BRUKA: Ko uređuje „Politiku“

8
1738

2014-11-20_071212U kakvoj to zemlji živimo? Katastrofa! Ako i uvažene dnevne novine „Politika“ moraju da igraju kako Vođa svira, tada je to jasan (nedvosmislen) pokazatelj da je Srbija uronila u najgori oblik diktature. Iz istorije nam je poznato da diktatori nikada ne dopuštaju da ih bilo ko kritikuje ili, ne daj bože, da ih pominje u negativnom kontekstu. Apsolutni Vođa se upinje da ubije reč u jednoj državi. Hteo bi celom narodu da naredi da moraju da ga hvale i da mu aplaudiraju dok im dlanovi ne popucaju.

Zar se na ovakav surov i otvoren način mora do kraja da sprovede onaj Angelin ultimativni zahtev za „menjanje svesti“ građana Srbije (prvenstveno Srba)?

nema stranice
Politika: uklonjena stranica

Srpski Veliki Vođa je, čini se, prešao rubikon. Izgleda da on sada živi u svom paralelnom svetu, koji više nema mnogo dodirnih tačaka sa stvarnošću. Da li je on sasvim izgubio kompas? Ako jeste, a reklo bi se da je tako, gde će Srbija završiti pod ovakvim „lucidnim“ liderom. Domanovićev Vođa kao da je oživeo u ovom savremenom srpskom trenutku. Samo što ovaj moderni srpski „usrećitelj“ ne ćuti, pa da narod pomisli da je mudar. Ovaj elegantni srpski vožd usta ne zatvara. Po 24 sata ne silazi sa ekrana, priča, melje u eteru o tome kako samo s njim Srbiji može da bude bolje (za godinu, dve, pet, ko zna kad). Posle brata, bez kojeg „ne bi mogao da živi“ (bez njega bi se, valjda, ubio), on najviše voli svoju otadžbinu. Otuda, pošto nema nikoga drugog, ko bi znao i umeo da Srbiju izvede na pravi put, a Srbima skine koprenu sa očiju i natera ih da progledaju, ostaje nam jedino da sledimo velikog Vođu – pa makar završili i u grobu. Ako neko misli drugačije, tome se nipošto ne sme oprostiti širenje defetizma i nepoverenja u Vođin infalibilitet.

Ispod se nalazi tekst Danice Popović, koji je juče najpre bio objavljen na sajtu „Politike“, da bi ubrzo (pogađajmo po čijem zahtevu) pomenuti članak bio uklonjen*.

Da Vas podsetimo:  Care, care govedare, koliko je sati?

* U međuvremenu (danas, pre podne, oko 11 časova) tekst Danice Popović je vraćen na internet izdanje „Politike“. Verovatno, nakon silnih konsultacija tokom protekle noći i jutra, oni koji su odgovorni za skidanje članka, shvatili su da će šteta od takvog njihovog čina, upravljenog protiv slobode izražavanja, biti daleko veća, nego „korist“ od njihove bespogovorne poslušnosti vlastima.

D.G.

 


Ko to beše Olja Bećković

danica-popovicFilm ,,W” govori sve najgore o Džordžu (W) Bušu, a prikazan je u vreme dok je ovaj bio predsednik Amerike! I nisu film emitovali u „Kupusnom listu”, niti na „Jutjubu”

Da su sada devedesete, Olja bi postala heroina napaćene Srbije. Da Olja nije – Olja, postala bi vođa opozicije. I nečija marioneta? Nebitno. Samo jedno je ovde bitno – cenzura „Utiska nedelje” ne bi tek tako pala u zaborav. Ovakav povod za rušenje režima, a opozicija – ćuti.

Šta se to sada dešava? Nema više opozicije? Tja, ima je, ali nema para.

Devedesetih je opozicione medije plaćao Zapad. I postigao danas nezamislivu slobodu medija. Sirotinjski raj za novinare: jedna novina te neće odeš u drugu. Jedna televizija te neće pređeš na drugu. Ponekad za manje pare, ali sačuvaš dušu. Ima li drugog leka za autocenzuru, a na planeti Zemlji?

Bio je to čarobni spoj: novinari su imali čvrsta uverenja (da treba srušiti Miloševića), a Zapad je imao pare. I ista uverenja. Opozicija je to nazivala „snažnom međunarodnom podrškom”, a režim je govorioo stranim plaćenicima. Sa ove distance kad gledam, vidim da su i jedni i drugi bili u pravu, barem što se tih etiketa tiče.

