1. juna.1973. godine u Sofiji, Bugarska, rođen je Evgenij Vasiljev
Bio je zaposlen u policiji. Učestvovao je u misiji UN-a u Kambodži. Napustio je svoj posao, siguran i slobodan život u Sofiji i kao dobrovoljac došao je u Republiku Srpsku i stavio se na raspolaganje VRS i srpskom narodu u borbi za slobodu. Ratna dešavanja iz tadašnje BiH gledao je na bugarskoj televiziji, i na CNN-u pošto je znao engleski. Nakon izvještaja o ratu u tadašnjoj BiH znao je svojima da kaže: „CNN laže o dešavanjima u Bosni i o Srbima, to je propaganda zapadnih sila. Tu propagandu sam doživio i vidio u Kambodži protiv Crvenih kmera…“ Roditeljima nije rekao istinu o svojoj odluci, već im je rekao da ide na odmor u Srbiju. Prilikom polaska iz Sofije rekao je bratu Aleksandru sledeće: “Idem da pomognem Srbima, oni su naša braća. Ne brini brate, vratiću se za tvoju svadbu.“
Evgenij je pristupio Vojsci Republike Srpske tokom 1993. godine. Raspoređen je u junačku 4. Ozrensku brigadu koja je branila Vozuću i južne padine Ozrena.Svakodnevne teške borbe i čuvanje Nemanjićkih manastira proslavili su ovu brigadu.
Prilikom jednog NATO udara Evgenij biva ranjen, međutim odbija naređenje svog komandanta da napusti liniju i ode na liječenje. Tako ranjen dočekao je i zoru 10. septembra 1995. Toga jutra u 5 časova dva muslimanska korpusa krenuše u po ko zna koju ofanzivu na Vozuću i Ozren. Dva korpusa na dvije lake pješadijske brigade, odnos snaga 16:1, na Vozuću jurišaju domaći i Mudžahedini iz Arabije, Tunisa, Sudana, Maroka, Irana… i baš oni kod Lozne zarobljavaju Evgenija. Kod Zavidovića, posle strahovitog mučenja, su mu odsekli glavu.
Za zasluge u odbrani Republike Srpske Evgenij je odlikovan Medaljom zasluga za narod.
Njegovo tijelo bez lobanje je iz Banjaluke prebačeno u Sofiju gdje je 21.maja 1997.godine sahranjen uz najveće državne počasti. Ispraćaju posmrtnih ostataka prisustvovao je počasni vod Vojske Republike Srpske. Tijelo ovog vojnika došao je da primi njegov rođeni brat, Aleksandar Vasiljev. Aleksandar Vasiljev je pošao stazama svoga brata dvije godine kasnije. 1999. borio se kao dobrovoljac na Kosovu i Metohiji gdje je tri puta ranjavan…
Slava bugarskom bratu!
Izvor: VOJSKA REPUBLIKE SRPSKE
