Brže, jače, bolјe, sve za svetlu budućnost. Mada već živimo u svetloj sadašnjosti! Mnogo se radi da bude bolјe. Evo, prodat Borski rudnik, PKB, ima toga još. I treba prodati strancima. Kad ne umemo da radimo, da upravlјamo s onim što nas je Bog podario, onda neka drugi upravlјaju. Neka vade bakar, srebro i zlato. Ti metali su vazda traženi i dobro plaćeni. Čudi me samo kako to da niko od naših rukovodilaca u Borskom rudniku ne beše smenjen zbog nesposobnosti? Tolike godine rukovodili ovim gigantom, uvek uz ogromne gubitke, a njima ni dlaka ne fali. Kralo se nemilice, trošilo iznad mogućnosti, nerad vladao, a oni zaseli u fotelјe decenijama. Ni bagerom ih ne možeš pomeriti!
Još veća dilema, makar kod mene, kako to da ne umemo ni polјoprivredom da se bavimo? Ko bajagi smo selјačka zemlјa. Ako smo nešto zaista znali, to je da gajimo stoku. Još je Miloš Obrenović goleme pare zaradio od svinja. A sada će Arapi da rane Beograd. Kupili PKB. Sumnjam da će Arapi investirati u uzgoj svinja. Ne ide to. Pa da vidimo odakle će Beograđani sada jesti svinjsko meso? Možda ono brazilsko, „uvezeno“ preko Kosova“ I kako to da niko od velikih srpskih proizvođača hrane, a ima ih bar desetak, nije bio zainteresovan da kupi ovaj polјoprivredni kolos? Čudno je što će Arapi da obrađuju srpsku zemlјu!
Da ne bude sve tako crno lično se pobrinuo predsednik. Izjavio da u Americi na svakih deset sekundi gine jedan perač prozora! Savetnik mu dao takav podatak. Predsednik bio umoran, nije razmišlјao, što reče naknadno uz izvinjenje, i pročitao ovu neverovatnu cifru. Da je tačna, ispalo bi da samo kod pranja prozora izginu više od tri miliona Amerikanaca. Što je mnogo, mnogo je! A gde su oni što se ukokaju oružjem i policija potamani, pa samoubice… Valјda niko više ne bi pretekao!
I tu se vidi da brzina nije uvek dobra. Treba katkad sačekati, razmisliti, proveriti. Da zlobnici ne seire. Ti, koji podmeću klipove u točkove razvoja, samo čekaju na ovakve greške. Oni drugo i ne znaju nego samo da ismevaju i vređaju. A kad su bili na vlasti, nije bilo ni delić slično ovome što danas imamo. Ipak, ponavlјam, baš zbog takvih zlonamernih treba ponekad ići oprezno. Svejedno da li su brojke u pitanju, da li izgradnja koridora, nekakva brda koje ćemo pomerati, unutrašnji dijalog, ma šta to značilo, ili konačna rešenja o delovima srpske države. Pomenuti Miloš veliki slovi za najvećeg srpskog državnika delom i zbog urođene opreznosti, mudrosti i strplјenja. A imao je i dobre i pouzdane saradnike.
Miodrag Tasić