A sada se sve promenilo. Želje Zapada sada ispunjava vlada. Kosovo? Izvolite. Unitarna Bosna? Radimo na tome… Pa zašto bi Zapad onda finansirao bilo kakve opozicione medije?

Da Vas podsetimo:  Izbori u doba pandemije

Ne bi to danas ni bilo potrebno, da institucije nisu ostale iste kao u Miloševićevo doba. Ovde i dan-danas čelnici dobijaju uputstva od Gazde i bespogovorno ih sprovode. Gazda je, doduše, u međuvremenu nekoliko puta promenio ime, ali ćud nije. Demokratija? Ha-ha-ha. Dobacili su do poštenog prebrojavanja glasova. Privatna svojina? Može i to, ali samo za odabrane i poslušne…

I onda stvarno nikoga i ne čudi to što privatni vlasnik televizije B 92 ukida svoju najgledaniju emisiju. Cenzura? Naravno. Ne ujeda se ruka koja ti ustupa frekvenciju (to jest, dve frekvencije), valjda je to svakom u Srbiji jasno.

I tako nestade Olja iz medija. Za razliku od devedesetih, nema više ozbiljnog medija koji bi nju zaposlio. Možeš, Olja, da odeš u časopis „Kupusni list”, poručuje vlast, i ne samo vlast, nažalost. Isto poručuje i Goran Milić iz Al Džazire, kaže: „Samo ti, Olja, snimaj, sve će to internet preneti … i pozlatiti.”

Da ne bude zabune nije ovde stvar u Olji. Stvar je u tome da Srbija danas nigde ne može da sazna kolike je neznalice vode. Recimo da, kao nekad, čuje kako Tomislav Nikolić ne zna kako mu se zove smer na kome je magistrirao. Da sada, recimo, od učenog sveta čuje priču o tome kako je nemačka izdavačka kuća De Gruiter u septembru ove godine potvrdila da je članak gradonačelnika Siniše Malog plagijat i povukla ga iz svog časopisa, dok u Srbiji niko nema petlju da to isto uradi s njegovim doktoratom. Niti sa plagiranim doktoratom Aleksandra Nambije Šapića. Niti s plagijatom ministra policije. Nezgodno je to – podsećati javnost da policiju vodi lice kome je dokazana intelektualna krađa. Nakon što je dva puta odbio otvoreni poziv da pred kamerama demantuje plagijat oni ugasiše kamere. Pametno, priznajem.

U tom mraku, svi će zaboraviti trenutak kada je Jorgovanka Tabaković na RTS-u pohvalila „jednog našeg vrlog ekonomskog novinara” koji je, kako je setno naglasila, rekao: „Stabilnost nije sve, ali bez stabilnosti, sve je – ništa.” O tempora, o mores, što bi rekao Žika Obretković! Svako ko je makar prelistao bilo koju ozbiljnu knjigu o ekonomskoj politici zna za Karla Šilera, zapadnonemačkog ministra privrede (1966–1972), koji je ovim rečima objavio da Nemačka nikada više neće voditi inflatornu ekonomsku politiku. Sme li guvernerka to da ne zna? Sme, naravno. Uz dva mala uslova: da sama tu temu ne otvara, i drugo, ako joj već izleti i bruka se otkrije, da tu brljotinu nijedan novinar više ne sme da objavi u udarnom terminu.

Da Vas podsetimo:  Zašto je povlačenje priznanja bitno i zašto ne smemo odustati

Ne znam kako mi sad baš pade na pamet film „W”, koji sigurno nije najbolji film na svetu, ali jeste bitan za one koji razmišljaju o demokratiji, slobodi, ili o Maksu Veberu, idejnom uzoru našeg premijera. Ovde je bitno to da film govori sve najgore o Džordžu (W) Bušu, a prikazan je u vreme dok je ovaj bio predsednik Amerike! I nisu film emitovali u „Kupusnom listu”, niti na „Jutjubu”, nego lepo, kako bog zapoveda širom Amerike i širom sveta. I nije ga režirao bilo ko, nego Oliver Stoun, levičar i ljuti Bušov politički protivnik. Sam Buš o filmu nikada ni reči nije rekao, nikome otkaz nije dao, niti je kome zbog tog filma dlaka s glave falila.

Veberovski potez lečenog alkoholičara Buša mlađeg, koji nije imao potrebu da zove telefonom one s kojima se ne slaže, niti da ukida filmove i emisije koje mu nisu po volji. Da li se Buš uzdržao zato što je bolje od Vučića razumeo Vebera, ili mu institucije nisu dozvolile da reaguje – svejedno. Glasam za institucije.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Danica Popović
objavljeno: 19.11.2014.

