BUDIMO SVI POMALO SITI I POMALO GLADNI

1
1323

Sve muke Srba u modernim vremenima zasnovane su na potpunom gubitku kompasa u pogledu svoje pradedovske tradicije. Potpuno smo zaboravili neke vrednosti bez kojih nema suštinskog oporavka ličnosti i društva i sumanuto klizimo ka duhovnoj propasti. Nekadašnju srpsku državu krasile su jake ličnosti, kako među vladarima tako i pučanstvom, prepune moralnih načela za koje se ponekad i ginulo. Znalo se po definiciji šta je dobro, a šta loše i štetno. Moramo biti svesni da postoje neke univerzalne ljudske vrednosti koje su nepromenjive kroz istoriju. Sada je sve relativno zbog nepoštovanja sistema vrednosti koje su kroz istoriju ipak nepromenjive kao i sama priroda ličnosti. Ako ljudi nemaju straha ni od oca svoga i matere svoje, kako će imati straha prema nekom višem stvoritelju, da kažemo jednostavno Logosu. Strah i poštovanje istovremeno rađaju i specifičnu ljubav prema vrhovnoj vrednosti a potom i prema bližnjem svom. Tako su nas učili do nedavno i naši dedovi. Čak i samo mali drveni krst ima toliku snagu da kada zatreba može da probije sve okove i stege savremenog sveta i da uspostavi pređašnje stanje u pogledu imovinskih i stanarskih prava neke etničke grupe na nekoj teritoriji. Nešto više iznad nas skenira i redovno prati sve naše unutrašnje misli i spoljašnje pokrete i delatnosti do potpune perfektnosti. Taj Logos uvek može da dešifruje naše prave namere. Ne može se pobeći od nepravde učinjene bilo kome i niko ne može silom zadržati tuđe tekovine. Takvima bumerang obavezno dolazi u posetu. Milost svevišnjeg Logosa traži neprestanu žrtvu i posvećenost molitvom i postom da bi se potom sve samo od sebe rešilo. Ne može se silom samo svoga razuma i samo sopstvenih moralnih vrednosti koje nisu u saglasju sa vrhovnom pravdom, koja se usput ukazuje sama po sebi, praviti dvorci i države dugog trajanja. Narodi su sazdani od jedinki koje uvek trebaju da „sviraju svima dobro poznatu moralnu pesmu“, uvek i svagda i da se povode i rukovode za blagim delima i ophode prema svakome sa puno uvažavanja. Sopstveni post i molitva služe za čeličenje ličnosti i mogu da posluže za primer i tvome komšiji i svima nama na putu povratka prema izvornim neprolaznim vrednostima srpske tradicije. Istinska vera i moralno držanje su jači od svake poplave silnika i otimača teritorija i država. Niko neće dugo i srećno uživati u plodovima otetog. Vrhovni Logos veoma dobro zna kako se vrši povraćaj otetog ako sledimo moralna načela i ako se ponašamo po njima. Bitna su i naša unutrašnja preživljavanja i naši svakodnevni naumi prema svakome ko je u dodiru sa nama. Ništa se ne može sakriti, a lagati samoga sebe je najveća lična obmana. To je najveća zabluda svakoga čoveka koji misli da će se na ukradenom novčaniku obogatiti još više i sagraditi čvrste kule. Onaj koji vrati nađeno tuđe blago onome kome pripada dobiće od Logosa i više od onoga što je sa radošću vratio njegovom izvornom vlasniku sa tapijom. Na delu je danas potpuni sunovrat moralnih načela svih nas i prosto mislimo da je naš razum vrhovni sudija u donošenju i opravdavanju svih dela koja svakodnevno činimo. Bez sabornosti i blage naravi sa svakim čovekom i narodom nema nam napretka. Pre svake naše preduzete radnje trebamo tri puta da odmerimo naše reči i dela koja imaju neposredne posledice za bližnje naše. Uvek da imamo na umu da se ravnomerno raspodeli hrana i ptici i mravu i mački i siromahu. Da svi budemo pomalo siti i pomalo gladni, a ne prejedeni da nam je muka i gorušica od silnog obeda. Istinska vera i ponašanje u skladu sa moralnim vrednostima stvara najveći bedem prema svakoj sili i mi tada postajemo sila koja odvraća neman. Samo što ta naša sila neće nikoga povrediti već će nas zaštititi od sile bezbožnika i nemoralnih osvajača. Zato svesna žrtva kneza Duklje, Svetog Vladimira i njegove žene prečiste Kosare, kćeri cara Samuila upravo ima tu konotaciju u odnosima prema silnim vladarima koji na prevaru misle da ostvare svoje naume. On je svojom žrtvom pokazao da je prava neprolazna vrednost neuništiva i netruležna jer se nije odvajao od drvenog krsta. Sila ne može da uništi pravu vrednost i ona to samo prividno, na mah misli da je završila sav posao. Onaj koji se ugleda na naše stare bake koje su iz nedara vadile sitan poklon za crkveni oltar taj će ugodno proživeti u skladu sa namerom koju propisuje Logos. Veliki i bogati prilozi „velikih bogataša“ koji to rade zarad brzog iskupljenja njihovih grehova i otkupa radi konvalidacije svojih mnogih nečasnih dela neće nam dobra doneti takvo „poklonjeno blago“. Od tih priloga mogu se sazdati velelepne zlatne palate bez duše u njima i istinskog života u skladu sa merom i načelima blagosti. Tu će se zapatiti nemoral i bahanalije kao nus proizvod svojstvene i nekim davnim rimskim imperatorima. To im je na kraju došlo glave i dovelo do propasti rimskog carstva.

Da Vas podsetimo:  Zoran Kesić: O čikama i čikama

Simo S. Stokić, dipl. pravnik

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime