u koloniji. Takođe, za vreme dok je bila na funkciji, nikada nije ustala u odbranu medija i novinara koje je ovaj režim brutalno napadao, već je ćutala i sama doprinosila tom progonu. Brnabićkini demokratski kapaciteti i praksa su ravni nuli.
Vlada i SNS guše medije
Fridom haus (FH), „kao jedan od najvećih problema u Srbiji konstatuje smanjenje medijskih sloboda. Najlošiji primeri su Pink i Informer, koji služe kao propagandna glasila vladajuće stranke. Većina štampanih i elektronskih medija u zemlji su pod kontrolom vladajuće Srpske napredne stranke. Pink i Informer promovišu SNS i njenog lidera, a demonizuju i kritikuju njihove oponente“.
Šta tek napisati o nedopustivom širenju šunda, kiča i neslobode sa TV Hepi i Studija B… i sličnih medija, o čemu FH ne govori.
Isto tako za vreme formalne vlasti Brnabićke korupcija u Srbiji je procvetala više nego ikada. Ona guši i uništava Srbiju. Bez smisla je što se „premijerka“ poziva na neke ocene i procene međunarodnih organizacija i EU koje navode da je Srbija imala „mali“ pad u borbi protiv korupcije. Istina je, i to znaju građani Srbije, da je Srbija u kancerogenim fazama razvoja korupcije od najnižih do najviših nivoa državne vlasti i administracije. Desetine afera nisu razrešene jer izvršna vlast na sve načine koči istrage o kriminalnim aktivnostima i sprezi državnih funkcionera sa kriminalizovanim tajkunima i biznismenima.
Korupcija je postala sistemska, ušla je u sve pore državih organa, u strukture. Pranje novca, iznude, mito, potkupljivanja su stalna praksa. Vlada Srbije ništa na tom planu nije uradila i dozvolila je da se korupcija ukoreni, razvije i obmota sve segmente društa. Afere „Krušik“, „Jovanjica“, „Savamala“, „Parada ponosa i prebijanje brata Andreja“ , netransparentni i tajni ugovori o izgradnji „Beograda na vodi“, ugovori sa avio kompanijom „Etihad“, neraščišćene afere u vrhu MUP-a, posebno sa ministrom policije i njegovom diplomom, sa njegovom problematičnom kriminogenom saradnicom Dijanom Hrkalović, nestručnim kadrovima Goranom Papićem, državnom sekretarkom Biljanom Popović Ivković i Ivanom Ristićem. Zatim netransparentni i sumnjivi ugovori o prodaji „Galenike“, Ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“ i izgradnji autoputeva su i dalje tajna, a posebno je sporna ustavnost Briselskih sporazuma. I mnoge druge poznate afere su zataškane, a sve one su samo deo vrha ledenog brega u poslovima države u kojima niko ne polaže računa, o neobjašnjivo visokim troškovima, nenormalnim cenama izvedenih radova i poslova, a ni o zakonitosti i ustavnosti donetih akata u ime Vlade i države Srbije.
Masovna korupcija, pranje novca, utaja poreza, sukob interesa
Vlada Srbije nije pokrenula ni jedan postupak ili zatražila od nadležnih organa da ispitaju pljačku zlata vrednu desetine milione evra u rudarskom kombinatu Bor, ili kriminalnim ugovorima vrednim preko 30 miliona evra u javnim preduzećima i ministarstvima ili o sukobu interesa firme „Nites“ Bojana Kisića, muža ministarke pravde Nele Kuburović Kisić.
Tim kriminalom se ne bave nadležni državni organi, niti ih Vlada Srbije podstiče na njihove obaveze. Ni MUP, a ni tužilaštvo i tužilac koji postoje, a ne rade ništa u Srbiji, ne vrše istrage, jer Srbija nema nezavisno i slobodno sudstvo. Zato se događaju masovni sukobi interesa državnih funkcionera među kojima je i premijerka, zbog poslovanja kompanija njenog brata sa državnim insitucijama, koje nisu ispitane. I umesto da ćuti i čeka da ode sa funkcije koju je dobila na nezaslužen način ona još drsko raspravlja sa odmerenim izveštajem Fridom hausa. Sramno!