___________________

Ispod je keširana stranica koja se još uvek može pronaći na ovom linku.Naravno, i to će ubrzo biti uklonjeno sa Gugl pretraživača.

screenshot-webcache googleusercontent com 2014-11-20 06-14-38

8 KOMENTARA

  1. Ko ima obraza u Srbiji ili CG, taj nije profesor na fakultetu!
    Zašto ja tako?
    Pa zato što sa diplomom mnogih fakulteta u Srbiji možeš da obrišeš… da ‘prostiš, a naročito diplomom ekonomskog fakulteta.
    Ali ova poštovana profesorica, poštovana nema vremana da razmišlja o budućnosti države u kojoj živi.
    Vjerovatno je već bezecovala NATO državicu za svoja čeda koja je rodila… ako je i majka, pored „zvučne“ titule?

    • U zvaničnoj biografiji prof.Popović stoji: „održava kontakte sa London School of Economics.“ I vrapci na granama znaju da je ta institucija regrutna institucija CIA za mlade iz nerazvijenih zemalja gde žele da ostvare kontrolu. Podele im diplome iz „međunarodne politike“ i „međunarodnih odnosa“i šalju ih u Srbiju da se zapošljavaju u ministarstvima gde će da prave nepopravljivu štetu. Na pomenutoj instituciji je skoro i presvetli vođa držao predavanje na temu „Kako uspešno upropašćavam Srbiju u ime anglo-američkih interesa“. Danice Popović daleko ti lepa kuća!

  2. Profesorka Popovic ce o svemu pisati samo nece o ekonomskim temama. Vrlo bi zanimljivo bilo da objasni zasto je predlozila Milicu Bisic, najveceg unistitelja sprskih privrednika, za mesto minsitra finansija pre dve ipo godine dolaskom nove koalicije na vlast? Kao sto znate, g. Dinkic je postavljen za ministra a Milica Bisic za glavnog savetnika. I sa namerom je sve pogresne mere donosila, sve poreske stope povecala, vise pisma sam uputio prof. Danici, kada je predlozila doticnu i kada su posle sest meseci objavljeni katastrofalni rezultati. I tada je prof. Popovic podrzavala Milicu Bisic. Vec znate sta je doticna ekspert uradila sa podacima svih poreskih obveznika.

  3. I novine su inovacije u množini. U stvari – i jedno i drugo su novosti. Ovde je u pitanju jedna konvencija, koja i nije sasvim logična. Svaka množina mora da ima jedninu, jer se mnoštvo sastoji od pojedinačnih entiteta. Prema tome, novine su i sve pojedinačne novine u zbiru, pa bi, otuda, možda moglo da se razmisli da se neka ustaljena pravila menjaju u skladu s govornom praksom.

    Ipak, u svemu ovome, valjda je daleko važnija sloboda javne reči, koje u Srbiji sve manje ima. Zar može šef vlade ili države da odlučuje o tome šta sme da se piše u novinama a šta ne sme. A u ovom konkretnom slučaju i vrapcima je jasno zašto je pomenuti članak uklonjen.

    • ma kako da ne, kad danica popovic pogresi onda cemo da menjamo Pravopis srpskog jezika. kad se vec zena bavi novinarstvom, umesto ekonomijom sto bi trebalo da joj je struka neka onda pribavi sebi alate za bavljenje novoizabranim poslom novinara. najvazniji alat tu je Pravopis srpskog jezika. evo ja upravo pisem sve malim slovima vrlo nepravilno i kako bi izgledalo da se clanci ovako pisu samo sto se meni tako svidja. nju nikako ne podrzavam zato sto su ljudi kao ona najkrivlji za dolazak vucica na vlast. ona i njeni liberali su unakazili srpsku ekonomiju i kao rezultat otpora njoj o njenim veselim drugarima glasali smo vucica. sad smo dobili veceg katolika od pape, pa ga dana kritikuje samo zato sto ih je vucic svojim podanickim odnosom prema zapadu ostavio bez posla i zapadnih donacija. neka place i treba da place.

  4. Šteta da jedan profesor fakulteta ne zna da imenica „novina“ označava inovaciju, a da imenica „novine“ znači štampani list. Naime, imenica „novine“ je uvek u množini, Latini bi rekli pluralia tantum.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime