Čačanske javne nabavke

0
358

Ekstremna zagađenost vazduha tokom celog decembra meseca u Čačku, otvorila je i priču o tome ko su najveći zagađivači. Dr Milka Levajac iz čačanskog Zavoda za javno zdravlje tvrdila je da Čačak nema automatsku mernu stanicu koja bi na više lokacija u gradu i po svim potrebnim parametrima uzimala uzorke i merila stepen zagađenosti tj. kvalitet  vazduha u gradu, ali i naglasila je da Čačak nema potrebu za nabavku takve merne stanice jer Čačak nema termoelektranu ili neki veliki izvor zagađenja.

Kao najveći sezonski zagađivač ZZJZ i lokalna vlast priznaju samo čađ koja se u vazduhu nalazi kao produkt gradskih kotlarnica za daljinsko grejanje i individualnih kućnih ložišta.

Gradonačelnik Milun Todorović i narodni poslanik Marko Parezanović, oba iz SNS, pokušali su da priču o zagađenom vazduhu preusmere na napore koje lokalna vlast ulaže u smanjenje aero zagađenja kroz rekonstrukcije kotlarnica za daljinsko grejanje i promenu energenata u kotlarnicama. To bi, valjda, trebalo da uveri građane da oni koje su izabrali da rukovode ovim gradom, vode računa o zdravlju građana.

Kako nije u pitanju samo zdravlje nego i novac građana, jer se investicije na promenama energenata u kotlarnicama finansiraju iz gradskog budžeta, evo prilike da se malo pozabavimo i tom problematikom.

U toku juna meseca prošle godine JKP „Čačak“ započelo je realizaciju projekta izgradnje kotlarnice koja će grejati tri objekta školskog kompleksa: OŠ „Vuk Karadžić“, Muzičke škole i Tehničke škole.Iako i laici znaju da tehnološki proces proizvodnje i distribucije toplotne energije, da bi bio ekonomičan i funkcionalan, treba da bude jedna sinhronizovana i funkcionalna tehnološka celina, ovo javno  preduzeće i Grad Čačak kao njegov osnivač, odlučili su da se investicija rasparča na pet javnih nabavki i realizuje preko različitih izvođača radova, kroz ugradnju opreme različitih proizvođača, što odmah nameće i pitanje mogućnosti usklađivanja i sinhronizacije rada svih elemenata kotlarnice.

Da Vas podsetimo:  Rešavanje političkog „Vašara u Topoli“- SPS najveći dobitnik!

Jasno je da će, zbog nekih ili nečijih interesa, konačna cena ove investicije biti znatno veća, a buduća kotlarnica neće biti funkcionalna tehnološka celina.

Tokom juna i jula meseca prošle godine JKP „Čačak“ raspisalo je javne pozive za već pomenutih pet javnih nabavki: za izgradnju gasne kotlarnice, za nabavku gorionika, za nabavku i ugradnju prateće opreme za kotlarnicu, za mašinske usluge u gasnoj kotlarnici i za građevinske radove na izgradnji gasne kotlarnice.  Ukupna procenjena vrednost ovih javnih nabavki bila je 35,75 miliona dinara. Kao vrsta postupka u javnim pozivima navođeni su „otvoreni postupak javne nabavke“ ili „Javna nabavka male vrednosti„, a kao kriterijum za dodelu ugovora u svim pozivima naznačena je „najniža ponuđena cena„. Javna nabavka za radove na izgradnji gasne kotlarnice bila je podeljena na tri partije.Bolji poznavaoci ovog tehnološkog procesa kažu da je cena kontejnerske kotlarnice od 3MW sa vrhunskom opremom negde oko 20 miliona dinara, a i da bi cena klasične kotlarnice od 3MW bila skoro ista da je raspisana javna nabavka za ceo tehnološki objekat.

Interesantno je i da su javni pozivi za javne nabavke raspisani pre nego što je JKP „Čačak“ dobilo građevinsku dozvolu za izvođenje radova. Građevinska dozvola izdata je tek u avgustu prošle godine.

Osnovno pitanje koje se može postaviti je zašto je JKP „Čačak“ donelo odluku da realizaciju investicije za jedinstveni tehnološki proces podeli u pet javnih nabavki. Pitanje koje sledi je da li se na takav način može doći do funkcionalnog i pouzdanog postrojenja i ko će biti odgovoran, ako kotlarnica koja treba tri škole da snabdeva toplotnom energijom ne profunkcioniše.Jednostavnije rečeno, da je celi posao ugovoren kroz jednu javnu nabavku po sistemu ključ u ruke, znalo bi se ko je odgovoran i ko treba da nadoknadi štetu ako kotlarnica ne bude funkcionalna.  Ovako imamo pet i više dobavljača od kojih svako odgovara za svoj deo posla, ali niko nije odgovoran za rad kotlarnice kao celine.

Da Vas podsetimo:  ZASTRAŠUJUĆE! Srbija će 2050. imati samo 4,5 miliona stanovnika

Nije zanemarljivo ni pitanje koštanja celog projekta razbijenog na pet javnih nabavki, što u zbiru celu investiciju znatno poskupljuje u odnosu na ugovaranje cene po jedinstvenoj javnoj nabavci.

Odgovori na ova pitanja mogu se dobiti uvidom u dokumentaciju pet javnih nabavki:

  • Uslovima za podnošenje ponuda nije predviđena solventnost potencijalnih ponuđača, pa su ponude mogli podneti i privredni subjekti čiji su računi u blokadi, odnosno za koje ne postoji garancija da preuzete obaveze mogu ispuniti
  • Osim što je bio nebitan finansijski kapacitet ponuđača, bila je nebitna i tehnička opremljenost, pa su ponude mogle da dostave i firme koje delatnost obavljaju „po šupama“ ili „garažama“, kao i firme koje ne poseduju svoju tehničku opremu i kapacitete

Kao jedini kriterijum za dodelu posla po ovim javnim nabavkama navedena je „najniža ponuđena cena„, što je bila prednost za ponuđače sa manjim finansijskim i tehničkim kapacitetima. Jasno je da je u celom postupku postojala intencija da se stvori privid o savesnosti u trošenju novca građana kao poreskih obveznika i domaćinskom poslovanju, a zapravo je namera bila da se krajnja cena investicije značajno uveća.

Interes očigledno nije bio da se projekat realizuje preko izvođača koji je kadrovski, finansijski i tehnički opremljen i samim tim sposoban da za nižu cenu realizuje ceo projekat, već je interes bio da se preko više izvođača i kroz šumu konkursne dokumentacije većeg broja javnih nabavki, kotlarnica izgradi za znatno veću cenu.Gde je otišla razlika u cenama,pitanje je kojim će se, možda, jednog dana baviti neki nadležni organ.

Cene i potrošeni budžetski novac nisu jedine sporne stvari u ovoj našoj priči. Čuđenje izazivaju i tehnički zahtevi koji su navođeni u pozivima za podnošenje ponuda po javnim nabavkama, u pogledu opreme koja se nabavljala.

Da Vas podsetimo:  SAMO CEPAJ Srpska modifikovana salata

Recimo, investitoru nije bilo bitno koji i kakav kotao ponuđači nude, nisu bili bitni zemlja porekla, proizvođač i tip kotla. Od ponuđača nije zahtevano da pruže dokaze da ponuđena oprema ispunjava tehničke zahteve postavljene u tenderskoj dokumentaciji.

Možda su ovi tehnički zahtevi u javnim nabavkama postavljeni u skladu sa tehničkim mogućnostima „očekivanih“ ponuđača?

Ko zna, možda.

Izvor: Ozonpress

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime