Video sam večeras jedan divan status. Jedno lepo uputstvo za sve nas. Autorka piše o svojoj prijateljici. Naime, ta prijateljica podržava jednog političara, ali se navodno ne razume u politiku. Što je autorku verovatno iritiralo jer ona je za neku drugu opciju. E, onda je shvatila jednu važnu stvar… To je njena prijateljica! Dobra je, odana, lepo se druže i nemaju nikakvih problema i sukoba u svom odnosu, osim što se kose u političkim stavovima. I? Kakve to veze ima? Smeta li to njihovom prijateljstvu? Da li će ono biti bolje ili lošije, ako je na vlasti ovaj ili onaj? I, da li je onda to uopšte stvarno prijateljstvo, ako nešto slično na njega utiče? Lično ne smatram nekoga za bliskog, ako ne možemo da imamo različita mišljenja o nekoj temi, a da nas ona ne udalje.
Primetio sam da su mnogi ljudi postali ovisni o mržnji. Nekako smo se razboleli. Negde smo se zarazili i ona se širi, preuzima nas, u njenoj smo vlasti. Mi, kao narod! Svud se vidi! Ne fascinira nas ništa dobro, smešno, pozitivno, ali ka zlu, mržnji i besu hrlimo! Radije biramo da penimo i besnimo, nego da se radujemo. Borimo se da razdiremo sebe, ljutimo se zbog drugačijeg stava, sami sve najbolje znamo! Mi smo političari, sveci, ratnici, doktori, znamo sve i svako ko se sa nama složi, dobar nam je, a ko nije istog mišljenja-loš je!
Pa, da li je baš tako? Ili smo možda postali loši mi? Jer, ako je loš recimo sadašnji političar, a mi se međusobno zavađamo jer smo neki mi dobri, a drugi koji ga podržavaju su loši, onda će isto biti koji god da je političar, samo će prvi biti loši, a oni drugi dobri. Ne, nije do političara, do nas je. Nismo više dobri ljudi. Tražimo i želimo zlo sebi. Može na vlasti biti bilo ko, nama će biti loše! Želimo da uništavamo sebe, kao da u tome uživamo.
I dok smo takvi, tako nam i treba. Nadam se da ćemo poći putem autorke statusa. Tada će sve biti bolje, bez obzira na vlast, bez obzira na bilo šta. U najtežim vremenima se sklapaju najbolja prijateljstva. Ali, među ljudima, a ne među zverima.
Nikola Petrović
patriot.rs
Macko,lazovi su politicari,evo Julije Cezar,me ubedjuje u to!
kada je neko u društvu sa kriminalcima a nije kriminalac,on se oseća loše.ako neko hvali kriminalce on se opet oseća loše.ne vidim kako neko ko je normalan da se nečemu raduje,kad ne postoji ni jedan mikron za radost,čak nema ni naznake za tako nešta.Oko nas je sve rijaliti i kriminal,apsolutno u svim porama.pljačka i ostali kriminal na svim nivoima je toliko uzeo maha da se Srbija pretvara u kolumbiju.a šta očekivati od države u kojoj predsednik štiti kriminal,gde predsednik štiti svoje potčinjene dok oni sa kriminalcima ruše deo grada,pa taman bilo čije.znači u zemlji u kojoj postoji zakon o postupku,oni koji su zaduženi za sprovođenje tog zakona ga krše.jel tu ima mesta za radost,da ne nabrajamo dalje.znači nova kolumbija.navodim kolumbija jer se i ovde hapse korisnici droge a ne oni koji je prodaju na tone.zar nije bivši ministar sa takvima u prijateljstvu.