U svetu u kome Barak Obama dobija Nobelovu nagradu za mir a bacao je 12.500 bombi godišnje na zemlje koje nikad nisu ugrozile Ameriku, uz barem 2.298 ubijenih civila samo u poslednje dve godine njegovog mandata i to samo u Iraku i Siriji, Vladimir Putin valjda i ne može da ne bude optužen da je ratni zločinac. Naime, sve je naopako.
I sve već viđeno. Gradić Buča kod Kijeva i Kramatorsk u Donbasu ponavljaju matrice iz Račka i sarajevskih Markala i Ulice Vase Miskina. Devedesetih je Srbima presuđivano bez suđenja, sada su na red došli Rusi.
Provokacije kao u BiH i na Kosovu
Od tvrdnje o navodnom masakru nedužnih albanskih civila u selu Račak na Kosovu odustalo je u procesu protiv Slobodana Miloševića i samo Tužilaštvo Haškog tribunala. Ni famozna Operacija Potkovica – tobožnji srpski plan da se Albanci proteraju s Kosmeta – nije postojala; godinama kasnije, naravno, prekasno da bi se bilo šta promenilo, priznali su sami akteri da je to bila izmišljotina bugarskih i nemačkih obaveštajnih službi radi pravdanja njihove agresije na našu zemlju. Haško tužilaštvo, koje nikada Srbima nije bilo naklonjeno jer je u tu svrhu i osnovano, odustalo je i od optužbe da su Srbi granatirali red za hleb u Ulici Vase Miskina u Sarajevu ’92; ali CNN je tad, pre bilo kakve istrage, javio da jesu Srbi krivi, pa su nam zato uvedene sankcije. A na isti način su Srbi oglašeni za krive i za eksplozije na Markalama iako su nadležni istražitelji UN-a, poput Kanađanina Stivena Džodrija, u svojim izveštajima konstatovali da „praktično ne postoji“ šansa da je smrtonosna granata bila ispaljena sa srpskih položaja…
„Protiv Rusije se koriste provokacije koje su ranije korišćene u Bosni i Hercegovini i na Kosovu“, opominje ovih dana ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
Mobilni krematorijum i druge laži
I zaista, opisuje „Vašington post“ situaciju u Buči na već poznat način, „razmere ubijanja i izopačenost kojom su ubistva počinjena postaju jasni… Stotine leševa raspadaju se na ulicama i u parkovima.“ A „Špigl“ javlja i da je nemačka obaveštajna služba BND – ista ona što je izmislila operaciju „Potkovica“ – sad prisluškivala rusku vojsku pa je zaključila da zločini nisu nasumični nego su „deo stategije Putinove armije“.
Sličnih slučajeva ima još. Pisac i predavač na prestižnom Univerzitetu Kolumbija Geri Štajngart obaveštava svojih pola miliona pratilaca na tviteru kako „audio zapisi pokazuju da ruski vojnici idu na ‘safari’ u Marijupolju, gde love decu i pucaju im u noge ‘iz zabave’“; predstavnik kijevskog režima u Marijupolju Vadim Bojčenko javlja i da u tom gradu deluju ruski mobilni krematorijumi u kojima se spaljuju desetine hiljada leševa, a beloruska organizacija „Neksta“, nosilac tamošnje neuspele obojene revolucije, ekskluzivno objavljuje i fotografiju tog mobilnog krematorijuma. Dok izveštač „Vašington posta“ Dalton Benet, kao nekada CNN-ova Kristijana Amanpur u Sarajevu, prigodno stiže u Kramatorsk 15 minuta nakon eksplozije na železničkoj stanici u kojoj je stradalo više desetina ljudi, i ne sumnja da su i za to krivi Rusi.
Ispostaviće se da je ljude u Kramatorsku ubila raketa „Točka-U“ kakvu koristi ukrajinska a ne ruska vojska, da je ispaljena s teritorije pod kontrolom ukrajinske vojske, i da serijski broj ove rakete odgovara onima koje su snage kijevskog režima već ispaljivale otkako je konflikt započeo. Ispostavilo se i da je fotografija onog mobilnog krematorijuma iz Marijupoljazapravo 9 godina stara fotografija nekakve naprave za spaljivanje đubreta; i da su se leševi na ulicama Buče pojavili tek nekoliko dana nakon što su se ruske trupe povukle odatle a ukrajinski mediji u međuvremenu javili da je specijalna jedinica „Safari“ krenula u akciju čišćenja gradića od „sabotera i saradnika ruskih snaga“.
Invazija Haga
Uostalom, nije bez razloga „jedan od vodećih političara EU tražio dokaze da događaji u Buči nisu inscenirani“ – ovo je nemačkom „Bildu“ otkrio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski – a i Mađarska javno traži „nezavisnu i nepristrasnu istragu“ zločina. Velika Britanija, za to vreme, odbija čak i razgovor o odgovornosti za zločine u Savetu bezbednosti kojim ovog meseca predsedava.
