Evo druge godine kako gotovo neprekidno protestujemo. Očito je jedan deo građana ove zemlje nezadovoljan radom Vlade Srbije na čijem čelu nije osoba ženskog pola sa inicijalima A. B., već je realno osoba muškog pola sa inicijalima A. V. koja inače obavlja funkciju Predsednika “svih” građana Srbije. Sitnica. Slovo razlike. I zgaženi Ustav između njih.
Ovi znaci navoda su tu sa razlogom: Svakome je jasno da se Predsednik (ili je bolje napisati – predsednik?) ne ponaša kao neko kome je stalo do svih građana. Uz pomoć svojih jurišnika odavno je podelio zemlju na „svoje“ i „njihove“.
Na žalost, u tome za sada i uspeva. Kažem za sada, jer mi se nekako čini da je sve veći broj građana koji su se oslobodili straha od pretnji, ucena. Ljudi kojima je dosta praznih obećanja, bajkovitih izlaganja o ekonomskom tigru, blagostanju koje postoji samo u našoj maloj, ali moćnoj zemlji.
Verujem da ste bezbroj puta čuli ili pročitali termine “mrzitelj, fašista, tajkun, lopopvčina, narkoman, ološ, plaćenik, narko diler”… Ti termini su, naravno, rezervisani za sve one koji ne podržavaju vladajuću garnituru i ne prihvataju zdravo za gotovo ono što jedan, jedini, jedinstveni “mudro” zbori.
Jedno mu moram priznati. Zaista je nenadmašan u „targetiranju“ svojih političkih neistomišljenika. To je apsolvirao još dok je bio ministar informisanja kod Miloševića:
Đilas, žuti lopov. Obradović fašista. Jeremić, korumpirani Sorošev plaćenik.
Ne mogu da zaboravim na medijski linč novinara Slavka Ćuruvije, epilog znate.
Ne mogu da zaboravim ni pijanstvo izazvano proslavom ubistva Zorana Đinđića.
Da ne govorim o besomučnom vređanju Olivera Ivanovića, jednog od lidera Srba sa Kosova. Uz one monstruozne video spotove emitovane na Plikoviziji Željka Pinktrovića.
Da li se, gospodo napredna, ponekad zapitate: imate li, možda i nehotice udela u njegovoj likvidaciji?
Ne zaboravljam retoriku Šešeljevog mlađahnog glasnogovornika. Mislite da je ta retorika promenjena? Ne. Izašao je on iz radikala, ali radikal iz njega nikad neće. Sa nesmanjenom žestinom napada i današnje političke protivnike.
Ne štedi Predsednik “svih” građana ni novinare koji se usude da mu postave pitanje koje mu baš i nije po volji. To najbolje mogu da opišu Jugoslav Ćosić, Žaklina Tatalović, Miodrag Sovilj, Ana Lalić. Ne podnosi “luksemburške” televizije, smeta mu dnevni list Danas, On i njegovi saradnici ne mogu da smisle redakcije portala Direktno, Kolumniste… Smetaju mu čak i karikaturisti poput Coraxa i Petričića…
Uz obilatu pomoć TV stanica sa nacionalnom frekvencijom i tabloida koji kao razbesneli stršljenovi napadaju svakog ko drugačije misli, deli građane na patriote i izdajnike. Na one koje On voli i one koje On ne voli. A ta “pomoć” takozvanih “medija” – siguran sam da znate, nije besplatna. Ipak ti mediji dobijaju finansijsku pomoć iz budžeta. Budžeta svih građana.
No i pored toga, nije zadovoljan. Jedan deo građana ga ne smatra Božanstvom. Gle čuda, čak su i pustili glas. Neko glas, neko pištaljku, muziku, neki čak uzeše stare šerpe praveći buku. Buku upozorenja, nezadovoljstva, neslaganja.
Vreme 20.05. Posle aplauza podrške našim hrabrim lekarima.
Da se razumemo: ljudi koji „proizvode“ buku nisu plaćeni novcem iz budžeta ili iz nekakvih „crnih ili stranačkih fondova“. Ti ljudi protestuju bez novčane nadoknade. Po savesti, iz želje da nam svane nedočekani 6.oktobar. Protestuju sa prozora, terasa, a počeli su i sa ulica. I to za vreme policijskog časa. Recimo na Dorćolu. Zato što neće da Dorćol bude nova Savamala. Ljudi ogorčeni, besni, revoltirani. Spontano organizovani.
Ja bih se usudio reći da nije sve tako bajkovito u zemlji Srbiji. Ma koliko se predstavnici “medija” upirali da to pokažu i dokažu. Ma koliko marketinški “stručnjaci” pokušavali da dokažu da je On zapravo polubožanstvo, a članovi njegove stranke jedini pravoverni.
Nemaštoviti su. Kradu ideje. Po ko zna koji put dele ljude na pokorne i – naravno – plaćene izdajnike. I sve to moraju da objašnjavaju dežurni pajaci stranke. Maja Gojković, na primer:
Voli u tom pljuvanju da se oproba i poslanik s nadimkom Bizon, poznat od ranije po pisanju na ultra-desničarskim forumima, ali i po navijačkim akcijama.
Eto, pošto nije bilo pametnijeg posla u njihovoj skupštini, on je malo pozivao na kontraprotest. Recept oproban još u vreme protesta protiv režima Slobodana Miloševića. Miting i kontramiting. U isto vreme. Na istom mestu. Dobro – da budemo precizni – malo kasnije.
S kojom strašću priča, pomislio bi čovek da je sala Skupštine krcata poslanicima opozicije.
Kako je ovo vreme „demokratije“, imam obavezu i da napišem po koju reč i o organizovanoj podršci ovoj vlasti, koja je nekako „spontano“ pristigla pozivom bivšeg ultradesničara.
Bakljada. Ozvučenje. Profi rekviziti. Deluje spontano? Možda. No, kada pomislim na baklje, prvo pomislim na huligane. “Navijače” koji su svoj biznis napravili u poslovima obezbeđenja partijskih skupova.
Nisam siguran da su baklje i ozvučenje besplatni. Sklon sam sumnji da je i to plaćeno na „polucrno“ a iz budžeta svih građana.
A tu je i obaveštenje koje je deljeno po društvenim mrežama:
Kad vidite tu vrstu “plakata”, spontano vam padne na pamet da postavite pitanje već pomenutim marketinškim stručnjacima vladajuće stranke: Da li vas je bar malo sramota ili na ovo gledate samo kao na još jednu priliku da zaradite?
Da li je moguće da ne postoji ni jedan drugi način da zaradite taj novac? Prljav je to novac, a obraz još prljaviji.
PROTEST PROTIV LJUDI KOJI SU NAVIJALI ZA KORONU PROTIV SRBIJE???
Sramotno, nedostojno, nečasno i veoma opasno.
PRESTANITE DA DELITE LJUDE NA PATRIOTE I IZDAJNIKE! PRESTANITE SA CRTANJEM META NA ČELIMA LJUDI! DOSTA JE!
