Autor: Marko Marjanović
Ispred zgrade na Andrićevom vencu, momak koji se bori za istinu i pravdu.
Momak dečačkoga lica, odlučan da se čuje njegov glas.
Glas istine.
Glas pravde.
Želja da se gređške zdravstvenog sistema ne ponove kao u slučaju smrti njegovog oca.
Nikada i nikome.
Petar Đurić.
Petra smo imali priliku da upoznamo u potresnom snimku na TV N1, sa suzavcem u očima, gde je u kameru obećao da neće stati dok se krivci za smrt njegovog oca ne sankcionišu.
Da li su to bile suze od suzavca ili bola, ne znam. Ali sam siguran da su bolele svakoga od nas.
Na konferenciji za medije ispred Predsedništva Srbije, zagrlivši majku i Saru, ćerku Ljubinka Radonjića, opet sam video tu suzu.
Mušku, ali odlučnu.
Naše dve porodice zadesila je ista sudbina. Gubitak ćaleta u toku pandemije, a gde su u oba slučaja nadležni državni organi napravili ozbiljne propuste.
Porodica Đurić je putem advokatske kancelarije Borović podnela pre više od godinu dana tužbu protiv bolnice u Zemunu zbog toga što bolnica nije obezbedila neophodno lečenje za Ljubišu Đurića.
I pored hitnih uputa lekara na respirator, uprava bolnice nije obezbedila slobodan respirator. U medicinskoj dokumntaciji je zavedenop da nije bilo slobodnog mesta!!!
Ovaj slučaj je propraćen lažnim izjavama od strane najviših nosioca vlasti: predsednika, premijerke Ane Brnabić, ministra Zdravlja Zlatibora Lončara, direktora bolnice u Zemunu Dragoša Stojanovića koji su pokušali da demantuju da nije bilo slobodnog respiratora za Ljubišu Đurića, iako dokumentacija govori drugačije.
Kako je prošlo više od godinu dana,a nadležni sud nije zakazao ni pripremno ročiste dolazimo ispred Presedništva Srbije, institucije koja je uzurpirala sve druge, da pitamo ko sprečava da sud radi svoj posao?? Ko sprečava sudu da postupi po tužbi?
Ovo su pitanja na koje porodica Đurić još uvek čeka odgovore.
Sa druge strane smrt Ljubinka Radonjića u opštoj bolnici u Kraljevu propratili su brojni propusti:
Od toga da je umro pod nerazjašnjenim okolnostima
- da mu nije pružena adekvatna medicinska pomoć
- da nakon smrti porodica nije obaveštena o smrti u zakonskom roku,
- da je porodica 4 sata nakon njegove smrti dobila informaciju da se nalazi u stabilnom stanju,
- da porodica nije dobila propratnu medicinsku dokumentaciju,
- da je porodica dobila lažnu informaciju da se dokumentacija nalazi u zavarenom sanduku pored pokojnika,a kada je otvoren zavareni sanduk nije bilo nikakve dokumentacije.
Zbog svega gore navedenog porodica Radonjić je podnela krivičnu prijavu tužilaštvu u Kraljevu, od tada je prošlo više od godinu dana, a da akteri još nisu ni saslušani.
Devetnaestogodišnja Sara Radonjič se pita zbog čega tužilaštvo ne postupa po krivičnoj prijavi? Zar sam morala na ovako grub načina da izgubim oca?
Ko utiče na sud da ne radi svoj posao i ne postupa po našim tužbama?
Sve su ovo pitanja na koje ova dva mlada bića nemaju odgovor.
„Institucije su očigledno uzurpirane, ne rade svoj posao, ali naše porodice neće ćutati.
Pozivam i sve druge porodice koje je zadesila ista sudbina kao Saru i mene da mi se jave.“
Nastavićemo borbu za istinu o našim očevima!