Džejk Saliven, savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, tvrdi pak da su zločini „planirani“, i to „na najvišim nivoima ruske vlasti“, a Salivenov šef Džo Bajden ide korak dalje i naziva Putina „ratnim zločincem“ i traži da mu se sudi pred međunarodnim tribunalom. Kao da je zaboravio, a možda i jeste, da je pre nepune dve godine njegova zemlja uvela sankcije čelnicima Međunarodnog krivičnog tribunala jer su pokušali da istraže američke zločine u Avganistanu. A Bajden je, kao senator, pre 20 godina glasao i za „Zakon o invaziji Haga“ koji predviđa „upotrebu svih sredstava“ kako bi se oslobodili svi Amerikanci koje bi Tribunal eventualno pritvorio.
Zašto Zapad odbija istragu a tvrdi da je predsednik Rusije – ratni zločinac? Zbog čega je Rusija isključena iz Saveta za ljudska prava UN-a, i ko je sledeći? Šta se zapravo dogodilo u Buči i u Kramatorsku, i da li se sprema još ovakvih „događaja“?
U „Novom Sputnjik poretku“ o ovim su pitanjima razgovarali Đuro Bilbija, urednik portala „Fakti“, i pukovnik u penziji prof. dr Ilija Kajtez.
Šta se zaista dogodilo?
„Nikoga na Zapadu ne zanima šta se u Buči zaista dogodilo, već šta o tome kažu CNN i ostali mediji koji su deo njihove propagandne mašinerije“, ističe Đuro Bilbija. „Kao i u svim njihovim ratovima u proteklih 30 godina, ova medijska baražna vatra – koja je dosad uvek prethodila pravoj, oružanoj – služila je dehumanizaciji protivnika i delegitimizaciji targetiranih režima. Pritom, brojne indicije ukazuju na to da je, nakon odlaska ruske vojske iz Buče, tamo započeo obračun sa svima za koje su pretpostavili da nisu lojalni vlastima u Kijevu – kao što su na Kosovu i Metohiji pripadnici OVK ubijali Albance osumnjičene za saradnju sa državom Srbijom.“
Autorima narativa o ruskoj krivici, zbilja, promaklo je više detalja koji uverljivo svedoče o neodrživosti ove specijalne propagandne operacije.
Naime, ako su u Buči po odlasku ruske vojske zaista stotine leševa ležale po ulicama i parkovima, kao što opisuje „Vašington post“, zašto niko to nije prijavio odmah po povlačenju ruske vojske 30. marta? Nego je, štaviše, 31. marta gradonačelnik Buče Anatolij Fedoruk trijumfalno saopštio da je gradić „oslobođen“. On 1. aprila objavljuje i video-snimak na kome nasmejan govori o odlasku Rusa i ne spominje bilo kakve leševe, da bi 2. aprila u ukrajinskim medijima bila objavljena vest o čišćenju grada od „kolaboranata“. Istovremeno, objavljen je i snimak ukrajinske jedinice čiji pripadnici kažu da pucaju u one koji ne nose plave oznake na rukavima, i tek tog dana počinju da se pojavljuju fotografije ubijenih ljudi, i to sa belim trakama oko ruke – što je bio znak dobre volje upućen ruskim vojnicima…
„Sve to apsolutno dokazuje da nikakvog masakra u Buči, koji su počinile ruske snage, nije bilo. Kao što je i u Kramatorsku, na osnovu oznaka na projektiju, jasno šta se dogodilo. Imajući to u vidu, postavlja se pitanje – odakle tamo zapadne novinarske ekipe odmah posle eksplozije? To je već viđeno u Vase Miskina, na Markalama, u Račku… Oni se čak i ne trude da budu originalni, već ponavljaju recepte koje su primenjivali pre 30 godina, verujući da će im svi verovati kao što su verovali tada… Ipak, fascinantno je saznanje koliko gospodare medijskog prostora na Zapadu, nakon što su tamo pogasili ruske medije koji nude drugačiju perspektivu, činjenice ni malo ne zanimaju,“ napominje prof. Kajtez, i procenjuje da je reč o nastojanju da se „utiče na tamošnje javno mnjenje koje je ionako rusofobno i pritom uvereno da i dalje gospodari svetom. Dodatni cilj ove operacije je i da se potpuno razbukta rat u nadi da će to zaustaviti promene u svetu. Ipak, svi koji iza toga na kraju će morati da se suoče sa realnošću na terenu i snagom Rusije i svih onih 87 odsto sveta koji nije deo Zapada, i Rusiji nije uveo sankcije.“
„Amerikanci su shvatili da više ne mogu da kontrolišu čitav svet, i sad nastoje barem da očuvaju kontrolu nad kolektivnim Zapadom koji uključuje i Australiju, Japan i Južnu Koreju. Raspirivanje antiruske histerije, propagandnim akcijama poput ovih u Buči i Kramatorsku, upravo i služi konsolidovanju te kontrole, i disciplinovanju zemalja Zapada u ovom procesu nastanka multipolarnog sveta u kome Rusija i Kina imaju vodeću ulogu,“ zaključuje Đuro Bilbija.
autor:NIKOLA VRZIĆ