A oni iz FH samo su rezignirano konstatovali da je Srbija nazadovala u borbi protiv korupcije: „Izostaje efikasna akcija kao odgovor na slučajeve povezane sa korupcijom na visokim nivoima, a postoje i slučajevi raspuštanja institucija i ustručavanje od delovanja kojim bi se te države adekvatno suprotstavile korupciji”, ističe Majkl Smelcer, istraživač FH sa sedištem u Vašingtonu.
Ukazano je i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku – procesa koji bi, trebalo da budu primenjeni isključivo u vanrednim situacijama. Tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno je potpuno bezrazložno po hitnom postupku!
*:*:*:*:*:*:**:*:*:*:*:*:*
NAJVEĆI INFRASTRUKTURNI PROJEKTI BEZ JAVNIH NABAVKI
Nikolija Čodanović, sa sajta „Istinomer“ navodi da je na 18 kucanih strana Vlada Srbije, tačnije premijerka Brnabić pokušala da se odbrani od loših ocena rada Vlade, ali je to učinila upoređujući neuporedivo i prećutkujući negativne pokazatelje, skrivajući istinu, navodeći netačne podatke, vršeći selekciju informacija, a pisane su i nelogičnosti. Kraće rečeno Vlada Srbije je sa potpisom premijerke Brnabićke lagala, odbacujući tvrdnje o demokratskom nazadovanju Srbije!
FH govori i o neizvršenim odlukama Poverenika za informacije, o propustima i neradu Agencije za borbu protiv korupcije, o nezakonitom održavanju v.d. stanja funkcionera u javnim preduzećima i javnoj upravi, o realizaciji najvećih infrastrukturnih projekata kroz posebne zakone i međudržavne sporazume, umesto kroz javne nabavke.
Na kraju, Brnabić osporava tvrdnje FH da „slobodni parlament“ ne postoji u Srbiji, niti je ikada „zasedao“. Brnabić govori neistinu, jer je opozicioni, slobodni parlament zasedao, održalo se paralelno zasedanje većeg dela opozicije u holu, alternativna skuština je bila okupljena i zasedala van plenumske sale.
*:*:*:*:*:*:**:*:*:*:*:*:*
Zašto se onda Brnabić čudi lošem međunarodnom rejtingu i još lošijem ličnom ugledu u našoj javnosti. Em, ne radi svoj posao i zato je trebala da odavno podnese ostavku. I više puta je za to imala dobru priliku. Uz to, dozvolila je predsedniku države da sve diktira i određuje, a onda joj još teško padaju negativne ocene rada takve nakaradne vlasti i Vlade koje stižu sa svih strana. Tu demokratskih postupaka i tekovina nema niti je moglo da ih bude, a briga o interesima građana u ovoj Vladi ne postoji.
Brnabić se osetila pogođenom i odlučila je nepotrebno da odgovori Fridom hausu na kritike upućene na rad izvršne vlasti Srbije, čiji je ona deo. I još je, što je najgore, u tom odgovoru iznela nekoliko neistina, pokušavajući da napadne i ospori ono što je nesporna istina u tom izveštaju.
Stanje medijskih sloboda i stepen korupcije su gori nego što navodi FH
A ponoviću: stanje u oblastima koje kritikuje i analizira FH je uistinu mnogo gore u praksi od onog što konstatuju u svom izveštaju. Trebalo bi stoga da Vlada ćuti, a Brnabićka da se pokrije po ušima koje joj štrče.
Njen mandat i ona ostaće najverovatnije upamćeni po njenoj izjavi „da Srbija za usluge Instituta za globalnu promenu (The Tony Blair Institute for Global Change) Tonija Blera, koji savetuje Vladu Srbije ne izdvaja novac i ne plaća ga iz budžeta?! Toni Bler nas savetuje besplatno. I ja sam besplatno radila za Naled!“ (napomena: Naled je alijansa za lokalni ekonomski razvoj koju finansiraju Agencija SAD za međunarodni razvoj – USAID i Soroševa Fondacija za otvoreno društvo.)
