Umesto da se sudi drugim ljudima i humanitarnim fondacijama, bolje je činiti dobra dela, pomagati ljudima. A sud ostaviti nepotkupivom Sudiji
Pre nekog vremena upoznao sam čoveka koji radi u humanitarnoj fondaciji, na programu za stipendiranje dobrih đaka i talentovanih srednjoškolaca iz socijalno ugroženih ili problematičnih porodica (npr. otac je alkoholičar koji maltretira ženu i decu, majka je narkomanka, prostitutka; deca nemaju roditelje i žive sa bakom i dekom od penzije koja iznosi 15 000 dinara, otac je umro, majka je teško bolesna i nema prihode, itd.). Ta deca su odlični đaci, među njima ima vukovaca, dobitnika nagrada na školskim takmičenjima, a svi žive u veoma teškim uslovima i potrebna im je podrška da nastave školovanje, da prežive.
Posao čoveka koji radi u toj fondaciji je da sa svojim saradnicima izabere, na konkursu koji raspisuju svake godine, 160 srednjoškolaca koja će primati mesečnu stipendiju od 10.000 dinara, a na konkursu se svake godine prijavi preko 700 dece. Kada mi je pričao o uspesima te dece, i u koliko teškim uslovima žive i kako nesrećno detinjstvo imaju, i kako je teško izabrati samo 160, pitao sam ga da li svih 700 prijavljenih srednjoškolaca ispunjava uslove za stipendiju, odgovorio je da ispunjavaju, svi su dobri đaci i svi žive u lošim uslovima, bez roditelja ili sa bolesnim roditeljima, bez prihoda… Rekao mi je i da je njemu potrebno par meseci da se psihički oporavi od tog konkursa, pogode ga te životne priče koje pročita u prijavama, a voleo bi svima da može da pomogne. Zato se on i nekoliko kolega udruže i mimo konkursa, od svoje plate, stipendiraju par učenika koji nisu dobili stipendije fondacije.
Ako svake godine stigne preko 700 prijava, koliko još ima talentovane dece koja žive u teškim uslovima i mogu da ispune uslove za prijavu za stipendiju, a ne znaju za konkurs fondacije, i koliko ima dece koja žive u teškim uslovima, a nisu dobri đaci i ne mogu da se prijave za stipendiju fondacije? Ko o njima brine? Da li država ima u evidenciji tu decu i da li dobijaju socijalnu pomoć? Što se tiče fondacija, pomenuta je među retkim privatnim humanitarnim fondacijama u Srbiji koja stipendira srednjoškolce koji su dobri učenici i veliki talenti, a imaju loše životne uslove i uslove za razvoj. Inače, osnivačima te fondacije mnogi sude, ali, ovo su primeri zašto Gospod traži da se ne sudi. Koliko dobrih dela imaju oni koji sude? Umesto da se sudi drugim ljudima, bolje je činiti dobra dela, pomagati ljudima. A sud ostaviti nepotkupivom Sudiji.
Kad vidimo koliko se dece prijavi na konkurs ove fondacije, za koliko bolesne dece se prikuplja novac SMS porukama, na druge načine, preko drugih fondacija, vidimo koliko ima dece kojima je pomoć potrebna. A tu su i oni zaboravljeni, od svih odbačeni, ratni vojni invalidi, heroji sa Košara… Zbog njih niko nije osnovao fondaciju. Država ih se potpuno odrekla, kao da nikad nisu služili državi. Država koja ne brine o deci i o vojnicima koji su je branili od agresora, nema neku budućnost. Osim ako se u narodu ne pojavi više sposobnih ljudi koji znaju i mogu pošteno da zarade novac, da stvore višak, a koji će podeliti sa onima kojima je potrebna pomoć. Kome je Bog dao zdravlje i pamet, šteta je da ne iskoristi svoj dar i da ne iskoristi za opšte dobro. I da takva vrsta ljudi ne bude vlast u državi.
autor:Nikola Varagić