Istina je da su ocene FH tačne i da je stanje slobode u medijima u Srbiji čak i gore nego što je FH napisao (nisu pomenuli, na primer, Tv Hepi, kao primer nedemokratskog i pristrasnog medija, a o stanju endemske korupcije, koja sve guta i postaje sistemska da i ne govorimo. I ostali izveštaji relevantnih međunarodnih institucija o stanju sloboda i medija u Srbiji govore da Srbija godinama unazad stalno nazaduje, a ne da napreduje.
Nastavak analize izveštaja FH od strane Vlade zasniva se i na indikatoru o korupciji. Srbija, tačnije njen državni vrh je potpuno upetljan u velike korupcionaške afere, koje ne rešava, nego ih sklanja pod tepih, a onda one, kao sve što je trulo, još više smrde. Nema nijedne presude za korupciju, davanje mita ili iznude i pranje novca od strane državnih funkcionera.
Tužna je činjenica da je osoba Brnabićevskih sposobnosti bila predsednik Vlade Srbije i taj fakat je i sada, a pogotovu će u budućnosti biti teško objasniti i još teže razumeti generacijama koje dolaze. Takva neodgovornost onog koji je predložio ne umanjuje njenu odgovornost da se prihvati posla za koji je bila i ostala potpuno nekompetentna. Rezultat njenog „upravljanja“ Vladom je nedostojan bilo kakvih komentara, čak i onih najgorih…
Kao građanin Srbije tužan sam zbog činjenice da je bila predsednik Vlade Srbije i gledam da o tome ne govorim sa mojim mnogobrojnim nasledicima i članovima porodice, a ni sa prijateljima. Stid me je.
Treba reći istinu: ni po čemu nije zaslužila da bude predložena i izabrana za predsednika Vlade, ni po stručnim kvalifikacijama, obrazovanju, a pogotovu ne po dotadašnjim iskazanim rezultatima rada. Bila je jedna nevažna i nezanimljiva osoba kakva je i ostala sada kada odlazi. Beznačajan lik bez ikakvih vrednih rezultata i uspeha. Odlazi bez pozitivnih rezultata, ali sa bogatom i uvećanom imovinskom kartom i stanom od 320 kvadrata na Dedinju vrednim najmanje milion evra! To je samo ono što se zna.
Dokazala je u svom mandatu staru Staljinovu tezu „da je cilj izgradnje društva da svako, pa i kafe kuvarica može biti predsednik vlade ili države“. Ili, kao što je još u starom Rimu bilo da i Kaligulin konj Incitat može biti senator. (Napomena: Incitat je pojam kojim se i danas opisuju ličnosti imenovane ili izabrane na neku važnu dužnost iako je svima jasno da je nisu sposobne ili dostojne vršiti.)
Srbiji nije dala ništa vredno ni ostavila ništa važno. Iza nje i njenog „Šefa“ ostaje samo nepopravljiva šteta i katastrofa. Uz to, bila je i ostala vrlo nesimpatična, sa lošim nastupom, izveštačena, mucavica sa govornom manom, neubedljiva, bez iskrenog osmeha i bez ikakvog autoriteta… Pajac i tutumrak.
Na kraju, jedva čekam da sa svojom šarenom zastavicom ode u tminu iz koje je došla. Daleko joj lepa kuća, kaže stara poslovica!
Konačno, sasvim je sigurno da ona lično nema nikakav konflikt ni sa jednom američkom organizacijom. Naprotiv, sigurno je da će joj te organizacije široko otvoriti vrata kada u Srbiji završi svoj jednokratni, fikus-aranžman. I tada će za njihove interese raditi ono što „šefovi“ od nje traže. Ona to i ovde radi. Glumata nekakav format, a zapravo je prost najamnik, biološki robot s čudnim hobijima i astronomskim honorarima.
Jovo Vukelić
Izvor: izmedjusnaijave.rs
